Данке Дојчланд

Надам се да нико није изненађен одлуком Рајха - мислим, ЕУропске уније - да о кандидатури Жутије размисли још месец-три (таман до пред изборе). То је било јасно већ прошлог петка. Приметићете да то није спречило личног изасланика Врховног Жутника да се „споразуме“ са Тачистаном о де факто признању, као да тај „споразум“ није ама баш ништа значио ЕУропским комесарима.

Друг Бота сад булазни да нема разлога за панику јер ће он лично учинити све што може да све буде у реду, али пацови већ напуштају његов Титаник. Божа Дерикожа се већ склонио (следећи Динкићев пример, шта ли), а питање је ко је следећи.

Сигурно је да ће спин из Жутограда - знате, оног паралелног Београда где живе само и искључиво прогресивни ЕУропски грађанисти и њихова, тј. немачка штампа - бити да су за ово криви косовски Срби и њихове барикаде. Али нису. Није крив ни Борко - ето, пробао је да задовољи Едиту,  али се нашао у истом положају као његов непосредни надлежни пред Ангелом Меркел. И једна и друга су тражиле безусловну капитулацију, а за то ни Борко ни Борат,  ма колико вољни били, једноставно нису опремљени.

Када сам пре неки дан писао о пустим жељама Најла Фергусона, мислио сам превасходно на фантазију о обнови Аустро-Угарске и уласку „Западног Балкана“ у нови ЕУропски Рајх. Оно што је рекао о немачкој доминацији, међутим, жива је истина (а као што данашње вести показују, ни прича о одвајању Британије није далеко од памети). Јасно је ваљда да Немачка ведри и облачи Унијом, таман колико и КФОРом. Немачка и даље инсистира на новом поретку унутар ЕУ, где би земље „другог реда“ прихватиле губитак фискалног суверенитета - у корист Берлина, дабоме. Енглези се томе не противе из принципа, већ чисто да би себе сместили у привилеговану групу; хоће ли у томе успети или не, нама је свеједно.

Анексија Хрватске, с друге стране, је готова ствар. И управо ту се види колико политика Брисела (тј. Берлина) нема везе са принципима. Берлин и Беч су хтели Хрватску у ЕУ, баш као што су 1991. хтели да она постане независна - и то се десило, без обзира на стандарде или законе. Исто тако, хтели су ономад да раскомадају Југославију, а данас комадају Србију - опет без обзира на законе и принципе. Јер ако Немачка и види Србију у ЕУ, што уопште није извесно, онда је то само пошто би је поделила на још неколико сварљивијих делића, по рецепту који се ономад омакао амбасадору Цобелу.

Каква год да је била у свом изворном облику, данашња ЕУ понајвише подсећа на Хитлеров концепт Хиљадугодишњег Рајха, у којој би Немачка из центра контролисала, директно или индиректно, европску „периферију“ као сировинску базу. Хитлер је то радио бомбама и тенковима, данашња Немачка то ради путем дужничког ропства (мада није гадљива ни на бомбе и тенкове, како могу да посведоче Срби). Можда остатку Европе та идеја не изгледа проблематично, и то је њихово право. Али њено остварење подразумева потпуно разбијање Србије и затирање Срба као народа, скрнављење свих жртава у оба светска рата и у ослободилачким ратовима 19. века. Оних које је ономад, сетићете се, Борат прогласио бесмисленим.

И ту долазимо до ироније историје, где Србијом влада квислиншки режим који је више него спреман да оберучке призна све те захтеве и прихвати самоубилачки сценарио - али Немцима и њиховим ЕУропским скутоношама ни то није доста, већ траже још. Мисле да могу да добију не само све што су досад хтели, већ и све чега би сутра могли да се сете. У својој силној сујети убеђени су да ништа не може да им угрози жељени резултат. Што, дабоме, није тачно.

Да су којим случајем дали ту потпуно бесмислену кандидатуру жутократама, бацили им бар тај отпадак са свог све хаотичнијег стола, дали би крила квислинзима а озбиљно угрозили отпор окупацији на Космету, као и политички отпор жутократији у самој Србији. Овако су само ојачали отпор, а жутократију довели пред слом, и тиме Србима учинили огромну услугу. Вероватно сасвим ненамерно, али нема везе. Ето да и од Немаца дође нешто добро.

Што, дабоме, не значи да ће се ускоро, или икада, појавити српска верзија „Данке Дојчланд“ - оног хрватског „хита“ из раних деведесетих - али када падне жутократија, а с њом и пројект затирања Србије, за то ће бар делимично одговорна да буде баш ова немачка одлука.