„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

четвртак, 28. април 2005.

Против дефетизма

Занимљив интервју Душана Батаковића, историчара и аутора Косовске Хронике, тренутно амбасадора СЦГ у Атини а ускоро председничког саветника, у новом НИН-у. Чланак је доступан свима, тако да нећу да га цитирам in extenso, али вреди споменути пар посебно добрих теза:

...све што је лоше за Косово, лоше је и за Србију. Узети заједно, они су ипак једна органска целина и, упркос великим разликама у менталитету, хроничним сукобима и опречним политичким тежњама, повезују их многе тешко раскидиве нити.
...
Србија је дужна да, без обзира на наизглед непремостиве сукобе, дугорочно заштити интересе свих својих грађана у покрајини, и Албанаца и Срба и осталих мањина. Наша одговорност није само национална, него је изнад свега државна.
...
За Србију је независност Косова у било каквом облику ... апсолутно неприхватљива, не зато што се тиме угрожавају само витални интереси Србије, него зато што Србија са Црном Гором, као одговорна чланица међународне заједнице не може да пристане на опасне преседане са далекосежно катастрофалним последицама... Независност Косова не би била само кршење повеље УН, укупног међународног поретка и завршног Хелсиншког акта из 1975, него опасан преседан који би охрабрио све остале агресивне сепаратистичке покрете у Европи и Евроазији. ... Нема, понављам, посебне косовске нације с властитим идентитетом, има само Албанаца и Срба.
...
То је стара идеја албанских лобиста – да се Србији плати за уступање Косова - чиме се де факто, иако тога нису свесни, али ето, подсвест ради, признаје да Косово није њихово. Чим хоћете нешто да купите, значи да признајете да то припада неком другом... Независност Косова значи поделу Србије, и када се често каже да нема поделе Косова ја се с тим увек сложим, јер нема ни поделе Србије.
...
Ми смо... у чворишту друмских, железничких, речних путева, нафтних и гасоводних праваца и у тим оквирима косовско питање, премда претеће експлозивно, постаје само део једног ширег геополитичког мозаика. Стога увек наглашавам следеће: не можете задовољити 1. 700.000 Албанаца на Косову због њиховог крајње партикуларног интереса и идеолошких захтева деветнаестовековног типа, а трајно фрустрирати и антагонизовати осам милиона Срба од којих ипак дугорочно зависи укупна стабилност западног Балкана.

Батаковић доста прича о „евроатлантским интеграцијама“, о којима је мој став надам се досад већ сасвим јасан, али ово што је горе наведено је један од најбољих ставова о Косову које сам чуо у последње време.

Интересантан је и Батаковићев одговор на питање Србољуба Богдановића о „неким функционерима" (тј. Свилановићу и њему сличним) који се одричу Косова у разговорима са странцима:
Ако је то тачно ... то је онда акт потпуне политичке неодговорности. Део политичке елите који заступа такве ставове, и то странци треба да знају, не чини већинско политичко мишљење у Србији. То су приватна мишљења улагивачког карактера, а не ставови који суштински изражавају државну политику. Код нас постоји једна опасна мешавина провинцијализма и лажног космополитизма, што су све различити облици отужног испољавања личне и политичке инфериорности у политичкој класи.
Прочитајте цели интервју у новом издању НИН-а, број 2835.

Нема коментара: