Око Соколово, бр. 106
Камо среће да је свет у којем живимо „Матрица“, или Алисина земља иза искривљеног огледала; онда би свеопшта бесмисао и наопакост барем били објашњиви. Нажалост, наша данашњица производ је злобе моћника који би да стварност прилагоде сопственим похлепама. У томе на дуге стазе неће успети, јер како је то покушао да објасни древни викиншки краљ Кнут, нико није јачи од плиме. Али у међувремену могу да направе итекакву штету.
Тако је у овом „поматриченом“ свету сасвим нормално да држава чије Дно ради на њеном поробљавању и самоукидању обележава „дан државности“ установљен као успомена на устанак против поробљивача. Њиховом „логиком“, тај устанак је био стравична грешка, јер су њиме зли, примитивни, националистички затуцани Срби насиљем рушили мултиетничке блискоисточне интеграције. Тако бар размишљају „тужитељи“ самозваног Трибунала који се нашао на истом задатку са квислиншким култом. Више о томе, Милан Дамјанац.
На Сретење 1835. донесен је први српски Устав - а у данашњој Србији, Устав се крши како коме падне на памет. И кад год Империја каже. У земљи у којој, по прогласима Империје, влада невиђена слобода и демократија откако су на власти „демократски реформатори“ и преумљивачи колективне свести, истинска демократија се систематски затире.
Империји, дабоме, на то нема примедбе. Исто као што су паљевина државних зграда и улични нереди „апсолутно неприхватљиви“ када су усмерени против ње или њених лакеја (нпр. у Бахреину, или Београду 2008.) а оличење људских права, воље народа и демократије када служе у њене сврхе (Кијев, Тузла, 5. октобар...).
И док западни медији о нередима у (делу) БиХ пишу као да је то мултиетнички бунт против неправедног мировног споразума, Синиша Љепојевић мисли да је у питању нешто сасвим другачије. За то време, Зоран Ћирјаковић се осврће на прећутану тему „некрополитике“ која БиХ држи у грчу, а Ненад Кецмановић на још једну злонамерну замену теза. Ни Срби нису имуни на смутњу: Горан Драговић подсећа на апсурдни случај „србовања“ једног ТВ водитеља, које је све само не то.
Стефан Каргановић сматра да је насиље у Федерацији било преурањени почетак „обојене револуције“ која је планирана за РС. Иако ће Империја покушати да из овога извуче што више може, сигурно је да се овим „лажним стартом“ проћердао елемент изненађења. Не само што призори паљевине у Тузли и Сарајеву нису инспирисали становнике РС да се придруже „општенародном бунту“, већ су изгледа допринели да се са десне обале Дрине људи преиспитају - колегиница Ива, на пример - о концепту „промене свести“ песницом. А пошто данашња ОдСрбија почива на темељима петооктобарског пуча, шта мислите где би то могло да води?
Ево на пример, већ је спласнула почетна еуфорија „изборима“ до којих је остао само месец дана. Пре две недеље сам позивао да се не буде „Швабо у дотираном филму“. Доследан у томе је био и Александар Павић, који је ове недеље једном позвао да се 16. марта не саучествује у лажи и злочину. Пробуђених је сада све више, нпр. Милан Јездић (Срби на Окуп) и Ђорђе Вукадиновић (НСПМ). Занимљиво је да, Вукадиновић није предложио шта конкретно да се уради како би се ускратио легитимитет злу, сама његова дијагноза била довољна да Небојша Бакарец осећа себе и ДСС прозваним...
Једна могућа - и сасвим ненамерна - добра страна успостављања назадњачке самовладе господара вУЧКа је што би се тиме потрошио и последњи остатак оног простора између власти и народа у којем је пливала свака квислиншка влада до сада. И зато ће Србија догодина нужно да буде другачија, вели Жељко Цвијановић. Само је питање хоће ли, због нечињења добронамерних, да испадне онаква каквом је извитоперује квислиншки култ...
Слагали се или не са неким тезама које износи Александар Дугин, оно што је недавно изјавио за Геополитику итекако има смисла: ЕУ „није истинско европско лице - то је империјалистички трансатлантски пројекат. Она не служи интересима Европљана, већ интересима вашингтонске администрације.“ Дугин још додаје да то разни невладници, квислинзи и агенти сами себи не признају, јер „Нико не воли да буде амерички корисни идиот.“
Осим квислиншког култа у земљи Жутији, је ли. Мислите на то, када вас буду звали да гласачким листићем оверите њихов идиотизам на Мартовске Иде.
 |
| (Фото: Самсон Чернов, 1912) |
Тако је у овом „поматриченом“ свету сасвим нормално да држава чије Дно ради на њеном поробљавању и самоукидању обележава „дан државности“ установљен као успомена на устанак против поробљивача. Њиховом „логиком“, тај устанак је био стравична грешка, јер су њиме зли, примитивни, националистички затуцани Срби насиљем рушили мултиетничке блискоисточне интеграције. Тако бар размишљају „тужитељи“ самозваног Трибунала који се нашао на истом задатку са квислиншким култом. Више о томе, Милан Дамјанац.
На Сретење 1835. донесен је први српски Устав - а у данашњој Србији, Устав се крши како коме падне на памет. И кад год Империја каже. У земљи у којој, по прогласима Империје, влада невиђена слобода и демократија откако су на власти „демократски реформатори“ и преумљивачи колективне свести, истинска демократија се систематски затире.
Империји, дабоме, на то нема примедбе. Исто као што су паљевина државних зграда и улични нереди „апсолутно неприхватљиви“ када су усмерени против ње или њених лакеја (нпр. у Бахреину, или Београду 2008.) а оличење људских права, воље народа и демократије када служе у њене сврхе (Кијев, Тузла, 5. октобар...).
И док западни медији о нередима у (делу) БиХ пишу као да је то мултиетнички бунт против неправедног мировног споразума, Синиша Љепојевић мисли да је у питању нешто сасвим другачије. За то време, Зоран Ћирјаковић се осврће на прећутану тему „некрополитике“ која БиХ држи у грчу, а Ненад Кецмановић на још једну злонамерну замену теза. Ни Срби нису имуни на смутњу: Горан Драговић подсећа на апсурдни случај „србовања“ једног ТВ водитеља, које је све само не то.
Стефан Каргановић сматра да је насиље у Федерацији било преурањени почетак „обојене револуције“ која је планирана за РС. Иако ће Империја покушати да из овога извуче што више може, сигурно је да се овим „лажним стартом“ проћердао елемент изненађења. Не само што призори паљевине у Тузли и Сарајеву нису инспирисали становнике РС да се придруже „општенародном бунту“, већ су изгледа допринели да се са десне обале Дрине људи преиспитају - колегиница Ива, на пример - о концепту „промене свести“ песницом. А пошто данашња ОдСрбија почива на темељима петооктобарског пуча, шта мислите где би то могло да води?
Ево на пример, већ је спласнула почетна еуфорија „изборима“ до којих је остао само месец дана. Пре две недеље сам позивао да се не буде „Швабо у дотираном филму“. Доследан у томе је био и Александар Павић, који је ове недеље једном позвао да се 16. марта не саучествује у лажи и злочину. Пробуђених је сада све више, нпр. Милан Јездић (Срби на Окуп) и Ђорђе Вукадиновић (НСПМ). Занимљиво је да, Вукадиновић није предложио шта конкретно да се уради како би се ускратио легитимитет злу, сама његова дијагноза била довољна да Небојша Бакарец осећа себе и ДСС прозваним...
Једна могућа - и сасвим ненамерна - добра страна успостављања назадњачке самовладе господара вУЧКа је што би се тиме потрошио и последњи остатак оног простора између власти и народа у којем је пливала свака квислиншка влада до сада. И зато ће Србија догодина нужно да буде другачија, вели Жељко Цвијановић. Само је питање хоће ли, због нечињења добронамерних, да испадне онаква каквом је извитоперује квислиншки култ...
Слагали се или не са неким тезама које износи Александар Дугин, оно што је недавно изјавио за Геополитику итекако има смисла: ЕУ „није истинско европско лице - то је империјалистички трансатлантски пројекат. Она не служи интересима Европљана, већ интересима вашингтонске администрације.“ Дугин још додаје да то разни невладници, квислинзи и агенти сами себи не признају, јер „Нико не воли да буде амерички корисни идиот.“
Осим квислиншког култа у земљи Жутији, је ли. Мислите на то, када вас буду звали да гласачким листићем оверите њихов идиотизам на Мартовске Иде.
Нема коментара:
Постави коментар