„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

недеља, 5. мај 2024.

Христос воскресе!

«Христос васкрсе! У ове две животне речи налази се толико снаге да од њих лица људи блистају духовном радошћу и стварност се око нас буквално преображава. Оваплоћењем, страдањем и подизањем након три дана, Спаситељ обнавља људску природу, избавља нас од власти греха и смрти, отвара људима врата Царства Небеског и указује нам пут ка јединству са Творцем. У Христу, који је помирио свет са Богом, сви имамо прилику да стекнемо живот вечни...» 



«Тиме што је устао из гроба Спаситељ претвара смрт у бесмртност, тугу у радост, пропаст у наду. На Крсту и у Васкрсењу открива нам се Бог бескрајне доброте и савршене љубави. Сазнање о тој љубави која све побеђује подстиче нас на захвалност Творцу. Нека нас све ово славље надахне да живимо у вери и љубави, знајући да нас не може победити ни смрт, ни патња, ни зло ако смо са Христом и у Христу, који је победио грех, смрт и сваку неправду» .
- Патријарх московски и све Русије, Кирил

недеља, 7. јануар 2024.

Христос се роди!

Рождество твоје Христе Боже наш, возсија мирови свјет разума, 
в њем бо звјездам служашчиј звездоју учахусја, 
тебје клањатнсја солнцу правди и тебје вједети с висоти востока, 
Господи слава тебје.

(извор: t.me/buntcg)

субота, 6. јануар 2024.

Бадње вече 2024

Владика Данило и Игуман Стефан сједе код огња, а ђаци, весели, играју по кући и налажу бадњаке.


Игуман Стефан
Јесте ли их, ђецо, наложили,
у пријекрст ка треба метнули?

Ђаци
Наложили, ђедо, ка требује,
пресули их бијелом шеницом,
а залили црвенијем вином.

Игуман Стефан
Сад ми дајте једну чашу вина,
ма доброга, и чашу од оке,
да наздравим старац бадњацима.

Дају му чашу вина, он наздрави бадњацима и попи је.

Игуман Стефан (чистећи брке)
Бог да прости весела празника!
Донесите, ђецо, оне гусле,
душа ми их ваистину иште,
да пропојем; одавно нијесам.
Не прими ми, Боже, за грехоту,
овако сам старац научио.

(Дају му ђаци гусле)

Игуман Стефан (поје)
Нема дана без очнога вида
нити праве славе без Божића!
Славио сам Божић у Витлејем
славио га у Атонску Гору,
славио га у свето Кијево,
ал' је ова слава одвојила
са простотом и са веселошћу.
Ватра плама боље него игда,
прострта је слама испод огња,
прекршћени на огњу бадњаци;
пушке пучу, врте се пецива,
гусле гуде, а кола пјевају,
с унучађу ђедови играју,
по три паса врте се у коло, -
све би река једногодишници,
све радошћу дивном наравњено.
А што ми се највише допада,
што свачему треба наздравити!

(П. П. Његош, Горски Вијенац)