„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

субота, 20. октобар 2012.

Говор мржње, део 475.

Ово је јутрос освануло у Данасу, водећим новинама квислиншког култа, а из пера водећег карикатуристе истог култа. 

Ево доказа да мржња у Србији заиста постоји - али да њен локус нису навијачи који наводно вређају енглеске фудбалере, него политичко-историјско-медијски естаблишмент који се нико не усуђује да критикује, а који свакодневно манифестује изливе мржње у мозак према (макар и номинално) сопственој земљи и народу. 

И док нас убеђују како је српска историја у ствари историја злочина - што ће рећи, Турци су ваљда били толерантни, цивилизовани и чувари људских права -  користе се стереотипима о Турцима које би и сами осудили као примитивне, ретроградне и националистичке, да их случајно употреби неко изван култа. Али пошто их они користе, и то за критику постојеће власти (која није пуки извршилац директива Култа, већ се усуђује - какве ли дрскости! - да се мало и копрца), онда је то ваљда у реду. По њиховој логици.

Ако ико личи на Османлије, то је управо квислиншки култ. Њима је све дозвољено, јер за њих „неима суда“. Док се то не промени, нема везе ко седи на челу Скупштине или владе, или ко председава Србијом; она ће остати сужањ култа и његових господара.

Нема коментара: