(Права Страна, 15. септембра 2011.)
Прошле године је квислиншки, корумпирани
режим у Србији послао 6 хиљада полицајаца у окупацију центра Београда,
како би пар стотина изасланика Империје, локалних политичара, невладника
и њихових иностраних гостију (укључујући и најпознатијег холандског
заговорника педофилије) прошетало главним градским улицама. Један од
учесника се после хвалио како је тиме Београду узето „анално
девичанство“.
Народ је на „Параду поноса“ реаговао углавном презиром. Многи који су
јој се противили чинили су то мирно, у црквеним литијама - које је
блокирала и малтретирала полиција. Други су насрнули на полицију и
симболе власти. Жутократија је са великим задовољством хапсила и судила,
називала их „хулиганима“ и узимала нереде за доказ да Србија још није
довољно „цивилизована“.
Али мета нереда 10.10.2010 нису били педери, већ жутократе.
За последњих двадесет година, Србија је искусила санкције и бомбе,
сакаћење Империје и пљачку репресивног и издајничког режима. Тамо где се
никад није гладовало, данас народ претура по ђубрету тражећи залогај.
Жутократија се свакодневно руга Уставу и законима, манипулише
посланичким мандатима да би створила лажну опозицију, а и сама је
настала грубом манипулацијом изборних резултата. Не бори се против
илегалне окупације једног дела земље, већ чак подржава етнички и верски
сепаратизам у другим крајевима. За то време, систематски спречава
изражавање српског идентитета, културе, традиције и вере. У таквим
околностима, када је већина становништва најгрубље обесправљена, тражење
неких "геј права" је просто перверзно.
Кажу, тешко је бити педер у Србији (или лезбејка, транс- или
би-сексуалац, иако међу тим групама има врло мало пресека; једино их
спаја што се дефинишу по алтернативној сексуалности). То је тачно. Али
тешко је бити Србин у Србији. Тешко је бити било ко у Србији, ако нисте
део жутократије.
У томе и јесте проблем. „ГЛБТ“ невладници - не обични алт-сексуалци,
већ они који су то професионално (а плаћају их било иностране фондације
било држава, тј, порески обвезници Србије) - највише су у кревету баш са
жутократијом. Парада заказана за 2. октобар није у функцији никаквих и
ничијих људских права, већ у функцији задобијања специјалних привилегија
за професионалне алт-сексуалце и даљег јачања жутократије, а на рачун
народа и државе Србије.
Како ико може да од других захтева толеранцију, а сам се понаша
нетолерантно? Да би било ко био прихваћен у било коју заједницу, то мора
својим понашањем да заслужи. Ако је алт-сексуалцима заиста стало до
толеранције и прихваћености, онда би то најбоље постигли залагањем да
жутократија престане да крши права и слободе народа Србије уопште (па
тако и њих самих). Али не, они се сврставају уз жутократију, која је
понајвише одговорна за тренутно стање ствари.
Ово је добро за невладнике, горе наведене професионалне
алт-сексуалце; тиме обезбеђују да ће бити плаћени за борбу против
проблема којем највише сами доприносе. Али шта је са обичним
алт-сексуалцима, који ваљда хоће само да живе у миру са својим изабраним
партнерима? Па то исто хоће и велика већина становника Србије! Али ако
би се удружили у том подухвату, то би угрозило каријере невладника.
Зато жутократија и невладници користе алт-сексуалце као громобран за
огорчене становнике Србије. Парада је порука гладнима, опљачканима и
пониженима: „Једите колаче“. То није највећа увреда нанесена Србији у
последње три године, али може да буде кап која ће да прелије чашу.
Верујем да је великој већини народа јасно да алт-сексуалци нису њихов
највећи непријатељ, већ само изманипулисане жртве жутократије. Свеједно,
има многих који неће моћи да ћутке поднесу још једну увреду. Зато је
врло вероватно да ће 2. октобра бити насиља. Иако ће оно бити против
жутократије више него против алт-сексуалаца, корумпирани квислинзи ће
поново да то искористе као повод за нову репресију, нове преваре и нове
увреде.
Наравоученије историје је да у сукобу власти и народа на крају ипак
победи народ. Мислим да је то јасно и обичним алт-сексуалцима; зато су,
верујем, прошле године и одбили да имају икакве везе са парадом. Али то
није довољно. Још увек допуштају да њима манипулишу невладници и
политичари. Ако алт-сексуалци у Србији заиста желе да једног дана буду
прихваћени, онда морају да стану на страну народа и да се боре за права
свих, а не само сопствена.
Нема коментара:
Постави коментар