Како је рекао Гласу Јавности:
Идем да кажем "не," а разлози су свима јасни - и историјски и економски, али и моји, лични. Мајка ми је из Србије, пола ми родбине живи овде, брат ту студира, ђевојка ми је из Србије. Један ми је ђед сахрањен овде, један у Црној Гори... Моји су се упознали на студијама у Београду, овде сам и рођен. А ја неђу да сјутра будем странац ту где сам рођен.
Ето како се понаша неко чија су убјеђења искрена. А најгорљивији садашњи поборници независне Црне Горе, самозвани "Дукљани" који поричу сваку везу са српством не само себе (на шта имају право, ако већ хоће) него васколиког живља Црне Горе, Брда и Приморја, некада су били фанатични комунисти, па онда самопроглашени српски националисти - а у ствари увијек опортунисти и(ли) плаћеници.
2 коментара:
E, a zamisli bedak; stigne covek tamo i ispostavi se da ne moze da glasa - jer zivi u Srbiji! Zivo me zanima kako su Milovi objasnili to nevidjeno krsenje ljudskih prava.
Могу да замислим - таман како и разни мондијалисти током свих ових година: "Срби, дабоме, нису људи, па према томе немају ни људска права."
Зашто Србин из Црне Горе који живи у Србији (или било гдје друго) не може да гласа на референдуму, а може Шиптар из Црне Горе (а можда и не?) који живи на Косову, у Албанији, или у Америци? На то би Мортон Абрамовиц рекао "А што Срби увијек траже савршену логику...?"
А истина је да у приватној држави коју праве "Дукљани" - али и у Врлом Новом Свијету који прави Империја, по свему судећи - никакве логике, закона, резона и правила нема, сем да су они увијек у праву а Срби никад. Може им се, кад је Србима свеједно.
Постави коментар