Јуче сам поново држао лекцију о томе да никакви „виши циљеви“ не могу да оправдају лажи и измишљотине. Сада бих да се окренем анализи стварних речи Нилса Данијела Карла Билта, шведског министра иностраних дела и примера транс-националног напредњака (термин који је за ту сорту 2001. сковао један амерички коментатор).
Како је одлично објаснио Дејан Бараћ на Стању Ствари:
Да сам имао времена и прилике - а нисам; ево 118. издање „Ока“ касни већ скоро целу седмицу због неодложних обавеза - ево како бих анализирао „вест“ о наводној Билтовој изјави, пре него што је „хенксована“ и употребљена за рушење репутације свих који су јој поверовали.
Прво и пре свега, она је предугачка за Твитер, где је ограничење 140 словних знакова. То је само по себи довољно да доведе у питање веродостојност навода. Али постоје још два елемента сумње. Мало је вероватно да би се шведски министар усудио да каже ружну реч о исламу, јер је то однедавно малтене забрањено у Шведској. А чак и да није, прави „Трања“ (транс-национални напредњак, је ли) никада не би говорио о „исламском тероризму“, који они сматрају измишљотином злих западних империјалиста (а не оружјем у њиховим рукама).
Најгоре од свега је што апсолутно није било потребе да се Билтов стварни однос према Русији у Русима „шминка“ преувеличаним изјавама. Познаваоци „трањанске“ логике знају да за њих нема веће зломисли од противљења декаденцији. А ево шта је Билт „цвркутао“ о злочину у Одеси, 2. маја:
Као што видите, шведски министар је за масакр у Одеси оптужио „про-Русе“ - жртве нацистичког погрома, које су бандеристи утерали у зграду Дома Синдиката а онда је запалили.
Приметићете и да западни медији увек користе пасив када описују злодела „својих“ пулена. Тако су мартовски погром на Космету 2004. описали као „сукобе“ и „насиље“, али су упорно избегавали да објасне како је то насиље било једнострано!
За крај, наравоученије: проверите сваку информацију пре него што је поделите, ма колико примамљиво звучала. У ствари, што је „сочнија“ то је мање вероватно да је веродостојна. Лажи ћете лако препознати по томе што су „нашминкане“. Истини улепшавање није потребно.
Како је одлично објаснио Дејан Бараћ на Стању Ствари:
Интегрална верзија изјаве коју је објавио портал „Срби на окуп“ заправо не постоји. Она је настала као својеврстан колаж – чије су извориште Билтови „твитови“ и изјаве, али и утисци аутора који је сачинио спорну изјаву.
Треба се, ипак, чврсто држати онога шта је министар иностраних послова Шведске Карл Билт уистину саопштио. Наиме, он се у „твиту“ од 24. марта 2014. године осврнуо на наступе Мајкла Мекфола, амбасадора САД у Руској федерацији од 10. јануaра 2012. до 4. фебруара 2014. године:
„Можда Мекфол потцењује снагу Путинове нове антизападне и антидекадентне (?) линије, која се ослања на дубоко конзервативне православне идеје.“
 |
| Билтов стварни твит од 24. марта 2014. |
Да сам имао времена и прилике - а нисам; ево 118. издање „Ока“ касни већ скоро целу седмицу због неодложних обавеза - ево како бих анализирао „вест“ о наводној Билтовој изјави, пре него што је „хенксована“ и употребљена за рушење репутације свих који су јој поверовали.
Прво и пре свега, она је предугачка за Твитер, где је ограничење 140 словних знакова. То је само по себи довољно да доведе у питање веродостојност навода. Али постоје још два елемента сумње. Мало је вероватно да би се шведски министар усудио да каже ружну реч о исламу, јер је то однедавно малтене забрањено у Шведској. А чак и да није, прави „Трања“ (транс-национални напредњак, је ли) никада не би говорио о „исламском тероризму“, који они сматрају измишљотином злих западних империјалиста (а не оружјем у њиховим рукама).
Најгоре од свега је што апсолутно није било потребе да се Билтов стварни однос према Русији у Русима „шминка“ преувеличаним изјавама. Познаваоци „трањанске“ логике знају да за њих нема веће зломисли од противљења декаденцији. А ево шта је Билт „цвркутао“ о злочину у Одеси, 2. маја:
„Страшно са најмање 38 мртвих у Одеси. Изгледа да је почело када су про-Руси покушали да преузму зграде. Насиље мора да престане!“
 |
| Билтов твит о Одеси, 2. мај 2014. |
Приметићете и да западни медији увек користе пасив када описују злодела „својих“ пулена. Тако су мартовски погром на Космету 2004. описали као „сукобе“ и „насиље“, али су упорно избегавали да објасне како је то насиље било једнострано!
За крај, наравоученије: проверите сваку информацију пре него што је поделите, ма колико примамљиво звучала. У ствари, што је „сочнија“ то је мање вероватно да је веродостојна. Лажи ћете лако препознати по томе што су „нашминкане“. Истини улепшавање није потребно.
2 коментара:
Тешко да се овоме има шта додати. Уместо да је ишчепркао још пар изјава и све заједно објавио, као што си ти урадио, он се уплео као пиле у кучине и дао Билту прилику да се ишчуђава и изиграва невинашце.
Него нешто друго ми боде очи а то су "про-Руси". Видим то је званични НАТО назив а и у "српској" штампи се одомаћио. Да ли се тај назив потенцира да "про-Русе" не би звали антифашисти? Замисли наслов у штампи "Кијев послао тенкове на антифашисте" то би им потпуно уништило пи-ар и маркетинг.
И мени смета то "про-Руси", што је дословно преузето из енглеског - односно, из пропаганде Империје. "Антифашисти" заиста јесте бољи термин, јер су то људи који не желе да униште Украјину, већина се чак сматра Украјинцима, али нису и никада неће бити Бандеровци.
Постави коментар