„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

недеља, 17. фебруар 2008.

Одлука

Толико о ”међународној заједници.” И европским вредностима, људским правима, владавини закона, принципима, повељама, резолуцијама... да не стављам сад наводнике, ништа се не би видело од њих.

Републике СФРЈ су 1991. тражиле од ЕУ-у-настајању да пресуди о њиховом међусобном сукобу. ЕУ је то и урадила, тако што је потпуно одбацила југословенске законе и међународно право и прихватила формулацију Бадентерове комисије по којој су републичке границе државне. Срби који су потом успели да опстану западно од Дрине мислили су да им права гарантује Дејтонски споразум; од 1995. до данас, тај споразум ”међународна заједница” крши малтене свакодневно, скоро искључиво на српску штету (ту и тамо и на хрватску). О операцији ”Савезничка сила” (која се код нас често погрешно назива ”Милосрдни анђео”) нема шта више да се каже: класична оружана агресија, заснована на лажима, правдана пропагандом. Кумановски уговор којим је склопљено примирје НАТО никад није испоштовао. Ни резолуцију 1244, која је требало да постави правни оквир за нешто што је само по себи супротно праву. Кроз све ово се провлачи једна те иста нит: закон сам по себи не значи ништа силницима. Они га само користе да оправдају насиље.

У свету ЕУ, НАТО и Америчке империје, границе Србије могу да се крше кад год, али границе Косова су светиња. Мисија ЕУ у окупираној покрајини је легална (каже ЕУ), али је опстанак институција српске државе у покрајини ”кршење закона”. Ма којег закона?!

Ово што се данас десило није независност. Шиптари ће и даље на грбачи да имају међународну бирократију и војску. Додуше, сами су је тражили, и без њих тешко да би икад могли да окупирају Косово и прогласе га својим. Ово што су урадили данас је класична примена аргумента силе. ”Ми смо већина (јер смо вас или побили или протерали), ми имамо контролу (јер је НАТО у наше име окупирао територију), и може нам се.” Можда вам се може - засад. Али данас, сутра, прекосутра, кад више не буде могло, кад сила више не буде на вашој страни, онда ће се моћи неком другом. А закон који сте тако подругљиво бацили у страну више неће бити ту да вас штити.

Што се Срба тиче... Искрено се надам да ће ово бити аларм за буђење. Годинама нас толико лажу о свему, од узрока пропасти Југославије до повода за бомбардовање, да смо почели да лажемо и саме себе. Убедили смо себе да је црно бело, да је рат мир, ропство слобода, незнање снага. Пружили смо поверење лоповској банди политичара, продали душу за шаку пиринча, а достојанство за лаж о бољој будућности у некој митској утопији (чија реалност се данас манифестује баш на Косову). Деценијама већ живимо са наметнутом, фиктивном кривицом за све недаће Балкана, па смо се ваљда навикли, пуштамо да нас бије ко стигне и сагињемо се сваким даном све више. Не пада нам на памет да је кривица и измишљена управо с тим разлогом.

Од данас, нема више изговора. ”Европа” је скинула и последње маске. Лажима је дошао крај. Истина нас гледа у очи: лажна шиптарска држава проглашена на окупираном Косову, лицемерни западни свет који је ту државу породио, издајници међу нама који за страни грош или сопствено убеђење сматрају то доброчинством.

Пред нама је избор - стварни избор, а не председничка лаж - који ће да одлучи судбину нашег народа. Хоћемо ли да се боримо за оно што је наше, за слободу, истину и правду оног истог Бога коме се обраћамо химном? Или ћемо душу да продамо, а земљу предамо туђинима, и тако постанемо ”Европејци.”

Ја знам ко сам и шта сам. А ви?

Нема коментара: