„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

понедељак, 14. април 2014.

О да знадеш што те јоште чека!

Око Соколово, бр. 114
српски извиђач Драгутин Матић, 1912
(Фото: Самсон Чернов, 1912)
На истоку, ништа неочекивано: Атлантска Империја и даље се труди да целу Украјину стави под власт Бандероваца, а сваки покушај отпора се проглашава за  „тероризам“ и „руску агресију“. Ако звучи познато, то је зато што јесте.

субота, 12. април 2014.

Руски поглед на 1914.

Са приближавањем стогодишњице сарајевског атентата и избијања 1. светског рата, на Западу се већ неко време води кампања ревизионизма, са циљем да се за тај сукоб оптуже Срби и Руси (!), а амнестирају како некадашње Централне силе, тако и западне државе Антанте. Пошто су данас, је ли, на истој страни.

Данашња Србија - скоро па сведена на предкумановске границе - „напредовала“ је право у ХIX век и доба Тајне конвенције о вазалству Аустроугарској, тј. њеном данашњем пандану, Атлантској Империји. Тако „председник“ Србије покорно дочекује Грађанина „фон“ Хапсбурга и куне се да Србија више никада неће ратовати. Скоро па истим речима као што се клео његов претходник, месец дана пре проглашења „независне државе Тачистан“.

„Има ли овде Срба?“ питао је пре мање од три године руски амбасадор Конузин на срамотном скупу квислинга у славу НАТО. Данас ти квислинзи владају Србијом неприкосновеније него тада, па у таквој држави нико нити сме, нити може, нити хоће да сними документарни филм попут „Балканске замке“ Алексеја Денисова, за који сам сазнао преко пожртвованих герилских новинара ФБ Репортера:


Денисов расветљава околности сарајевског атентата, аустријске и немачке агресивне планове за Балкан, њихове злочине над српским цивилима и улогу Русије у помоћи Србији 1914-15. А у финишу повезује аустроугарску политику од пре једног века са политиком НАТО данас. Русима је, дакле, све јасно. Можда ће ово помоћи окупираним Србима, подложним свакодневном медијском жућењу и вучењу, да и они схвате ко им је пријатељ, а ко им већ дуго ради о глави. Можда.

А ево и савршене прилике да измеримо има ли још Срба: гледајмо хоће ли се, и када, појавити српски превод овог изванредног документарца Алексеја Григорјевича - и да ли ће бити титлован на српском, или кусом латиницом

четвртак, 10. април 2014.

Ко заиста влада Србијом

„Ако желите да знате ко вам је владар, само гледајте кога не смете да критикујете.“ Ова реченица приписује се француском филозофу Волтеру, мада без икаквих доказа. Исто као што се Србима приписују силни ратни злочини.

Невероватна је подударност што у Србији не сме да се критикује управо индивидуа која живи од клеветања Срба за ратне злочине. Говорим о Наташи Кандић - „манекенки злочина“ (речима покојног А. Тијанића), неприкосновеном Вођи тзв. Фонда за хуманитарно право - који ни са правом ни са хуманитаризмом нема никакве везе, а фондове му обезбеђује Империје.
Господарица и послушници (са странице  удружења „Наши“)

недеља, 06. април 2014.

Младо жито, навијај класове

Око Соколово, бр. 113
српски извиђач Драгутин Матић, 1912
(Фото: Самсон Чернов, 1912)
(Напомена: Због неодложних обавеза у Институту Рајс, ово издање Ока мало касни; следеће би требало да буде објављено у редовном термину)

Догађаји у Украјини обасјали су немилосрдним светлом истине сву беду, физичку и моралну, коју је „Жути Октобар“ получио у Србији. Отуд толико оклевање новог Врховног Жутника, Olyksandrа Vuchychа, да преузме власт због које је и расписао фарсу од избора прошлог месеца; јер уз апсолутну власт иде и апсолутна одговорност, а то је нешто од чега Vuchych бежи као Империја од истине.

Отуд се Србима пласира лажна дилема између подршке „Украјини“ (тј. нелегитимном клону жутооктобарског режима у Кијеву) и Русији. И то у часу кад, како примећује Ђорђе Вукадиновић: „уместо што се готово извињава, Србија је та која би, бар сада, на петнаестогодишњицу НАТО бомбардовања, требала и морала да тражи сатисфакцију и извињење.“

среда, 02. април 2014.

РТС и „Косовијански“ самоубица

Данашња вест РТС да је за крвави напад у Багдаду 25. марта био одговоран први „балкански“ бомбаш-самоубица некако је успела да понуди много више питања него одговора.

С једне стране, сазнали смо да се џихадиста зове Блерим Хета, и да му је ратно име било „Абу Хабаб ел-Косови“. За овај други податак наводи се извор - Исламска држава Ирака и Шама, познатија под енглеском скраћеницом ISIL. Али не спомиње се откуд РТС информације о закључку ирачких истражитеља.
са странице РТС
Када цитирају речи Ремзија Хете, Блеримовог оца, није јасно да ли је он ту изјаву дао РТС, или неком другом. „Ми смо породица која дели европске вредности, а не екстремисти“ пре звучи као изјава за неку западну агенцију. Али ко ће знати.

Наводи се да је Хета пре поласка у џихад „слушао предавања“ Шефћета Краснићија и „Бекира Халимија еид Омера“, али се не каже ко су ти људи. Минут-два на Гуглу открива да се ради о вехабијским проповедницима; па зашто се онда то прећуткује?

А најважнији детаљ из Хетине биографије - то да је био запослен у америчкој бази Бондстил - спомиње се само у пролазу, без објашњења и додатних података. Кад је радио, и шта? Да ли је дао отказ или је био отпуштен, и какву је улогу у томе имао вехабизам? О томе ни речи, а итекако је значајно и занимљиво.

Али важно је да РТС без пардона говори како се „Косовске власти“ (?!) још нису изјасниле о овом случају. Кад већ није способан да ради новинарски посао, јадни сервис ЕУропске Жутије бар може да призна самопроглашену државу Тачиистан.


недеља, 30. март 2014.

Ал' овога чуда јошт не виђех

Око Соколово, бр. 112
српски извиђач Драгутин Матић, 1912
(Фото: Самсон Чернов, 1912)
Годишњица агресије НАТО на тадашњу СР Југославију пала је у понедељак. Медији у окупираној, пониженој, осакаћеној и преумљеној Србији углавном се на њу нису обазирали. Квислиншки култ сматра да је то део оног „баласта“ који мора да се одбаци како би се Срби увели у светлу будућност ЕУропских и НАТО „интеграција“. Попут, рецимо, Украјине данас.

Каква је разлика између Србије и Украјине? У обе земље на власт су, пучем па фарсом од демократије (или обрнуто, свеједно) дошли на власт квислиншки култови Империје. И једни и други раде на „преумљавању“ народа у одроде и несој, а све у име „интеграција“ са Западом (или по старински, унијаћење). По Украјини парадирају бандеровци и СС-носталгичари, по Србији „Жене у црном“. У Кијеву је намесник Империје „наш човек Јац,“ а у Београду Лажни Цар Шћепан Мали (поређење објашњава Слободан Антонић).

петак, 28. март 2014.

Осма Заповест

Сасвим нехотице, „Стање Ствари“ и ја смо успели да ескпериментално покажемо како функционише „новинарство“ у ЕУропски окупираној Жутији. Ономад сам се чудио како настају патке попут приче о „подршци Тома Хенкса Србима“, али ни у сну ми није падало на памет да ћу моћи да, готово уживо, посматрам процес.

Ево о чему је реч. Прошлог четвртка објавио сам кратки последњи поздрав великом, ученом и честитом човеку, доктору Дејвиду Јеглију - и пренео један његов текст о Србима, последњи пре него што је подлегао дугој и тешкој болести. Два дана касније, текст је пренесен (са одобрењем) на Стању Ствари, где су, верни принципима новинарства, уредно навели извор и превода и оригинала. Текст су илустровали снимком оригинала.

Данас, дакле шест дана касније, у жутим медијима (Телеграф, па онда Блиц) појављује се вест која покојниково име искривљује у Јигли, а његову принципијелну критику наводи у фрагментима. Притом се Јегли назива „поглавицом племена Команчи“ - иако је у оригиналу било сасвим јасно наведено да је то био његов чукундеда. Не само да су оба текста готово идентична, већ оба користе апсолутно исту илустрацију - ону са Стања Ствари!

За Блиц знам да је најжућа од свих жутих новина. О Телеграфу не знам много. Шта би могла да значи чињеница да објављују идентичне текстове, просудите сами. Али ниједан лист није навео одакле су уопште чули за доктора Јеглија, нити где су прочитали превод његовог текста, већ се праве да су то открили и превели сами.

Знам да у Жутији одавно мало ко мари за законе. Мада очигледно крше Устав кад је о службеном писму реч, и то ноншалантно, немам појма о који су се параграф ког члана ове новине огрешиле, што плагијаризмом, што искривљивањем чињеница. Знам, међутим, да Божији закон вели: „не укради“ (Осма Заповест) и „не сведочи лажно“ (Девета).

Па кад овако краду и лажу о једној малој ствари - коју је, захваљујући интернету, невероватно лако проверити! - упитајте се о чему још лажу, и шта су још покрали.