Свим непобеђеним, и непобедивима, посвећујем овај препев „Баладе о Спокоју“ (уз захвалност и заслужено поштовање преводиоцу Бојану К.):
И земљу родну
У празнину ме прогнај бесплодну.
Слободу имам
И више од тога
Твој свет је мањи од неба мога.
Предај ме на немилост тмини
Кажи да почивам у туђини.
Нек' море усахне
Од огња пустога
Твој свет је мањи од неба мога.
Спокојство спознах ближе од икога
Другде ми неће крочити нога
Твој свет је мањи од неба мога.
(оригинал)
Нема коментара:
Постави коментар