„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

четвртак, 21. фебруар 2013.

Волфгангов рапорт Рајху

1941 или 2013?
Већ месецима документујем издајничку делатност што премијера Дачића, што председника Николића, што „првог потпредседника“ владе Вучића. У томе нисам усамљен. Упркос лавини доказа, и превише наизглед сувислих људи још гаји наду да је ова власт нешто боља од жутократије коју је у потпуности наследила. То је опасна илузија, и време је да се разбије. А то се најбоље чини истином - речима и делима самих издајника. У овом случају, позабавићу се извештајем Господара Wolfgangа претпостављенима у Берлину.

Иако се у окупационим медијима он представља као храбри борац против корупције - а улога негативца приписује Дачију - заборавља се да је још у новембру Вучић (Вучи? Волфганг?) изјавио Аустријанцима (!) да ће Србија наставити да хрли у ЕУропство без обзира шта о томе мислили Срби. А јуче је по други пут био у Берлину, где је рапортирао Немцима, иако му никада не би пало на памет да подноси рачуне сопственом народу. Зна се за кога ради, је ли.

Повод за пут у Берлин била је конференција „Балкан и будућност Европе - Улога Србије“, коју су организовали Фондација Роберт Бош, Европски фонд за Балкан и „Београдски фонд за политичку изузетност“ - којим председава озлоглашено сорошче Соња Лихт.

Немачки став према Србији је јасан, исписан крвљу и лажима. Упоредите немачке ратне плакате из 1941-44 са данашњим порукама из Берлина и Брисела, па ћете видети да се малтене ни по чему не разликују. С тим на уму, обратите пажњу шта је све „вицепремијер“ изјавио на овој конференцији у „пријатељском“ Рајху. Немам приступ никаквим инсајдерским информацијама - сви наводи се могу наћи у извештају режимске агенције Танјуг од среде, 20. фебруара 2013. Тако Волфганг вели:
Не кријемо ми своје поштовање према немачким домаћинима, и значај који Немачка има, и да желимо да будемо партнери у будућности. Знамо да то не носи само лаке и лепе ствари, економску и социјалну помоћ, већ испуњавање тешких обавеза и доношење непопуларних одлука.“
Пошто је, је ли, познато да је Немачка задужила Србе лепим стварима, што економски што  социјално, чиме је заслужила искључиво поштовање и испуњавање обавеза.

Иако је Танјугу изјавио да Немачка не условљава причу о обећању датума за почетак преговора о договорима о дискусији (о самом уласку у ЕУропство нема ни говора) признање Косовистана, Волфганг наставља: „...уверен сам да ће се решавати и неке кључне ствари којих нема у извештају Европске комисије.“ Ако их нема, зашто су „кључне“? Али пошто их нема у извештају, онда Волфганг може да каже како „нема условљавања“, иако добро зна да има. У сваком случају, за њега је „Важно је да што обећамо и испунимо“.

А шта је са свим пустим обећањима Запада? Шта су они то испунили? И шта је он њима обећао? На то Волфганг има одговор, па подсећа „да је прошли пут кад је био у Берлину обећао да ће пред лице правде бити изведени нападачи на немачке војнике, што је учињено.“

Чек' мало, какви „нападачи“ - они Срби на косметским барикадама, што су бранили своју земљу и своје животе, а на које су немачки окупатори пуцали?! И Волфганг се сад хвали тиме да их је похапсио? Господе Боже.

Додуше, он сматра да је за похвалу - а не срамоту - и његов допринос стварању државе Косовистан:
„Трудили смо се да урадимо што брже, да буде што безболније за наш народ, а истовремено донесе корист и нашем народу и свим осталима, без обзира на националну припадност, који живе на Косову“.
Ко би ти „остали“ могли да буду? Горанци, којима се ускраћује право на школовање на сопственом, српском језику? Роми, који су скупа са Србима протерани из Тачијевог „мултиетничког“ државоида? Или је реч ипак о Шиптарима, који ето „живе на Косову“ пошто су га окупирали и етнички очистили? Погледајте и регресију у лизању окупаторске чизме: док је у новембру Аустријанцима још и говорио о „грађанима Србије“ сада Немцима говори о „нашем народу“ - не сме ни име да му изусти.

Колико му је стало о том народу на окупираним територијама, Волфганг показује изјавом да се „три до четири одсто становништва севера Косова бави криминалним делима“. Какви аматери! Да су 100% криминалци, као његова влада, звали би и њих на конференције у Берлин.

Издају коју представља постављање границе сред Србије, Волфганг правда размишљањем владе „о целини интереса и широј слици целокупног Балкана“. О чему је реч? Танјуг специфично наводи да је скупу присуствовао и Волфгангов пандан из Загреба, Невен Мимица, те да се Волфганг осврнуо на односе Србије и Хрватске као две „најзначајније државе настале на простору бивше Југославије“.

Погледајте само перфидност ове реченице. Као да је Србија настала јуче, а није своју сто година изграђивану државност уложила у ту исту Југославију, коју је управо настанак Хрватске - не једном, већ два пута - учинио „бившом“!

После флоскула о „слагању о неслагању“ о прошлости - милион уморених Срба је, бива, омањи неспоразум - Вучи је изјавио да је „важније је да не гледамо другачије на будућност, јер се неће променити чињеница да живимо и не престајемо да живимо једни поред других“. За то време у Хрватској неће да „говоре ћирилицом“ а једини Срби поред којих желе да живе висе на брезама.

У два наврата су Срби пристајали да „не гледају другачије на будућност“ са Хрватима, и оба пута је то подразумевало усвајање хрватског погледа на будућност, а потом и одсуство било какве будућности Срба који су се нашли у власти „неовисне хрватске државе“. Ово више није само усвајање језика непријатеља, већ усвајање непријатељског становишта

Чиме се води ова самонегација, ово срљање у самоуништење? По Волфгангу:
 „Ми то не радимо зато што нам је неко ставио главу на пањ, и немамо алтернативу, већ зато што сматрамо да је то најбоље за нашу земљу, не само у економском и социјалном смислу, већ мислимо да суштински припадамо Европи, да је то незаустављив процес, без обзира на љутњу и јед који понекад постоје код дела нашег народа због онога кроз шта свакодневно пролазимо.“
Па зар није баш он пре три месеца у Скупштини изјавио да се у ЕУ мора, јер је алтернатива гладовање? Или је лагао онда, или лаже сада. ЕУропски однос према Србима јасно показује да они не мисле да Срби „суштински припадају“ њиховом рајху. Али Одсрби попут Волфганга и његових истомишљеника, е то је већ нешто друго. Јер из његових речи извире исти онај презир према Србима какав годинама већ долази од разних Солана, Филеа, Кацина, Луначекових, Пакових, и осталих чиновничића који умишљају да су богови Балкана.

Значи, сви они Срби које боли када им квислинзи вређају памет, када им отимају дедовину, скрнаве веру и име, ампутирају душу, то је тек „део“ неког аморфног народа који није достојан ни именице, а који „понекад“ осећа „љутњу и јед“?!

Присетите се сада како је зборио Врховни Жутник. Како и данас говори Чедовиште. Има ли икакве разлике између њих, и Волфганга? Има. Некада, док је још био Вучић, говорио је другачије. А онда се продао Империји. И сада сви они исто говоре, исто мисле, исто раде, у служби истих непријатеља и истог циља. 

3 коментара:

Filip Bulovic је рекао...

Ти све по сиротом Волфгангу а Торстена из Бајчетине и његову приврженост шиптарским преговорима, границама и српској самоуправи у границама велике Албаније запостављаш.
Него нешто друго сам хтео.
Гледам неке "Thermoelectric Cooler Peltier 12V" на ebay.com и размишљам се шта са тим може да се направи. Почео сам са да ти хлади камеру за астрофотографију а после сам прешао на да ти хлади или греје пиће. И погледам где не испоручују робу, очекујући ЈАР на списку - јер у пошти традиционално краду ако пакет није осигуран. Ево где не испоручују:

Shipping and handling
Free shipping on each additional eligible item you buy from buynow360.
Item location: Nanjing, Jiangsu, China
Shipping to: Worldwide
Excludes: APO/FPO, Guatemala, Fiji, Papua New Guinea, Solomon Islands, Guadeloupe, Sierra Leone, Marshall Islands, Nauru, Wallis and Futuna, French Guiana, Anguilla, Gambia, El Salvador, Guam, Micronesia, Dominican Republic, Mayotte, Cameroon, Guyana, Taiwan, Macau, Suriname, Oman, Tonga, Kenya, New Caledonia, Guinea-Bissau, Togo, Senegal, Eritrea, Saint Kitts-Nevis, Qatar, Falkland Islands (Islas Malvinas), Saint Vincent and the Grenadines, Burundi, Iraq, Equatorial Guinea, Mauritania, Belize, Aruba, Congo, Democratic Republic of the, Western Sahara, Congo, Republic of the, American Samoa, French Polynesia, Cook Islands, Comoros, Kuwait, Bermuda, Benin, Algeria, Montserrat, Zambia, Somalia, Antigua and Barbuda, Vanuatu, Swaziland, Ethiopia, Tanzania, Niger, Panama, Burkina Faso, Ghana, Reunion, Djibouti, Puerto Rico, Cape Verde Islands, China, Martinique, Mali, Botswana, Saint Pierre and Miquelon, Madagascar, Cayman Islands, Lebanon, Saint Helena, Rwanda, Liberia, Seychelles, Libya, Nigeria, Central African Republic, Gabon Republic, Lesotho, Zimbabwe, Saint Lucia, Mauritius, Guinea, Jordan, Côte d'Ivoire (Ivory Coast), British Virgin Islands, Turks and Caicos Islands, Kiribati, Chad, Grenada, Costa Rica, Haiti, Greenland, Yemen, Serbia, Netherlands Antilles, Bahrain, Bahamas, Trinidad and Tobago, Dominica, Palau, Malawi, Nicaragua, Angola, Uganda, Western Samoa, Barbados, Tuvalu, Jamaica, Mozambique, Namibia, Niue, Virgin Islands (U.S.)

Сад се ја ту нађем у чуду, осим Србије ни једна једина европска земља на списку. Да није можда ова гарнитура намесника, састављена што од старих проверених жутократа а што од ових нових перспективних видовњака, погрешила смер на ЕУропскоме путу и сад шиба у правцу Африке. Ако иду ЕУропским путем а нађу се окружени Либијом, Мозамбиком и Зимбабвеом, онда мора да иду у погрешном смеру. А онда кад човек мало боље размисли и погледа Грке и Шпанце, можда ЕУропски пут једино води у Африку и то оне сиромашније области.

CubuCoko је рекао...

Није ваљда да у сваком тексту морам да споменем и све остале кривце, да не бих вршио "дискриминацију"? Критиковао сам раније и Ториса и Дачија (а ни Динкићија нисам заборавио); ово је био текст искључиво о томе шта је све Волфганг налупетао у Немачкој и за чији рачун.

Теза да се критиком А амнестирају Б и В, или држи страна Г, је иначе омиљено средство непријатељске пропаганде.

А случај са тим уређајем за хлађење не знам шта тачно значи. Можда да су платни промет и корупција поште и цариника у Србији на афричком нивоу - мада немам довољно информација било за или против таквог закључка. Али да се власт понаша попут "демократа" у Либији или хуманитараца у Буркини Фасо, то је ваљда очигледно...

Filip Bulovic је рекао...

Уравниловка у критици, иначе онај што га критикујеш постаје угњетавана мањина а нама су права мањина најважнија. То је нама наша октобарска револуција дала. Осим ако нам уравниловка није најважнија. Има ту реакционарних и превазиђених елемената који се надају да се критиком А а не Б, В и осталих, ствара опасна илузија код народа да се нешто може променити. У овом одлично режираном позоришном комаду се ништа не може променити, а нарочито не изборима. Опет ће Брисел честитати дан, два унапред победнику на изборима и опет ће се људи питати где су графити "џабе сте гласали". А о томе да ће нова власт прихватити програм и приврженост ЕУропскоме путу претходне власти не треба ни говорити. Битно је да се раја у Србистану не досети неких традиционалних, врло недемократских метода за борбу против окупатора и уклањање кабадахија са власти. А што се ЕУропског пута тиче ако Срби живе све боље њиме ходећи онда нека наставе да њим иду. А ако живе све горе из године у годину, онда нека што више и чешће гледају окупаторове телевизије да на своје јаде мало забораве и да веру у неминовност ЕУропскога пута поврате.