„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

среда, 12. фебруар 2014.

„Дечја игра“ у возу за Брисел

Прилог за разумевање ЕУропске цивилизације:
Непознати путници у белгијском возу употребили су разглас да позову Јевреје да изађу у Аушвицу и „оду на туширање“.

Због инцидента који се десио 31. јануара, белгијска железница СНЦБ је поднела пријаву полицији због „подстицања на мржњу,“ јавио је у уторак РТЛ.
По извештају РТЛ-а, починиоци су остварили приступ разгласу око 5 после подне, у путничком возу Намур-Брисел. Један од путника је на француском рекао: „Даме и господо, приближавамо се Аушвицу. Од путника Јевреја тражи се да изађу и оду на кратко туширање.“

Инцидент је пријављен Вивиaн Тeјтeлбаум (Viviane Teitelbaum), посланику у скупштини бриселског региона, иначе Јеврејки.

Тeјтeлбаум је изјавила за РТЛ да је сведок с којим је разговарала сумњао да је група младих људи узела кључеве од кондуктера и тако добила приступ систему разгласа.

Сличан инцидент десио се на истој линији 2012, када су починиоци разгласили „Добро дошли на воз за Аушвиц. Од свих Јевреја се захтева да се искрцају у Бухенвалду.“ Починиоци никада нису ухваћени.
(Jerusalem Post, 12. 2. 2014)

3 коментара:

reportsfrom-x је рекао...

среда, 12. фебруар 2014.
„Дечја игра“ у возу за Брисел
Прилог за разумевање ЕУропске цивилизације

уторак, 11. фебруар 2014.
Марионете Мајдана

уторак, 04. фебруар 2014.
Безалтернативно порицање ентропије
Читајући текст Тимотија Гартон-Еша из Гардијана,....


( Морално већ одавно дискредитовани Еш. Је ли он неки велики креативац па да га требамо и даље читати? Западни естаблишментски аутори ми личе на дрогу коју треба узимати или никад, или крајње опрезно. )

.....Избори које је ове седмице најавио Врховни Жутник изненадили су само наивне. ... Јасна је и њихова сврха: да се престројавањем унутар Државног Дна ефикасније служи Империји.....

(Као да сам то већ прочитао, и то више пута, задњих година.)

Коме су задњи чланци Cивог сокола намењени?

Да ли је заиста оптимално да Cрбин у Bашингтону едукује јавност о ситуацији у Украјини? Тим пре што је она толико пута виђена да је можда и богу дозлогрдила?

Шта је патриота?
Неко ко воли своју земљу.
Шта је земља?
Па, народ, градови и села, природа и обичаји.

Колико си пута видео да тзв. патриотски портал скрене пажњу на
стање српских болница,
стање умова српске омладине,
стање градова и природних богатстава Србије?
Зашто ја то редовно видим - код оних који патриотску реторику избегавају?

http://blog.b92.net/text/23605/Bruka-i-sramota/
http://blog.b92.net/text/23631/HOCE-LI-DRZAVA-UBITI-JOS-JEDNO-DETE/
http://blog.b92.net/text/23514/CKE-RUKOMETASKE-PESMA-NAS-JE-ODRZALA/
http://blog.b92.net/text/21322/Gledas-po-gradu-i-kapiras-kad-je-nastalo-urbano-posrnuce/
http://blog.b92.net/text/23640/Tranzicija-nacionalnih-parkova-u-naci-lovista-Srbije/

И то понекад мења судбине и спашава животе

http://blog.b92.net/text/23652/Ipak-se-pokrece/
http://blog.b92.net/text/23672/Anastasijino-hvala/

Истина је да су њихови успеси делом резултат коришћења привилеговане позиције, али су такође дело и: срчаности, страсти, интелекта и труда да земљи крене боље.
А неки међу њима се самозваних патриота гаде.

Када се с неким слажем по девет тачака а онда он напише да Косово треба признати као државу што пре то боље, - Где и како да се лечим од психолошке трауме?

---- О разликама ----

Да л’ беше Ребека Вест, да л’ Андрић или неко трећи - у сваком случају, славни писац је написао отприлике ово:

....... Мушкарци гледају свет кроз форме, и као борбу сенки, никад се не бавећи суштином; а жене су сасвим преокупиране унутрашњим животом и као резултат пролазе кроз живот као кроз маглу. ......

Ова подела ме веома подсећа на ону између вокалног патриотиѕма и осталог у Србији.

‘Патриотска’ брига о Србији умногоме наликује бризи човека о уметничкој скулптури: прво, да се не оштети (чувати „неокрњене границе,“), а затим, да она истраје кроз векове, поносно наравно, поносити се њоме и уживати у њој. A о њеној унутрашњости... па, треба бити од ,чврсте' и ,племените' грађе ... и то је то! Тамо је отприлике крај приче.
С друге стране, нонпатриоте и антипатриоте су опседнути управо унутрашњим стањима и проблемима: рецимо, осећањима; и пуњењем стомака; а што се тиче њиховог сагледавања општих друштвених околности, често би и као слепи били бољи.

Али они избегавају блогове као што је твој. Онда, коме и чему твој труд? Еврозаступник који засигурно вреди поштовања је Небојша Катић - а он изричито не посећује блогове. Ако си сигуран да разумеш боље од њега, што му не кажеш? Зашто избегавањем контакта са неистомишљеницима стварате Србију енклава? Добитничка формула? Ко је за такву подељеност крив ако не ми сами?

Питања која сам поставио су, превасходно, реторичка; изразио сам део својих фрустрација. А теби сам захвалан ако си ме саслушао.

Поздрав

CubuCoko је рекао...

Је ли проблем то што живим у Вашингтону? Или што се бавим "формама", а не "унутрашњим стањима" која су - по мени, и мислим да је то сасвим ваљан закључак - последица поремећених форми? У овом коментару заиста видим и емоције (фрустрације) и реторику, али логике нема нигде.

На Еша сам реаговао зато што он верно одражава мишљење ЕУропске "елите". О возу за Брисел писао сам како бих разбио мит о ЕУропском "нормалном животу" у народу којег су ти исти нацисти које "деца" имитирају геноцидно истребљивали, али их дужебрижни квислиншки култ убеђује да то забораве за сопствено добро. И да, онако успут, прихвате да су баш они геноцидни нацисти. За светлу будућност!А о марионетама Мајдана сам писао зато што се у Украјини понавља сценарио из Србије - а пошто неки Срби неће да уче на сопственој несрећи, него се и даље тврдоглаво слажу са управљачима утисака - осим ето у "детаљу" попут предаје Косова - онда морам ја из Вашингтона да им цртам. И то сваки дан јово наново, јер су у међувремену блејали у Б92, РТС, Пешчаник или е-новине.

И шта има везе где сам? Да сам у Београду, опет би ми приговарали сужњи медијске матрице империјалног бомбардера, јер се ето не бавим "егзистенцијалним" питањима. Које медији у служби култа свакодневно сервирају као анестетик народу: не бавите се чињеницом да немате шта да једете, да вам је украден језик, име, достојанство, држава, нација, историја - све што чини живот вредним живљења - него кукајте над болесном децом (при чему се нипошто не смеју споменути "ослободилачке" НАТО бомбе и њихове дугорочне последице), осакаћеним кучићима и старлетама које се свађају. У се, на се и пода се, народе, само не гледајте куглицу под шибицом. А онда на изборе, па бирајте под којом шибицом се налази. Свака трећа добија, часна империјално-култистичка реч!

Ја нисам патриота у латинском смислу патрије, већ родољуб у српском смислу рода. Може народ опстати и без државе - Срби су одличан пример - али држава без народа, тешко. А народ није тек збир стомака и гениталија, медијски обрађених амигдала и адреналних жлезда, већ људска заједница којој би итекако требало да буде битно лечење болесне деце - али и убијање стотина хиљада нерођене; брига о парковима и природи - али и принцип светиње имовине, а не "све ће то народ позлатити"; или могућност да се живи од свог рада, а не празнословље о спасилачким донацијама из ЕУропске уније, Емирата или од марсоваца.

Коме и чему мој труд? Онима што имају уши да чују, и очи да виде, и главу да њом мисле. А они који немају, или неће, њима ни Бог не може помоћи.

Владимир Блажа Благојевић је рекао...

Осврнуо бих се на Андрићев цитат, из перспективе супруга и родитеља. Да ми није њеног унутрашњег живота, ја бих доиста провео живот вијајући сенке. Тако нас је ваљда Господ створио, да се трпимо и у слози да се допунимо.
А ти Соколе само пиши. Мани "другосрбијанце", и све да играш пред њима неће те слушати. И скренуо бих ти пажњу на Бећковићеву поему "Ђе рече Јапан", ако је већ ниси прочитао или погледао ( http://youtu.be/C6k_BOHfLYc ).
Па макар и да је овај блог она тољага коју пободеш пред себе па да се на њу издиреш. Само пиши, и до једног да допре, вредеће. Наћи ће се неки који ће издржати, док и он не завапи... :)