„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

петак, 29. јануар 2021.

После Трампа

Нисам хтео да кварим божићну атмосферу, али док сам вам честитао рождество Христово, у САД се одвијао климакс изборне драме, оличен у тзв. јуришу неколико стотина присталица тадашњег председника на здање Конгреса. 

Тај тобожњи „устанак“ су Демократе искористиле да у САД направе своју варијанту 5. октобра: сваку критику новембарских избора су прогласили за лаж и издају, док Трампа хоће да осуде за побуну а све његове присталице ставе ван закона. За сваки случај, довели су 25 хиљада војника да „бране“ Вашингтон од (непостојеће) „побуне“ а Капитол су оградили зидинама које одједном нису ни неморалне, ни расистичке, ни беспредметне (док Трампов зид према Мексику јесте, па је Џо Бајден наредио престанак његове градње првом приликом).

Написах после тих догађаја једну серију текстова, од којих је Спутњик пренео онај о виртуелном грађанском рату који је од америчке републике направио нешто што се зове „Наша Демократија“ (Our Democracy). У тој и таквој демократији, хапсе лика који је пре 5 година на Твитеру качио меме против Демократа и прете му са 10 година затвора, док адвоката ФБИ који је ухваћен на правди Бога да је лажирао документе како би могли да шпијунирају Трампа осуде на условну казну од годину дана и $100 долара глобе. 

Значи, тачно она врста „правде“ коју је у османској Босни забележио Матија Мажуранић пре скоро 200 година, где нема везе шта си урадио (или не), већ искључиво ко си. Како рече један бивши Трампов говорописац, 70 милиона Американаца који су за њега гласали су „сад практично Срби деведесетих“:

Пред изборе 2016, писао сам овде да су Американци пред тренутком одлуке: хоће ли мирно да се одрекне своје ђавоље Империје и врати се својим коренима, или ће цену за своја злодела морати крваво да плате као и „сва царства овога свијета“ којима влада Господар Лажи. 

Рекох још и да би то могао да буде последњи пут да о томе могу да одлуче гласањем. Мислио сам да ће у случају победе Хилари Клинтон многи Американци узети „пушку па у шуму“. Испало је да сам омашио за четири године. Исто тако, писао сам да:

...не мислим да је гарантовано да ће отпадник од олигархије који се усудио да заступа интересе обичног народа - и због тога га блате, проклињу и олајавају сви медији и целокупна империјална машинерија - успети у својој намери да спасе брод који тоне. Али мислим да искрено намерава да покуша.

И покушао је. Трагедија њега лично, али и земље којом није умео да влада, је што је катастрофално потценио снагу, одлучност и перфидност непријатеља.

С друге стране, ти непријатељи нису нимало мудри. Да јесу, потрудили би се да макар мало глуме праведност, легитимитет, помирљивост, демократичност, владавину права, итд. Уместо тога, изгледа да су схватили „Игре глади“ као образац по којем желе да уреде „Нашу Демократију“ и покоре непослушне. Не морам ваљда да цртам како у тим књигама, или њиховим холивудским адаптацијама, то не заврши добро по њих.

Ништа од тога не мења моју прогнозу из 2016. Чак штавише, рекао бих да је процес урушавања Империје сада узео још више маха. Режим који се крије иза Бајдена моћи ће да врати ствари на status quo ante таман колико и француски ancien regime после Наполеона, за које се тада говорило да „ништа нису заборавили, и ништа нису научили“.

У међувремену, не брините како ће они да се односе према нама. То већ знамо. Оно што још није записано је како ћемо ми да на то одговоримо. Њихова будућност већ је извесна. Нашу судбину још можемо да променимо. Па како радили, тако нам и Бог дао. 

четвртак, 07. јануар 2021.

Христос се роди!

„Богосиновство је највећи хришћански идеал, идеал који се мора непрестано остваривати и доказивати (1 Јн 3,1-3). На то нам указује целокупно Јеванђеље, почевши од родослова Господа Исуса Христа које нам сведочи да Син Божји, остајући оно што је био, постаје и оно што није био (Мт 1, 1-23). Остајући истинити Бог, постаје истинити Човек. Тиме је све људе који у Њега повероваше и у Њега се крстише учинио синовима Божјим. Јер, ако је могуће да Син Божји постане Син Човечји, онда је исто тако могуће да и синови човечји постану синови Божји по дару и кроз усиновљење. Наше богосиновство је директна последица Оваплоћења Сина Божјег и показује се као највиша пројава љубави Бога Оца према људском роду.“

- из Божићне посланице СПЦ, 23. децембра 2020 (по Јулијанском календару) 



среда, 06. јануар 2021.

Бадње вече

По традицији Сокола, честитамо свима Бадњи Дан уз Његоша:
  

Владика Данило и Игуман Стефан сједе код огња, а ђаци, весели, играју по кући и налажу бадњаке.

Игуман Стефан
Јесте ли их, ђецо, наложили,
у пријекрст ка треба метнули?

Ђаци
Наложили, ђедо, ка требује,
пресули их бијелом шеницом,
а залили црвенијем вином.

Игуман Стефан
Сад ми дајте једну чашу вина,
ма доброга, и чашу од оке,
да наздравим старац бадњацима.

Дају му чашу вина, он наздрави бадњацима и попи је.

Игуман Стефан (чистећи брке)
Бог да прости весела празника!
Донесите, ђецо, оне гусле,
душа ми их ваистину иште,
да пропојем; одавно нијесам.
Не прими ми, Боже, за грехоту,
овако сам старац научио.

(Дају му ђаци гусле)

Игуман Стефан (поје)
Нема дана без очнога вида
нити праве славе без Божића!
Славио сам Божић у Витлејем
славио га у Атонску Гору,
славио га у свето Кијево,
ал' је ова слава одвојила
са простотом и са веселошћу.
Ватра плама боље него игда,
прострта је слама испод огња,
прекршћени на огњу бадњаци;
пушке пучу, врте се пецива,
гусле гуде, а кола пјевају,
с унучађу ђедови играју,
по три паса врте се у коло, -
све би река једногодишници,
све радошћу дивном наравњено.
А што ми се највише допада,
што свачему треба наздравити!

(П. П. Његош, Горски Вијенац)

понедељак, 04. јануар 2021.

Свака част за Ћирилизатор, али проблем је што је уопште потребан

Нишлија Јован Турањанин је, веле, написао додатак за веб-претраживаче који "аутоматски пребацује српске сајтове са латинице на ћирилицу."

Сајт Naissus.info без икакве ироније (или самосвести) извештава о овоме... латиницом

Мислим, не знам одакле да почнем. С једне стране, Турањанину свака част што је ово урадио. Проблем је, међутим, што је уопште морао. Неким дивним чудом, подршка за српску ћирилицу је уграђена у скоро све претраживаче, програме, итд. 

Узалуд - издресирани деценијама авнојевске југословенштине (сад пресвучене у "региЈонализам"), већина Срба упорно пише латиницом, било кусом или репатом. Нема везе што је ћирилица бржа, једноставнија, нема проблема са аутокорекцијама на енглески, тврдоглаво се инсистира на латиници без икаквог ваљаног разлога. Аман људи, у народу и земљи који иоле држе до себе, сајтови не би били на латиници на првом месту

Али ето, тако је како је, и талентовани програмери попут Турањанина или пишу програме да реше проблем који не мора да постоји, или за машине које броје гласове по Америци. А знамо на шта то изађе, је ли.

уторак, 08. септембар 2020.

Без маске: О једној оловци, небеском и земаљском Јерусалиму

Ја вама лепо говорим годинама да је Трампова „супермоћ“ да све маске у његовом присуству падају, а ви мени не верујете... (извор)

Властодржац Србије (нипошто српски) Olyksandr Vuchych је сушта супротност Доналду Трампу. Јер док амерички председник развејава наративе и својим присуством буквално тера медије и супарнике да оголе своју истинску природу, тајна опстанка Vuchychа на власти је што међу Србима примењује технике управљања утисцима које је научио од тих истих Трампових такмаца, и то боље него његови жути претходници. 

То ради и после потписивања оних хартија у Вашингтону. Као, стајало је ту и још нешто али ја сам храбро одбио - па онда у истом даху тврди да су Американци заменили фасцикле и да није баш потписао то што је потписао... А слика документа лепо стоји на интернету, доступна свима, да се види коме ће веровати: Vuchychу или својим лажљивим очима.

Рекло би се да је немогуће спиновати чињеницу да Vuchych буквално награђује Израел за признање Независне Државе Косове пребацивањем амбасаде Србије у Јерусалим. Мислим ево, пише, црно на бело, ту пред вама. Али то не спречава Vuchycha и његове посилне да вас убеђују како није тако, него некако другачије. Да ово није издаја већ некаква победа, а они нису послушници већ безмало хероји.

Да све буде још горе, премештање амбасаде у замену за израелско признавање НДК је једина конкретна мера у целом „споразуму“. Све остало су симболични гестови поклоњења Империји, од осуде Хезболаха до борбе за права иносексуалаца (!). Немају превише везе ни са Србијом ни са НДК, већ су просто спољнополитичка платформа Империје за коју се тражи од вазала да је подрже. И вазали лепо потпишу па добију пенкало на поклон, као ономад урођеници што су продали Менхетн за перле.

Ако вам није јасно: Vuchych је наградио отимачину српског небеског Јерусалима пресељењем амбасаде Србије у онај земаљски. Узалуд Ђурићу и Вулину парафразирање цитата из „Боја на Косову“ како би ту чињеницу некако сакрили. Није на њих никаква сила ишла, нити су икакву светињу одбранили; напротив.


Сам Гренел, Трампов изасланик, лепо је рекао да су на столу само економске везе. Могли су да га држе за реч. Кад оно, јок. Између царства небеског и служења земаљској Империји, они су брже-боље изабрали ово друго, а да их притом нико није терао. Неизнуђена грешка, буквално. А претварање да то није била грешка него неки велики успех је само по себи злочин против државе и народа који наводно представљају.

Трамп је победио пре четири године, а сви су изгледи да ће и опет, зато што је ударио на „управљаче утисцима“, медијско-политички комплекс који уништава Америку за рачун Империје коју предводи. Знам, иронија је што управо Трамп овим папиром учвршћује Империју. Али то је његов проблем. Наш је што уместо сличног државника имамо дестилат тог медијско-политичког комплекса, човека који глуми паћеника док разапиње земљу и народ на крст сопствене сујете. Жутократе су нам јеле и душу и тело, а он ради то исто - само нас све време убеђује да је у ствари спаситељ.

Ко тражи спаситеља мимо Христа и заслужује да га води лажни месија. Нама осталима преостаје „борба непрестана“ да вратимо светиње, част и достојанство - а сотони кажемо „иди од мене“, како једино и приличи.

уторак, 11. август 2020.

О сиротињи и криминалу

Када је реч о криминалу, свима је на уму Жан Валжан, робијаш због крађе хлеба из Игоових Јадника. Проблем је што његова прича нема везе са животом, јер је романтична фантазија Француске од пре двеста година.

У стварности, краде не онај што нема, већ онај што мисли да може. Како вели амерички новинар Џон Хејворд:

„Ако хоћете да упрете прстом у једну друштвену појаву која узрокује криминал, то нису ни сиромаштво, ни неједнакост, ни незапосленост, саме по себи, него осећај ЗАСЛУГЕ. Осећај да имате право да узмете туђе, да игноришете правила неправедног друштва, да занемарите права других.“

Проблем са социјалним програмима, наставља Хејворд, је што подстичу тај осећај, док су сви друштвени механизми који су га раније држали под контролом - од брака, породице и традиционалних вредности до вере и стида - замењени глорификацијом комплекса жртве. Па онда није ни чудо што криминал цвета.

Његово запажање се превасходно односи на Америку, где већ месецима гледамо „сиротињу“ како пљачка не бакалнице већ продавнице луксузне одеће и технике, а све у име „расне правде.“ Али примените га на домаће политичаре и партијске послушнике, и савршено пристаје, зар не?

петак, 24. јул 2020.

Једино решење је да медији престану да лажу

Нисам ни сањао да ћу једног дана да браним Olyksandra Vuchych-a, али од почетка сам се заветовао да браним истину и чињенице а прозивам лажи и измишљотине, ма ко стајао иза њих. Замислите онда моју реакцију кад сам синоћ прочитао ово:
Отварам текст, дабоме, и имам шта да видим:
Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да је једино решење да Србија призна независност Косова, а да је оно што покушава да уради српска страна промена атмосфере у односима Срба и Албанаца на КиМ.
Будући да реченица као таква нема апсолутно никаквог смисла, потражио сам оригинал. Ради се о Вучићевом интервјуу за Pavlovic Today, портал новинарке Ксеније Павловић Мекатир (McAteer). И шта тамо пише? Нешто сасвим другачије!

Вучић вели, "The only complete solution that Albanians see is the full Serbian recognition of Kosovo’s independence." У буквалном преводу: „Једино свеобухватно решење које Албанци виде је потпуно српско признање косовске независности.“ Ова три задебљања која су изостављена из Танјуговог текста (који је без промена пренео НСПМ) потпуно мењају контекст реченице. Потпуно. 

Па добро људи, ко је овде луд? Је ли ово грешка у преводу, некога ко је с енглеским на ви а представља се као стручњак, или је ово намерно погрешна интерпретација Вучићевог интервјуа? Па онда још од тога направе наслов, који се иначе једино и чита! Погледајте реакције испод твита НСПМ, све ће вам бити јасно.

Ко је, где, како и зашто направио злонамерну папазјанију од Вучићевих изјава, не знам и не могу да нагађам. Не би било први пут да Танјуг показује основну новинарску неспособност. Кључно питање је да ли се ради о неспособности или злој намери? Пошто је реч о Косову, није свеједно.

Како год било, и шта год Вучић говорио и радио о Косову, ово што му Танјуг приписује није рекао, већ је реч о још једној вести типа „рек'о Том Хенкс.“