„Има ли Срба у овој дворани?“ пита Александар Васиљевич Конузин запрепаштене невладнике и жутократе. Настаје тајац. Квислинг га прекида. Амбасадор Русије напушта фарсу од скупа.
Срба заиста нема на жутократско-невладничким скуповима, где се орално онанише о интересима Империје. Сити издаје, а жедни правде и гладни слободе, они су барикадама, где бране своју земљу, свој образ и свој опстанак.
Шта год да се деси, ту битку не могу да изгубе. А жутократија и Империја не могу да је добију.
12 коментара:
Где је то руски амбасадор изустио ове речи? Лепо је казао тим нељудима шта су заправо они: међу највећим одродима овог света. (Хтедох да напишем "свог народа," али они кажу да нису Срби.)
Био је на некој конференцији о "бијезбиједности" шталивећ, коју су организовали невладници (Лихт, Вејвода) а отворио Врховни Жутник јутрос. Жути медији су јавили о "скандалозном понашању руског амбасадора"; а кад амбасадори Империје наређују да се преда Космет или држи парада, то је онда "цивилизирано"? Мислим, фуј.
Као што обично бива, када је Запад у питању. Да будем искрен, читам књигу Лефтена Ставрианоса "Балкан од 1453. године," где на сваких неколико страница човек подсећа читаоце о напредности Запада и назадности балканских народа.
Чини ми се да је архимандрит Тихон у свом документарцу "Пропаст империје: византијска лекција" најлепше сажео главни разлог за пропаст Византије: "изгубили су веру у Бога и у себе, и гледали су да у свему подражавају Запад, наместо да прихвате само најбоље."
Да, одличан је то био документарац.
Највећа је иронија да у ствари баш Запад руши сопствени систем. Силују не само законе, већ и језик и логику. Управо је Запад изгубио веру и у Бога и у себе, и препустио се матрици самомржње.
Будући да не знају ни сами шта им је ког дана дозвољено да мисле, труде се да не мисле никако - осим у ретким случајевима када је не само дозвољено, него и обавезно да мрзе некога или нешто (а на том кратком списку се налазе и Срби).
Ambasadora je isprovociralo što su ovi govorili o podršci Rusije Srbiji kao faktoru destabilizacije na Balkanu. Znaći ovi su
Херој, није стигао цели коментар. Пробај поново.
Мали Ликовни Салон, из неког разлога стигла су два идентична коментара. Један сам одобрио, други избрисао (јер је био дупликат) - а Блогер је онда "појео" онај први. Пошаљите поново...
Ovo oko Severa me je potpuno deprimiralo, iako sam ja svoje parče dedovine već izgubila i prošla kroz slično; Ovo pisanje (i čitanje) po blogovima nikud ne vodi; Čitam iz svoje mišje rupe i ništa ne mogu da uradim, osim da se nerviram.
Па ниси у мишјој рупи, ево усуђујеш се да кажеш да си против. То је у Жутији малтене кривично дело, а у Империји само што није. Сваки мали чин отпора, кад се сви саберу, ипак има утицаја.
Мене, рецимо, ово не депримира. Кад видим те људе на барикадама, вољне да се боре за слободу и опстанак иако су против њих и Империја и домаћи издајници... рецимо да ми је јасно како се опстајало вековима под Османлијама. Како су они што су 1915 прешли Албанију три године касније пешке ослобађали своју земљу брже од француских коњаника. Признајем да сам на тренутке сумњао да тај дух још живи у њиховим потомцима. Више не сумњам. Такав народ може само да изгине, али не може и неће бити побеђен.
Oprostite na pesimizmu, ali; Da, živi i živeće još tri nekoliko dana; Ne mogu ti ljudi večno ostati na barikadama; I šta posle toga? Ako ostanu poješće ih šiptari sa sve cipelama, ako se ne sklone; A gde će da se sklone? Sa nama ostalima pod šljivu? Od čega će živeti;I gde;Baš će im ovi koji su im to smestili pomoći. Biće u nekom kampu doveka; A tek pomirenje sa činjenicom da se tamo nikad neće vratiti i da su nam oteli 10 hiljada kvadratnih kilometara zemlje, tek tako...
Зато су и на барикадама, да се баш то не би десило.
Не знам откуд је нормално да се свак жив на балканским просторима бори за земљу која никад није била његова (али му вође кажу да јесте) - па макар и туђим оружјем, лажима и преварама - а Србима се упорно саветује да се предају и одустану од нечега што је објективно њихово, јер ето, не може се другачије.
Може. И мора.
Постави коментар