Већ трећи дан на југу Калифорније траје рат. На једној страни је полиција, од Лос Анђелеса до Сан Дијега. На другој, Кристофер Дорнер.
Ветеран ирачке окупације, Дорнер је 2004. напустио војску у чину морнаричког поручника (струка обезбеђење, специјализација стрелац) и запослио се као полицајац у Лос Анђелесу. Почетком 2009. је отпуштен, наводно због лажних оптужби на рачун претпостављеног. По званичној верзији, Дорнер је лажно оптужио надређено лице да је мимо прописа ударала осумњиченог цивила. Сам Дорнер се куне да је говорио истину и да је отпуштен зато што му је судила комисија састављена од пријатеља и сарадника оптужене инструкторке.
Озлојеђен оваквим третманом, Дорнер је постао одметник. Осумњичен је за убиство кћерке и зета председника полицијске комисије Квана, као и још три полицајца у Лос Анђелесу и околини. Као одговор, све полицијске управе у јужној Калифорнији мобилисале су и наоружале своје припаднике. Тешко наоружани и оклопљени полицајци сад крстаре улицама, трагајући за Дорнером. По неким извештајима, покушао је да украде једрилицу у Сан Дијегу. По другим, виђен је у хотелу код скијалишта Велики Медвед. Упркос свему, Дорнер још увек измиче потери. Нервозни полицајци су два пута припуцали на камионете за које им се учинило да одговарају опису Дорнеровог плавосивог Нисана. У једном инциденту није било повређених, док су у другом озбиљније рањене две жене које су достављале новине. Полицијско образложење подсећа на НАТО, с пролећа 1999: „опростите, омашка“.
Полиција и медији представљају Дорнера као психопату и поквареног полицајца. Његов манифест, међутим (потпуна верзија) тврди супротно: да је он родољубиви Американац који се целог живота борио за систем, али га је на крају систем изневерио и оклеветао. Чак и кад се куне у освету и прети дојучерашњим колегама да неће преживети ако га сретну, Дорнер хвали Холивуд, председнике Обаму и Буша, Хилари Клинтон и Џоа Бајдена, генерале Пауела и Петреуса, ЛГБТ активисте... Залаже се за оштру контролу наоружања, диви се Кристофу Валцу за улоге у Тарантиновим филмовима (да ли је овде можда реч о радикалној интерпретацији Тарантиновог моралног императива?), а највећа иронија је можда то што на сав глас хвали медијски естаблишмент - исти онај који је тај последњи део његовог манифеста изоставио, јер се не уклапа у званичну причу.
За амерички естаблишмент, Дорнер је отеловљење најгорег кошмара. Да је којим случајем био белац, истеран из војске, хришћанин или републиканац, нашао би се као поручен за улогу архинегативца у холивудском „ријалитију“ усмереном на остварење обећања Обаминог другог инаугуралног говора. Али реч је о тамнопутом Американцу, пожртвованом војнику, који не верује у Бога али верује у Обамину и Клинтонову либералну демократију (са све „ГЛБТ“ правима) - другим речима, један је од „њихових“. Зато се други део његовог манифеста у медијима не цитира. Али је на интернету - још увек - доступан.
За то време, ионако скоро непостојећи углед полиције на југу Калифорније полако нестаје, јер им Дорнер измиче упркос великој хајци. Притом је сама полиција замало убила исто онолико цивила, и то насумице, колико и Дорнер у својој вендети. Уз толико нервозних и до зуба наоружаних полицајаца, тешко је рећи колико ће још „грешака“ да се деси до краја потере. Сам Дорнер ће вероватно бити убијен у сукобу с полицијом, осим ако не успе да пређе у Мексико - под условом да му је то циљ. Није први, а вероватно неће бити ни последњи, Американац који је разочаран системом одговор потражио у насиљу.
Вишегодишње злостављање чињеница и силовање стварности које Империја упражњава у иностранству - од Балкана до Ирака и шире - полако али неминовно цури и на домаћи терен. Док је раније јавност била вољна да оправда мере забране наоружања после масовних пуцњава, одговор на недавни покољ у Конетикату био је велики скок у куповини оружја и муниције. Обамина власт је недавно узела за право да робот-летелицама напада и америчке држављане (чак и у самој Америци) без суда и суђења, ако их претходно прогласи терористима. Колико се год медији и политичари трудили да то порекну, Дорнеров случај показује да је мечка већ почела да игра и пред њиховим вратима. Можда баш она златна, са заставе Калифорније.
 |
| Полиција или војска? Потера за Дорнером (фото: Reuters/CNN) |
Озлојеђен оваквим третманом, Дорнер је постао одметник. Осумњичен је за убиство кћерке и зета председника полицијске комисије Квана, као и још три полицајца у Лос Анђелесу и околини. Као одговор, све полицијске управе у јужној Калифорнији мобилисале су и наоружале своје припаднике. Тешко наоружани и оклопљени полицајци сад крстаре улицама, трагајући за Дорнером. По неким извештајима, покушао је да украде једрилицу у Сан Дијегу. По другим, виђен је у хотелу код скијалишта Велики Медвед. Упркос свему, Дорнер још увек измиче потери. Нервозни полицајци су два пута припуцали на камионете за које им се учинило да одговарају опису Дорнеровог плавосивог Нисана. У једном инциденту није било повређених, док су у другом озбиљније рањене две жене које су достављале новине. Полицијско образложење подсећа на НАТО, с пролећа 1999: „опростите, омашка“.
Полиција и медији представљају Дорнера као психопату и поквареног полицајца. Његов манифест, међутим (потпуна верзија) тврди супротно: да је он родољубиви Американац који се целог живота борио за систем, али га је на крају систем изневерио и оклеветао. Чак и кад се куне у освету и прети дојучерашњим колегама да неће преживети ако га сретну, Дорнер хвали Холивуд, председнике Обаму и Буша, Хилари Клинтон и Џоа Бајдена, генерале Пауела и Петреуса, ЛГБТ активисте... Залаже се за оштру контролу наоружања, диви се Кристофу Валцу за улоге у Тарантиновим филмовима (да ли је овде можда реч о радикалној интерпретацији Тарантиновог моралног императива?), а највећа иронија је можда то што на сав глас хвали медијски естаблишмент - исти онај који је тај последњи део његовог манифеста изоставио, јер се не уклапа у званичну причу.
За амерички естаблишмент, Дорнер је отеловљење најгорег кошмара. Да је којим случајем био белац, истеран из војске, хришћанин или републиканац, нашао би се као поручен за улогу архинегативца у холивудском „ријалитију“ усмереном на остварење обећања Обаминог другог инаугуралног говора. Али реч је о тамнопутом Американцу, пожртвованом војнику, који не верује у Бога али верује у Обамину и Клинтонову либералну демократију (са све „ГЛБТ“ правима) - другим речима, један је од „њихових“. Зато се други део његовог манифеста у медијима не цитира. Али је на интернету - још увек - доступан.
За то време, ионако скоро непостојећи углед полиције на југу Калифорније полако нестаје, јер им Дорнер измиче упркос великој хајци. Притом је сама полиција замало убила исто онолико цивила, и то насумице, колико и Дорнер у својој вендети. Уз толико нервозних и до зуба наоружаних полицајаца, тешко је рећи колико ће још „грешака“ да се деси до краја потере. Сам Дорнер ће вероватно бити убијен у сукобу с полицијом, осим ако не успе да пређе у Мексико - под условом да му је то циљ. Није први, а вероватно неће бити ни последњи, Американац који је разочаран системом одговор потражио у насиљу.
1 коментар:
И то је реакција јединке која је способна за оно за шта је обучена, за убијање. Кад буду стали на жуљ неком способнијем онда ће бити смеха.
Постави коментар