„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

четвртак, 07. април 2011.

Рајх се „само бранио”...

Ово је веродостојан превод енглеског превода Хитлеровог наређења дана од 6. априла 1941, које је преко радија прочитао министар пропаганде Рајха Јозеф Гебелс. Текст се налази у Хитлеровом историјском музеју.

По свом обичају, Хитлер за све криви велику заверу Черчила и Британије да осујете немачки Рајх у својим „праведним циљевима” успостављања новог поретка у Европи и обезбеђивања „животног простора” (Lebensraum) за Немце. Хитлер све време тврди да су сви походи његове војске легитимна самоодбрана, од Пољске (!) преко Француске (!!) а сад ево и Балкана, где се зли Енглези спремају за нови Солунски фронт а зли српски атентатори су криви што Југославија одбацује његово вечно пријатељство и мобилише војску, која ваљда треба да нападне мирољубиви Рајх... Просудите сами:

Војници Југоисточног Фронта:

Од раног јутра немачки народ у рату је са превратничком владом у Београду. Оставићемо оружје тек када ова банда разбојника буде коначно и одлучно елиминисана а последњи Британац оде са овог дела европског континента. Ови залуђени народи могу за своју ситуацију да захвале Британији, морају да захвале Енглезима, највећим хушкачима на рат свих времена.

Немачки народ улази у ову борбу задовољан у души да су његове вође учиниле све да дође до мирног решења.

Молимо се Богу да води наше војнике на правом путу и благослови их као што је и досад.

У складу са политиком да други воде њене битке, као што је било са Пољском, Британија је опет покушала да Немачку уплете у сукоб за који се надала да ће докрајчити немачки народ једном заувек, добити рат и по могућности уништити немачку Армију.

За само неколико недеља, пре дуго времена, немачки војници Источног фронта су помели Пољску, тај инструмент Британске политике. Деветог априла 1940. Британија је поново покушала да оствари свој циљ нападом на Норвешку, немачко северно крило. У незаборавној борби, немачки војници у Норвешкој елиминисали су Британце за неколико недеља.

Немачки војници су остварили оно што је целом свету изгледало немогуће. Само неколико недеља касније, Черчил је мислио да је настао прави тренутак за напад на немачку регију Рур (ово је ноторна лаж; никаквог напада на Немачку из Француске није било - прев.) преко британских савезника Француске и Белгије. Тако је отпочео победоносни поход наше војске на Западном фронту.

Већ је записано у историји како су немачке армије победиле легије капитализма и плутократије. Кампања на западу је окончана победоносно после 45 дана.

Тада је Черчил концентрисао снагу своје Империје против нашег савезника Италије, у Африци. Сада је опасност отклоњена и на афричком ратишту, сарадњом италијанских и немачких јединица.

Нови циљ британских хушкача рата сада се огледа у плановима скројеним још на почетку сукоба, и само одложеним дивовским победама немачке Армије. Успомена на искрцавање британских трупа у Солуну током првог Светског рата сада је у мрежу британских интрига уплело и малу Грчку.

Више путам сам упозоравао на покушаје британског искрцавања у Југоисточној Европи и рекао да то представља претњу за немачки Рајх. Нажалост, ово упозорење Југославија није испоштовала. Покушао сам надаље, увек стрпљиво, да убедим југословенске лидере да је за поновно успостављање трајног мира и реда унутар Југославије неопходна сарадња са немачким Рајхом.

После дугих напора коначно смо успели да обезбедимо сарадњу Југославије, њеним приступањем Тројном пакту, без да смо од народа Југославије тражили било шта осим да узме учешћа у изградњи новог поретка у Европи. (Шта се тачно под овим подразумева, СС-легије? - прев.)

У том тренутку су злочиначки узурпатори нове београдске власти на себе преузели овлаштења државе, зато што су плаћеници у служби Черчила и Британије. Као што је урадила Пољска, ова нова влада у Београду је одмах мобилисала старе и неспособне у свој састав. У тим околностима био сам присиљен да одмах опозовем немачку народну колонију на територији Југославије.

Делегати и официри немачке амбасаде, радници наших конзулата у Југославији, свакодневно су били изложени понижавајућим нападима. Баш као у Пољској, немачке школе су напали и порушили бандити. Југословени су отели и напали небројене Немце, а неке чак и убили. (Испаде да је Југославија напала Немачку! - прев.)

Надаље, Југославија већ недељама планира општу мобилизацију своје војске у великој тајности. Ово је, дакле, одговор на мој осмогодишњи напор да са југословенским народом обезбедим блиску сарадњу и пријатељство, задатак на којем сам предано радио.

Када су се британске дивизије искрцале у Грчкој, баш као и за време Светског рата, Срби су помислили да је дошао прави час за нови атентат на Немачку и њене савезнике. (Овде се први пут спомињу „Срби” а „атентат” је јасна алузија на 1914. - прев.)

Војници Југоистичног фронта: Куцнио је ваш час. Сада ћете да узмете у заштиту интересе немачког Рајха као што су ваши другови урадили пре годину дана у Норвешкој и на Западном фронту. Успећете као они и на Југоисточном фронту.

У испуњавању ове своје дужности нећете бити ништа мање храбри од победоносних немачких дивизија које су се на истом балканском тлу бориле 1915. Будите човечни само онда када је непријатељ човечан према вама. На сваку бруталност непријатеља, одговорите на исти начин.

Борба на грчком тлу није против грчког народа, већ против архинепријатеља Енглеза, који поново покушавају да рат прошире на Балкан, као што су покушали пре годину дана у Норвешкој. Из тог разлога, борићемо се раме уз раме са нашим савезницима на Балкану док и последњи Британац не доживи свој Денкерк у Грчкој.

Ко год од Грка подржи ову британску пустоловину, пашће у исти час када и Британци.

Када се немачки војник докаже да је способан да победи Британце на Балкану, у планинама и снегу, онда ће доказати да може да победи Британце у пустињској врелини Африке.

Међутим, наш циљ је само да извојујемо слободу за наш немачки народу и обезбедимо простор за живот немачкој породици.

Сваки немачки војник поново у срцу носи мисли и молитве, сам живот свих Немаца.


(Превод и напомене: Сиви Соко, 6. април 2011.)

4 коментара:

Bojan је рекао...

При анализи оваквих догађаја треба покушати смањити ниво емоционалног надахнућа.

Прије свега, у конкретном случају, овај говор је био намјењен за интерну употребу, тј њемачким војницима, народу итд. Са тог аспекта позивајући се на измишљотине Хитлер није урадио ништа ново или другачије од многих других тирана који су кретали у освајачке ратове, укључујући и данашње САД/Британију/Француску (Либија).

Прије неколико година у Вечерњим Новостима излазио је фељтон на тему преговора Њемачке са Југославијом, гдје су аутори збирно изнели доста чињеница, укључујући и нека нова сазнања.

На основу мог сећања и интерпретације тог текста, мислим да се радило о томе да је несразмјерно много енергије уложено у преговоре са Краљевином Југославијом и (на папиру) су били понуђени услови којима су се могли заштити интереси Краљевине у многим областима. Усудио бих се да кажем да је тадашња Хитлерова понуда била много блажа и повољнија од данашње ЕУ/НАТО понуде Србији. На основу историјског искуства данас можемо рећи и да је Њемачка много поузданији савезник и партнер од нпр Британије или САД.

Bojan је рекао...

Због тога мислим да је оправдано и сврсисходно (и потребно) да у стручним круговима постоји активна дебата о овом питању како би се све чињенице освијетлиле и правилно извагале.
Ипак смо ми живјели у 60-годишњем комунистичком систему који у принципу није омогућавао слободан и отворен рад научно-истраживачких установа и појединаца. Слична пракса је настављена или погоршана и са демонократским властима тако да ми и дан данас немамо квалитетне, комплетне и разумљиве информације о овим догађајима. Мало фрустрирајуће, зар не?

Gray Falcon је рекао...

Ја сам апсолутно у корист не само стручне расправе, већ и објављивања што више изворних материјала, како би се разбиле измишљотине и лажи које су деценијама неговане у политичке сврхе. Притом морамо да се бавимо чињеницама, а не рефлексима типа "ако ово тврди Х, онда мора да није истина" или "су комунисти су клеветали У, значи он је аутоматски праведник". Може да буде, а не мора да значи.

Witch-king of Angmar је рекао...

"На основу историјског искуства данас можемо рећи и да је Њемачка много поузданији савезник и партнер од нпр Британије или САД."

Занимљиво, Бојане...Можете ли нам рећи на основу ког историјског искуства то тврдите?

На основу тога што је Хитлер 1933 у Венецији обећао Мусолинију да се неће мешати у Аустрији да би 1934 покушао да изведе пуч преко својих тамошњих сатрапа?

На основу тога што је Хитлер 1935 склопио 10-годишњи пакт о ненападању са Пољском(којој је чак и омогућио да се на основу тог пакта окористи о део умируће Чехословачке 1938)? Мислим да је 1939 - 1935 мање од 10, зар не?

На основу тога што је свог савезника Румунију принудио да уступи Мађарској Трансилванију?

На основу тога што је након Минхена дао "гаранције Чехословачкој у новим границама" да би је 6 месеци касније окупирао?

На основу тога што је Мусолинија 1943 принудио да се одрекне Јужног Тирола иако га се 1938 он први одрекао потписивањем тзв. "челичног пакта"?

Заиста ме занима то историјско искуство о којем говорите. Ја га не видим.