„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

петак, 11. март 2011.

Калашњиков нашег доба

Ако је рат у Кувајту 1991. године био „први кабловски рат” (у смислу да га је од почетка до краја пратио Си-ен-ен), агресија НАТО на СРЈ 1999. је била „први интернет рат”. У недавно објављеним одломцима из својих мемоара, Блеров професионални надрилажов, Алистер Кембел, писао је о томе како је НАТО губио пропагандни рат против Београда. Резултат те опсесије пропагандом било је крваво бомбардовање РТС. Али ни Кембел ни његови господари нису схватили тада - а није им јасно ни сада - да су промашили мету. Истина о „хуманитарном” бомбардовању пробијала се преко интернета, а не преко телевизије.

Нажалост, већина наравоученија тог сукоба је углавном заборављена. Временом су угашени скоро сви сајтови који су ономад разбијали НАТО блокаду. Класични медији - штампа, телевизија и радио - дошли су у руке досманлија, а потом жутократа. На интернету је ситуација нешто боља, али и ту се дешава да се противници власти жестоко сукобљавају међусобно. Неретко чујем позиве да се направи нека „патриотска” Б92, или да се некако посложе и централизују све те опозиционе снаге. Мислим да је у питању једно суштинско неразумевање, односно размишљање у кључу једног времена које је технолошки већ превазиђено, иако тога већина нас можда и није свесна.

Дани када се целом народу могла сервирати једна те иста „истина” из централе су једноставно прошли. Не говорим овде о лажној разноликости, где имате десет новина а свима је исти власник и у свима читате исто. Чињеница је да на интернету најобичнији појединац, о минималном или никаквом трошку, може да буде на равној нози са институционалним медијима попут Б92 или Си-ен-ена. Разлика је једино у количини садржаја, односно броју аутора и текстова. Али у смислу лакоће приступа, нема никакве разлике између Б92 и, рецимо, овог блога. Зар не?

Навикли да им медији сервирају информације као крмиво стоци у обору, многи људи не могу да појме да је интернет нешто попут отвореног пашњака. По својој природи је хаотичан, динамичан, непредвидив. Уместо да тај хаос искористе као предност, већина људи још увек размишља унутар обора. Односно, да се оканемо сточне метафоре, виде да су жутократе и невладници сазидали огромну медијску тврђаву, па мисле да је начин да се њој супротставе или фронтални јуриш, или изградња сопствене тврђаве. А не пада им на памет да је сама тврђава већ технички застарела. Да је већ обесмишљена као концепт.

Велике светске империје је у 19. веку створио митраљез, који су имали Европљани али не и урођеници у Африци и Азији. А онда су се те империје распале после 1945, понајвише захваљујући аутомату руског тенкисте Михаила Калашњикова, оружју које је изједначило велике и моћне са малим и слабим. Интернет је калашњиков нашег доба. То је показао рат 1999, али и отпор који траје све до данас, између осталог и на страницама Сокола.

Решење је, дакле, било пред нама све време. Немојте да се борите по њиховим правилима, и да тражите боље услове у обору. Одбијте да будете стока. Промените прaвила. Уместо кукања што не постоји „патриотска” Б92, направите сто патриотских сајтова и понудите стварне чињенице наспрам жутократских фантазија и невладничких небулоза. Немојте да правите аналог постојећем систему - само „наш” - већ стварајте нови систем, који постојећи режим неће моћи да уништи.

Ако побуна има једну главу, њу је лако посећи. Жутократе могу да похапсе 30 људи који су дошли да протестују пред Б92. Пробаће да похапсе и три хиљаде. Али шта ако се пред пендрецима не појави нико - али никне триста сајтова са варијацијом на тему да је Б92 пропагандни брлог где се људи произвољно етикетирају као фашисти и где се најцрње лажи проглашавају за истину? Па још ако тих триста сајтова направи неку минималну сарадњу - не централну контролу али координацију, тек да буду ефикаснији него свако понаособ...

Шта вам могу? Да позатварају сајтове? Да вас хапсе по Закону о медијима? Нека пробају, ако буду могли да вас нађу. Ако то урадите, сломићете их за месец дана. Два, највише. Постаће јасно да се понашају попут оног викиншког краља који је наредио плими да стане. Кад се једном види да жутократија и невладници итекако имају алтернативу, њихова силна моћ и власт нестаће као мехур од сапунице.

Асиметрично ратовање се данас широм света назива герилом, по Шпанцима који су пре двеста година устали против Наполеонове окупације. А Срби имају вишевековну традицију баш такве борбе, и имена за њу колико и Инуити за снег: хајдуци, ускоци, комите, четници, партизани...

Србија данас није војно окупирана, па зато борба за њено ослобођење неће бити у шуми, са пушком у руци. Окупација је ментална, медијска, друштвена. Кључ победе над жутократијом је разобличавање њихове тврђаве саздане од лажи, и спознаја да је систем који су наследили и доградили у ствари бесмислен и ништаван.

Када то постигнете, онда можете да изађете на улице, али и не морате. Највећи део посла биће готов. Неодржива, одбачена од народа, жутократија ће се урушити сама од себе. Лишена новца и силе, остаће јој само лажи - а оне неће више вредети ништа.

Дабоме, рушење овог система је само пола посла. Она друга половина, грађење нечега новог, тек ће да уследи. Али какав год тај систем буде, мораће да уважи чињеницу да су за њега одговорне широке масе слободних људи, а не шачица завереника или појединац-вођа. Нешто ми говори да ће самим тиме бити и слободнији, и праведнији, и природнији. Више од тога човек и не сме да пожели.

7 коментара:

Бојан је рекао...

То је ок што причаш, али постоји још неколико параметара које не би требали избацити из вида.
Фејсбук је на интернетизацији Срба, укључујући и руралне крајеве урадио више од да не кажем свих државних агенција, институција, телекома итд заједно. Фејс је један од главних разлога зашто су многи људи код нас набавили рачунар и интернет.. и ту се све завршава. Фарма, Гранд парада и остале креације из Пинк/Б92 кухиње су превелико искушење за једног Србина да покуша да активира своје мождане вијуге. Истина је да људе у принципу не интересују сајтови, држава, друштво, проблеми итд већ то мало слободно времена што им остане послије биједно плаћеног црнчења покушавају да искористе што је "квалитетније" могуће тј гледајући телевизију или висећи по кафанама.

Интернет, нови калашњиков, дао нам је нове велике могућности, али и даље нам треба "војник" који ће да понесе тај калашњиков, који ће на основу својих убјеђења и врлина да покуша нешто да промјени. Данас, преовлађујући ментални модел код просјечног Србина не иде у овом правцу. Слично важи и за Српску. Морамо да се сусретнемо са чињеницом да многи наши људи немају више врлине које су некада красиле и карактерисале наш народ.

Поред тога, ако говоримо о бастиљама и стотинама сајтова, треба имати у виду да су важни кредибилност и квалитет. НСПМ је нпр успио да изгради одговарајућу кредибилност, али стотине малих сајтића које уређују 2-5 људи у слободно вријеме тешко да ће моћи да направе неке значајније промјене. Сами. Битан је квалитет садржаја који је тешко успоставити или одржавати ако се ради о аматерском пројекту. Поред тога видео компонента је компликованија за реализацију код аматера. Оно што би у том смјеру могло да помогне је синдикација, размјена и увезивање, умрежавање, а то је интересантна карактеристика коју сам уочио на руским сајтовима и медијима.

Бојан је рекао...

Треће, говорећи из личног искуства јер сам прије 10 година сам радио на доста посјећеним сајтовима ове тематике, могу да кажем да је изолованост појединачних сајтова, недостатак или немогућност креирања стратегије наступа и генерално речено финансијски елемент/одрживост битна ставка. Ми смо престали да радимо на сајту који је прије 7-10 година имао милионске мјесечне прегледе страна једноставно зато што је то све узимало превише времена које смо одузимали од посла, породице итд и то је временом гомилало проблеме.

У сваком случају тренутно но је значајно да паметне људе који још увијек нису 100% пали на Фарму, да њих некако приволимо и направимо им инфраструктуру/могућности како би могли да искажу своје мишљење и размјене га са другима, да се повезују, односно да им се омогући искоришћавање и развијање потенцијала које имају. То је кључна ствар, јер читав досадашњи принцип функционисања медија, власти, политичког система је да се одређена популација људи "закључа", да се онемогући развој њихових креативних, људских, професионалних потенцијала. Будући сајтови или пројекти из ове бранше треба да иду на то да се прави да тако кажем паралелни систем.

Анониман је рекао...

Браво за пост!

Не рекох ли једном, да је једино о чему више има смисла размишљати и расправљати - стратегија борбе против жутократа.

CubuCoko је рекао...

Бојане, кључ је да се активност осмисли по томе ко шта може, и шта хоће да постигне. Значи, ако је циљ дијалог, онда се отвара причаоница и то захтева жешће време да се изађе на крај са коментарима и троловима. Ако је циљ да се разоткривају лажи, онда су коментари сувишни, и гради се мрежа сарадника и извештача. Фејсбук је одлично место за организацију.

За све постоји формат, за сваки посао алатка. Блогови, форуми, причаонице, ЈуТјуб налог, фото-лог, видео-блог... и све о минималном или никаквом финансијском трошку.

Али кад човек у рукама има Калашњиков а кука што нема тенк... ту ја не могу да помогнем.

Pera је рекао...

Zuti su toliko izbledeli pa bi
im vise pristajala(Kaka Boja).
Ili Kakakratija. A sto se tice
pitanja ko bi mogao da formora narodnu vladu,koja ce raditi u interesu Srbskog naroda,a ne
belosvecke bagre,je koalicija
od dva Vojislava.
Gospodine Malicu procitao sam
svaki clanak koji ste napisali,
od kad ste poceli za Antiwar.com
ali nikada niste ni pomenuli
Dr Vojislava Seselja.A morate da
priznate da je verovatno najveci
rodoljub Srbskoga roda. Njegova
inteligencija je veca nego svih
kakokrata zajedno.Zasto ga nikada
ne pominjete?

BrM је рекао...

предност доброг сајта је што се не губи време на претрагама... али добар сајт не постоји, пре или касније настане НСПМ синдром па добијеш одговор уреднипштва "ове и овакве текстове не објављујемо", мени се то десило икако су ми тестови на истом обично имали стотњак коментара..али дошао је тренутак да се обелодани да су "идеолошки неподобни"..проблем малих сајтва и блогова је што је готово немогуће сазнати дауопште постоје, јер претраживачи не реагују... ја сам нпр. наставио д аобјављујем на једном малом сајту и отворио свој блог..али чик ме нађи на претраживачу...фејсбук је дангуба за доконе и разговор истомишљеника, а у Србији је проблем ШТО НЕМА РАСПРАВЕ ОКО РАЗЛИЧИТИХ ИДЕЈА И СТАВОВА...онај ко смисли начин да се блого ви лако умреже обогатиће се ко оснивачи фејсбука

CubuCoko је рекао...

Перо, не стигнем да пишем о свему; то је минус кад ово радим сам и у слободно време. Све ми се чини да сам Шешеља споменуо бар неколико пута, у контексту да му се суди за вербални деликт, али више не могу да се сетим кад. Пробаћу тај пропуст да коригујем.

Бранимире, ништа не може преко ноћи. Али ако вам је садржај добар, бићете изненађени колико брзо ће да чује за вас и ко треба и ко не треба. Мој блог на енглеском је у првих месец дана привукао пажњу Ројтерса, без да сам га било чиме рекламирао...