Презир, подвучен жутом

Потоп је најбоље показао шта је жутооктобарска „демократија“ заиста донела Србији.

После лажне револуције, легије „реформатора“ острвиле су се на институције државе које су некако преживеле санкције и бомбе, пре свега на војску. Пре него што је постао Врховни Жутник, Борис Тадић је био министар телефонски, па онда министар војни. Познат је његов став да су сви српски ратови били „бесмислени“ - и то зато што је он, својом политиком безусловне капитулације Вашингтону и Бриселу, настојао да их обесмисли. Па су тако он и његови наследници уништавали војску како никада не би представљала претњу Тачију, Изетбеговићима, Туђмановим наследницима и НАТО лешинарима - али ни природним непогодама. За сваки случај.

Пре неки дан је до мене дошла преписка два Американца, од којих је један бранио истину о Србима а други - професор на „Ломоносову“! - понављао општа места пропаганде деведесетих. Цитирам овде репрезентативни „аргумент“ овог другог:

Свако сноси део одговорности, али Србија је далеко више крива што је подржала насиље у Хрватској и Босни, далеко више одговорна за отпочињање насиља на Косову, а Срби у Босни и Хрватској су били више одговорни за ратне злочине. А да све буде патетичније, на крају су изгубили на сваком фронту, били протерани из Крајине, изгубили Косово, постали парија од државе и претрпели две деценије сиромаштва док су Словенија и Хрватска постале модерне европске државе. И сва храброст с којом су Срби на Теразијама рок-концертима славили рат сада изгледа као најглупља јебена ствар коју је било који народ икада урадио. Ако желите да живите у Београду, само покушајте - то је одвратно, грозно место без икаквог шарма. А најбоље од свега је што Србија сад покушава да уђе у НАТО и ЕУ, ако је Брисел и Вашингтон приме. Можда и хоће, за неких 20 или 30 година.

Ово је дослован превод са енглеског, са све простотама. И то сред потопа, без имало саосећања са страдалима.

Невладници квислиншког култа ово, дабоме, неће да прогласе за „говор мржње“ - јер су све ово општа места њиховог дискурса о Србији, покупљена са истог извора одакле их је преузео и овај „цењени професор“. Пошто видим да и даље успевају у мржњи нађубреним главама србождера по професији или убеђењу, хајде онда да се упитамо колико су та општа места ваљана, а колико што смешна, што зла.

Како је Србија могла да буде крива за „насиље“ у Хрватској и БиХ, када су тамошњи лидери јавно признали да „рата не би било да га Хрватска није жељела“ (Туђман) и да би за „суверену Босну жртвовао мир“ (Изетбеговић)? Како је Србија отпочела „насиље“ на Косову, када оно траје од времена Турака, а УЧК (иза које је стајао НАТО!) му је била само најновија инкарнација? Шта рећи о наводним српским „ратним злочинима“ када целокупна судско-пропагандна машинерија створена да Србима припише сву кривицу за ратове деведесетих мора да од три мртва човека производи геноцид?

Велико је јунаштво бити амерички „пас рата“ и са десет пута већом војском - којој Америка држи леђа - прекршити примирје, напасти и протерати четврт милиона људи, које је Србија оставила на цедилу у нади да ће тиме избећи агресију НАТО. Браво, најхрабрији народе на свету! Да не говоримо о њиховим псима рата, који су после призивали НАТО бомбардере - па им ни то није није донело победу над српским оружјем, него тек издаја Черномирдина и лаж Ахтисарија. Да, толико је српска војска била патетична и неспособна да се свемоћни НАТО плашио да сиђе испод 3.000 метара, а камоли на земљу.

И они концерти на Теразијама нису били „слављење рата“ него пркос поробљивачу - али шта зна Американац шта је то, кад се тек део њих последњи пут за слободу борио 1865? Док невладници подаништво сматрају врлином, а отпор највећим грехом.

Прича о богатству „модерних европских држава“ Словеније и Хрватске је непристојна шала. Словенија је пропала чим је потрошила паре које је покрала из СФРЈ и упрегла се у ЕУропски јарам. Хрватска? Ројтерс недавно вели да се ради о најгорој привреди у Европи, наводно због недовољне приватизације - а у ствари зато што мржња према Србима не може да се једе, а Империја више нема за субвенције. Модерне, ЕУропске државе? Само ако је нацизам основна ЕУропска вредност. Додуше, гледајући кога ЕУ и Империја подржавају у Украјини, можда и јесте. Елем, ако је „свет“ колекција империјалних подрепаша и поданика, онда је бити парија у таквом свету част, а не срамота.

Узалудно је расправљати о укусима, али ако Београд и јесте „одвратно, грозно“ место (мада се велика већина баш западних туристичких новинара итекако не слаже с том оценом), колико је то „заслуга“ разних преумљивача и реформатора који су на власти ево већ 15 година? Истих оних који сада моле и преклињу да их приме у ЕУ и НАТО, а Брисел и Вашингтон то дочекују са сасвим оправданим презиром.

И слепцу је јасно да је „професорова“ патолошка слика о Србима у ствари производ пропаганде, а не личног запажања и расуђивања. Та слика је створена деведесетих као део кампање сатанизације Срба - не само као православног Туђина спрам Запада, него и као малог народа који је одбијао да се поклони самопроглашеним господарима царства земаљског, следбеницима идеје о „крају историје“ и сопственој вечној превласти. Узалудно је расправљати о тој слици са онима који су је створили, или усвојили као замену за лични став.

Али је још узалудније покушати да се, као Србин, преумите и „трансформишете“ како бисте се у ту слику уклопили - јер онда сами од себе правите бедника, злотвора и парију. Отуд и наизглед парадоксална чињеница да су Србе више поштовали на Западу у време „Злог Милошевића“, пошто су се тада борили против сатанизације и одбијали клевете и лажи - док је од Жутог Октобра наовамо основна „вредност“ квислиншког култа постала беспоговорно прихватање антисрбизма и србофобије са Запада. Такви Срби - било власт, било култ који је подржава, било народ који је трпи - су онда заиста вредна само презира. Само што „цењени професор“ и њему слични заборављају да ни таква власт, ни моћ Запада, нису вечни.