Да се разумемо: ово што се десило на слободном северу Косова, можда једином истински слободном парчету Србије (колико год то надреално звучало) је победа.
Не зато што су (окупирани, очајни, анти-) Срби ударили на (слободне, пркосне, самосвесне) Србе, већ зато што је план квислиншког култа, Државног Дна, Тачистана, Брисела и Вашингтона био да се силом наметне пристанак на бриселску издају. Да се од Срба и Србије направе саучесници у мрачним работама Државног Дна. Захваљујући храбрим људима са севера, то се није десило.
Србе уопште већ деценијама сатанизују како западни медији, тако и њихови локални клонови у служби квислиншког култа. А Србе на северу Косова - који се успешно супротстављају и Шиптарима, и НАТО, а ево и култу већ 14 и кусур година - сатанизују двоструко. Прво што су Срби, а онда и што нису покорни, кукавички, мали и слаби, као они што ћутке трпе непочинства Државног Дна и култа како би једног обећаног дана „живели као сав нормалан свет“.
Неки од њих су посрнули, полакомили се на новац и власт, придружили се Државном Дну и постали већи култисти од Чедовишта, Натовука, и Соње Србождер. Али већина је остала верна, чак и када им је силована и распамећена отаџбина забила нож у леђа.
Јер Српство је нешто веће и јаче од круга двојке, парчета власти, најновијег намештаја или аутомобила плаћених туђим новцима. Српство је стање духа. Јунаштво, али и чојство. Пркос и понос. Одбијање да се лаж прихвати као истина.
Отуд и толика мржња квислиншког култа, јер све док човек одбија да прихвати лаж као истину, могу само да га убију. Никако да га победе. За њихову победу је неопходан наш пристанак на лаж.
Схватили су слободарски Срби севера давно, научили из личног искуства, да Брисел и Вашингтон нису свемоћни. Да чак нису ни ни издалека онолико моћни колико се претварају. А колико су онда тек немоћни њихови пиони у квислиншком култу?
Њихова борба је и наша борба. Не против ове или оне државе, ове или оне партије, овог или оног владара, већ против лажи, хаоса и безнађа. Против нељуди и Нечастивог.
У тој борби нема предаха, нема повлачења, и нема предаје.
Не зато што су (окупирани, очајни, анти-) Срби ударили на (слободне, пркосне, самосвесне) Србе, већ зато што је план квислиншког култа, Државног Дна, Тачистана, Брисела и Вашингтона био да се силом наметне пристанак на бриселску издају. Да се од Срба и Србије направе саучесници у мрачним работама Државног Дна. Захваљујући храбрим људима са севера, то се није десило.
Србе уопште већ деценијама сатанизују како западни медији, тако и њихови локални клонови у служби квислиншког култа. А Србе на северу Косова - који се успешно супротстављају и Шиптарима, и НАТО, а ево и култу већ 14 и кусур година - сатанизују двоструко. Прво што су Срби, а онда и што нису покорни, кукавички, мали и слаби, као они што ћутке трпе непочинства Државног Дна и култа како би једног обећаног дана „живели као сав нормалан свет“.
Неки од њих су посрнули, полакомили се на новац и власт, придружили се Државном Дну и постали већи култисти од Чедовишта, Натовука, и Соње Србождер. Али већина је остала верна, чак и када им је силована и распамећена отаџбина забила нож у леђа.
Јер Српство је нешто веће и јаче од круга двојке, парчета власти, најновијег намештаја или аутомобила плаћених туђим новцима. Српство је стање духа. Јунаштво, али и чојство. Пркос и понос. Одбијање да се лаж прихвати као истина.
Отуд и толика мржња квислиншког култа, јер све док човек одбија да прихвати лаж као истину, могу само да га убију. Никако да га победе. За њихову победу је неопходан наш пристанак на лаж.
Схватили су слободарски Срби севера давно, научили из личног искуства, да Брисел и Вашингтон нису свемоћни. Да чак нису ни ни издалека онолико моћни колико се претварају. А колико су онда тек немоћни њихови пиони у квислиншком култу?
Њихова борба је и наша борба. Не против ове или оне државе, ове или оне партије, овог или оног владара, већ против лажи, хаоса и безнађа. Против нељуди и Нечастивог.
У тој борби нема предаха, нема повлачења, и нема предаје.
2 коментара:
Amen to that!
Свакако да је ово победа, и то још каква. Српски народ нам је опет показао како се брани кућни праг и како се брани држава Србија. Надам се да ће остатак успаваног племена наћи инспирацију у овој победи да се борби прикључи.
Овај пут борили су се не само против уобичајених Тачијевих терориста, војника НАТО пакта и ЕУ полицајаца, овај пут су и сарадници окупатора били на терену. Било је ту трагичних момената, по квислинге, када је Земунска примадона цикнула "дајте ми 45 минута да заведем ред!". Какво необично политичко самоубиство које заслужује много више пажње медија него што га тренутно добија. Затим, идиотски покушај да се ломљењем гласачких кутија створе услови за увођење ванредног стања. Вероватно наставак "политике" хоћу мојих 45 минута да се тим Србима нај... матере. Увођење ванредног стања у Београду да би се народ спречио да изађе на улице и узме учешће у прослави победе после многих година непрестаних пораза. То је ваљда било по логици ако не могу да добијем 45 минута да тероришем Србе у Митровици - терорисаћу их у Београду. Докле ће Срби трпети на власти креатуре које имају ментални капацитет једне размажене шипарице?
У овом тренутку је готово сигурно да "демократска" ЕУропска тиранија неће прибегавати репресији и увођењу ванредног стања у Митровици, већ ће покушати да пораз маргинализује и дужим притиском Србе пороби и преда Тачију. Као у Дисовим песмама поразе ће прогласити за победе и пустити пропаганду да одради свој посао.
Какав ће даљи ток рата бити зависи од свих нас. Од нас је борба а од Господа победа.
Постави коментар