Сироти мали разбојници

Када се крајем децембра прошле године причало о тобожњој апокалипси по мајанском календару, неко је из фиоке извукао класични виц о америчким медијима. У случају стварног краја света, веле, у Њујорк Тајмсу би вероватно освануо наслов: „Смак света: најтеже погођене мањинске заједнице“.  То ми је пало на памет кад сам јутрос наишао на овај текст из Вашингтон Поста, у којем се предстојеће америчко повлачење из Авганистана посматра из угла продавача украдене војне робе. Сасвим озбиљно.   Ни сад не могу да одгонетнем тачну намеру аутора текста. По тону би могло да се закључи како му не смета ни лоповлук, ни корупција, ни америчко „увођење демократије“, већ му је кабулски бувљак украдене робе некако пријатнији од аутентичних локалних продавница. Било како било, извештач Поста сасвим ненамерно описује како тачно изгледа „благостање“ под чизмом Империје. Наравоученије, за оне који хоће и могу да уче.  - Сиви Соко

У Кабулу, продавачи украдене америчке робе стрепе од будућности
Вашингтон Пост, 16. фебруар 2013
Ричард Лајби

Кад картон сапуна нестане из америчке војне базе, или из контејнера НАТО залиха, пре или касније завршиће на тезгама Буш Маркета, неке врсте лоповског шопинг-центра у центру Кабула.

Добивши име по Џорџу Бушу млађем, председнику САД који је почео рат у Авганистану, овај бувљак ради већ преко осам година, захваљујући присуству страних војника који обезбеђују ратни плен. У доба Обаме, међутим, константно повлачење америчких трупа наговештава фајронт за ову кошницу дућана, где је на продају све од смрзнутог пецива пуњеног пекмезом до шампона против перути.

На неки начин, бивљак служи као микроекономски барометар стрепње Авганаца од краја 2014, када се завршава борбена мисија коалиције предвођене САД. Најава председника Обаме у прошлонедељном обраћању Конгресу да ће убрзати повлачење преосталих 34.000 војника током ове године само је додатно забринула трговце, који не знају шта ће се десити када одлазак западне војске прекине доток новца и материјала.

„Бизнис је некад био добар“, вајка се дућанџија Сабур, наслоњен на полицу са препаратима против бубуљица и боје за косу (намењене мушкарцима). „Али сад је депресија.“

Неколико дућанџија вели да је промет опао за 50 одсто од прошле године, када је отишла већина војника пристиглих у „таласу“ 2009. Опала је и количина војне робе за крађу, а цене су порасле. Притом све мање страних хуманитарних радника долази у потрази за познатом западном робом.

„Да је Обама рекао да неће повући војску, бизнис би порастао“, тврди 47-годишњи Сабур, који нема презимена и спада у Авганце који се противе повлачењу. Председник Хамид Карзаи, пак, сматра да повлачење неопростиво касни.

Сабур тврди да је 11-годишње присуство САД донело његовој ратом напаћеној земљи безбедност, шансе за девојчице и жене, и функционалну државну управу. „Неки кажу да Американци треба да оду, али то је губитак за нас,“ вели он.

Друге дућанџије кажу да се ипак уздају у вишу силу од америчког долара. Двадесетогодишњи Самјулах, обучен у мајицу са лажним симболом армије САД, каже: „Алах је милостив. Ако нам Обама не да хлеба, даће Алах.“

Попуст „на пет прстију“

Кошница од неких 600 дућана и тезги, Буш Маркет је минијатурни пример масивне корупције која је израсла из дотока милијарди долара у војној и развојној помоћи за Авганистан, где је „скидање кајмака“ уобичајена пракса од врха до дна друштва.

Већина дућанџија се прави да не зна одакле потиче роба коју продају. Али како објашњава један трговац, Авганци који добију посао у војним базама веома вешто себи обезбеде „попуст од пет прстију“ на робу која пристиже. Сандуке потом кријумчаре у камионима за ђубре, вели трговац, који није хтео да се представи.

Авганске власти ретко шаљу рације у базар, осим кад Американци не посумњају да се међу украденом робом налази нешто осетљиве природе. Дућанџије кажу да су последњи пут видели америчке војнике током једне авганске рације, пре отприлике две године.

Америчка армија није одговорила на наша питања о пореклу робе на пијаци. Што не значи да проблем робе украдене из логора, или пошиљки скренутих пре одредишта, није службено примећен. Маја прошле године, генералмајор Ричард Лонго, заповедник одсека за борбу против корупције, посетио је базар на позив независног војног листа Stars and Stripes.

„Сигурно да не поричем да крађе има“, изјавио је Лонго новинарима, док су дућанџије купцима паковале робу у кесе са ознакама војне и ваздухопловне Службе Размене.

Многе тезге нуде асортиман војне робе, али је далеко више кинеских копија од  аутентичних војних ручних сатова, обуће, ранаца и мајица. Ту су још и ножеви и боксери какви могу да се нађу у Америци у продавницама војних вишкова.

Становници Кабула сећају се претече ове пијаце, тзв. „Брежњев маркета“ из времена совјетске окупације, где је на продају био кријумчарени, украдени и одбачени војни материјал, укључујући и оружје.

Ове недеље, у понуди Буш Маркета били су сандуци Готових Оброка (MRE), војних следовања на којима је одштампано упозорење о забрани препродаје. Нико се на то не обазире. Пад дућана ниже, радници истоварују сандуке чоколадица, на којима још стоје етикете: „Намењено службеним војним продавницама“.

„Тридесет милиона лопова“

„Људи донесу робу, не знам откуд“, каже 59-годишњи Сали Мухамед, чији дућан продаје чоколадице за око 40 центи. У Америци им је цена долар.

„Авганистан има 30 милиона лопова“, наставља Мухамед са киселим осмехом, цитирајући једну од процена укупног становништва земље, „и двеста хиљада странаца који су такође кварни.“

У хладном и блатњавом Кабулу, где се бетонски бункери и стражарнице испреплићу са  бакалницама где на отвореном висе животињске трупине, Буш Маркет је нека врста освежења за америчке очи, чудесна оаза познатог благостања.

Али понуда зависи од тога шта је којег дана „пало с камиона“: бочице љутог соса, паковања туњевине, протеински напитци, чак и божићни напитак од јаја.

То што се ради о украденој роби не значи да је јефтина. Паковање жвакаће гуме кошта два долара, више него у Америци.

Трговац и бодибилдер Рахметулах Кан (21), с поносом објашњава да његов инвентар протеинског прашка омиљеног међу војницима потиче директно из складишта ваздушне базе Баграм, и сличних места широм Авганистана.

Седећи у замраченом дућану - у Кабулу је поново нестало струије - Кан је понудио мрачну визију будућности. „Ми смо Авганци, хоћемо да задржимо своју земљу“, вели он. „Али данас нема посла, нема пара. Шта ћемо да радимо кад Американци оду?“

На то питање ни он није имао одговора.