Неки од утисака Балдура Бјарнасона, исландског писца и програмера, о култури комуникације и стваралаштва на интернету. Из есеја „33 запажања о 2012“, објављеног 5. фебруара 2013.
8. На интернету не постоји дијалог, већ у рововима укопани идеолошки табори. Њихов став о вама зависи једино од тога да ли ваши аргументи иду у прилог њиховим предрасудама. Ако се ослањате на чињенице и логику, сви табори ће бити непријатељски расположени. У овом рововском рату, најбоље што можете да се надате је да вас митраљеска гнезда неће приметити.
10. Писање не цени нико, чак ни издавачи. О писцима постоји много пубертетских фантазија, али нико, па чак ни писци, изгледа не воли да пише. Сви би радије да уживају благодети славе и богатства које пружа успешна каријера писца, него да раде на томе да квалитетно пишу.
12. Поруке које добијете од читалаца биће углавном свађалачке, љутите, или негативне у неком другом смислу. Осим кад од вас траже да радите бесплатно.
14. Похвале су често ограничене на пролазне медије, попут Твитера, док за позитивну критику на блоговима, у приказима и другим трајним медијима мора да се плати... Резултат је да похвале оду у ветар, док негативни коментари остају заувек на жучним блоговима, форумима и у коментарима.
15. Читаоци највише воле кад пишете о општим местима или кажете нешто здраворазумско. Ако било шта захтева размишљање, нове вештине или идеје, публика напросто нестане. Идеје које су нове или непознате публици биће или игнорисане, или дочекане на нож.
16. Нико не мари кад сте у праву, али многи уживају кад погрешите, и користиће сваку прилику да вас на то подсете.
20. Једино што читаоци више воле од општих места је када се о њима пише љутито. Бесни и неразумни текстови често добију десет пута више пажње од уравнотежених и разумних.
21. Заједнице добију ону врсту дијалога коју заслужују. Када сву пажњу посвете или баналностима или запењеном лудилу, онда на крају једино то и добију. Тужно је али истинито да се највише чита жуч, односно да се на њу добије највише реакција.
1 коментар:
Помаже Бог!
Ево плус за созерцање наше свакодневнице! Нисам раније коментарисао Ваше текстове али ако сам се са нечијим начином размишљања сложио и, могу слободно да кажем, проширио видике, то су онда твоји текстови Соколе! Нема пропасти Србији док има таквих мислилаца као што си ти и твоји сарадници.
Да се не погордите, нека борба буде непрестана!
Постави коментар