На страну сад што је баш њихов (постхумни) идол ову причу окарактерисао као "чисту глупост," и што је reductio ad Hitlerum уџбенички примјер кварне логике и на концу конца дегутантно омаловажавање стварних жртава нацизма (додуше, пошто је међу њима било стравично пуно Срба, онда не чуди што их Јакобинци нимало не поштују). Ако ћемо већ да се позивамо на Хитлера и нацисте као метафору у политичком дискурсу, онда хајде да пођемо од чињеница.
Џулија Горин је у јануару објавила чланак о усташком насљеђу у савременој Хрватској, који је изазвао протест службеног Загреба, али и праву хајку на интернету од стране "домољувибих" Хрвата који су нехотице (да ли?) доказали Џулијину тезу тако што су је називали "кучком жидовском" и јадали се како "вас нисмо довољно побили."
Недуго потом је у Хрватској избио скандал када су у кафанама осванули пакети шећера са Хитлеровом сликом и дегутатним расистичким вицем. (види слику)
Значи, нацизам и Хитлер ипак живе на балканским просторима - али у Хрватској! Земља коју "борци за људска права" сматрају демократском, прогресивном, итд., од које примају ордење и похвале, има проблем са нацизмом. Из тога свакако слиједи да треба денацификовати... Србију!
Али како не бисмо били оптужени за "великосрпски агресорски шовинизам" због спомињања незгодних чињеница о западном сусједу Србије, треба рећи да нациста има и у Србији. Проблем је, додуше, што самопроглашени заштитници људских права (који никако да заштите права Срба, мислећи ваљда да Срби нису људи? Једино тако њихово дјеловање има смисла...) прокламују да то није Србија!
Ево о чему се ради. Прије пар дана је један Енглез, који иначе подржава "Републику Косова," објавио на свом блогу причу о прошлогодишњој посјети кафани у јужној Митровици коју држи - Хитлер! Косовски Албанац који изгледом подсјећа на некадашњег Фирера нацистичког Рајха био је припадник терористичке ОВК, а послије рата је отворио кафану "Јехона 2001" (јехона на албанском значи "ехо"). Рачун из ресторана у заглављу има заставу Хитлеровог Рајха, са све свастиком:
О ресторану је у децембру 2005. писао словачки лист Формат, који је објавио и слику поносног газде у пригодној пози. Енглески туриста није иамо 5 еура за слику, колико је "Хитлер" тражио, али је зато фотографисао рачун.
Шта на основу овога може да се закључи? Са једне стране, потенцира се паралела - апсолутно неоснована, чињенично неутемењена, произвољна, измишљена и малициозна - између Срба и њемачких нациста, како у пропаганди на Балкану и на западу, тако и на домаћој српској политичкој сцени. А са друге стране, ван Србије (и на окупираним српским територијама, тј. Космету) налазе се кафане посвећене Хитлеру и Павелићу, пакети шећера са Хитлеровим ликом, широко распрострањени дивљи антисемитизам и србофобија, и тенденције да се режим који је чинио звјерства над Србима и Јеврејима у рату 1941-45 амнестира због неких наводних националних заслуга.
На дјелу је провидна замјена теза, у којој стварни нацисти - и они који данас користе њихове методе, а у служби нешто другачије агресивне и тоталитарне идеологије - проглашавају своје жртве (Србе) нацистима, с једне стране како би са себе опрали љагу злочина почињених прије 60-плус година, а са друге стране како би скренули пажњу са своје одговорности у ратовима деведесетих, и усмјерили је искључиво на своја страдања (а која се, поређењем са холокаустом, хиперболички преувеличавају).
Какву улогу у свему томе имају самопроглашени заштитници људских права? Упорним грактањем о нацизму гдје га нема (и порицању или игнорисању гдје га има), настоје да Србима "развуку памет" и одведу их што даље од истине, самосвијести и било какве алтернативе апсолутном покоравању насилницима са Запада којима бомбе, блокада и пучеви нису довољни, већ хоће да узму и земљу и душу народу који им ништа није скривио сем што постоји на незгодном мјесту у незгодно вријеме.
2 коментара:
Само један коментар на најновију забелешку у Grayfalcon-у пошто су тамо искључени: Чеда на оној монтажи не изгледа као револуционар већ пре као ројалиста или чак племић. Тешко да су јакобинци стављали пудер на лице.
Хм, па нисам баш сигуран (да нису сви, по моди тадашњега времена, што би рекао Бен Акиба). Ајде да не рачунамо ону иницијалну екипу, Мирабоа, Лафајета и остале, којима је сигурно племићка протоколарност била подразумевајућа, значи и пудерисање. Али и кад су дошли тамошњи ЛДП-овци на сцену, вероватно су се држали макар неких од тековина мрског Ансијен Режима... Није ми тешко да замислим Робеспјера и Сен Жиста напомађене, тј. увек сам и мислио да су били такви, према портретима на које сам повремено наилазио. А можда и нисам у праву, ко зна.
Мислим, у суштини си поставио страшно интересантну примедбу; она и сведочи о томе колико је тешко ући у дух једног периода, уколико не знамо чак и такве, на први поглед споредне али итекако значајне детаље, који у себи садрже и одговоре на неке "опште" дилеме, стереотипе и претпоставке. Ето, да нам је Софија (Копола) при руци, вероватно би дешифровала наше недоумице тиме што би Робеспјера обула у "старке", а Дантону убацила у уши слушалице са хитовима Крафтверка или неког сличног. Па бисмо можда добили и Оскара... -:)
Него, што се тиче Соколовог коментара, стварно се нема шта додати. Хрватска освежава своје језиве успомене на "фирера", Шиптари на Косову отварају грозоте илустроване овим фоткама, по Војводини дивљају нацистичке групације забрањене у Мађарској, видети под "64 жупаније"... а јакобинска фракција у Београду НЕГИРА усташке и нацистичке злочине током Холокауста (Соња Бисерко), или се патолошки церека у лице жртвама истог (изјаве Чанка и Јовановића, рецимо), тиме што жртве Аушвица (дакле и ДЕЦУ, и ЖЕНЕ, и ЦИВИЛЕ, ПОДАВЉЕНЕ у нацистичким гасним коморама) изједначава са наоружаним муслиманским ВОЈНИЦИМА из Сребренице... О гажењу и ниподаштавању српског отпора нацизму да и не говоримо, као и о изругивању жртвама тог отпора. Плашим се да ће, веома скоро, Пешчаник или неко слично Министарство Истине озваничити верзију историје по којој су Срби, током 1940-их, стрељали немачку децу у Крагујевцу, Срби и Јевреји бацали Мађаре под лед у Жабљу и Новом Саду, убијали Хрвате у Глини, Јасеновцу и на Козари, и Шиптаре на Косову. А "национална" Србија ће и даље потуљено ћутати (ДСС) или тетошити Чеду и екипу тиме што с њима разговара и зевзечи се по "клопкама" и "замкама" и успут им даје легитимитет.
Хвала Џулији, како год. Лепо је видети да је макар некоме стало до истине о Србима, кад већ Србима није.
Постави коментар