„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

недеља, 28. април 2013.

Ватрено коло

Из данашњег есеја блогера Данијела Гринфилда, поводом једног јеврејског празника:
Коло је захтевно, не зато што је компликовано, већ зато што умара. Неки испадну, али други се придруже. Погрешно је бројати колико их је. Бројати губитке, а не марити за принове. Нама никада није била судбина да будемо бројан народ, да наквасамо у империју, иструлимо од покварености и удавимо се у сопственом отпаду. Од ватре лакше беже мали и брзоноги. Неки, уморни од трке, напусте коло, падну у ватру или у помрчину, и нестану. Али ми настављамо. Увек.
Свака сличност са Србима је случајна.

Или можда није.

3 коментара:

Анониман је рекао...

Хвала за скорашње прегледе и коментаре, с којима сам се по правилу сложио. Али проблематично ми је упоређење Јевреја и Срба. Јеврејство је све мање дијаспорно, а све више империјално; све утицајније, и насилничкије. Са српством је управо обрнуто.

Државе-нације нестају на начин који ме подсећа како су настале. Ако ме памћење добро служи, концепт државе-нације је био утемељен на тези да популација која дели исти језик, територију и крвне везе такође дели и исти вредносни систем, па је отуд одликује и унутрашња солидарност. Наравно, одмах се сетимо примера који показују да је то претерана генерализација, практично фикција. E, због тога што је фикција, свака држава-нација је стварана и прањем мозгова - да би се вредносне разлике елиминисале, и пропагандним илузијама - да би се преостале разлике сакриле.
Како дошло, тако и отишло. Данас се прање мозгова и пропаганда навелико употребљавају за разарање постојећих држава-нација, а код нас и за стварање мањих, још лажнијих нација.

Истинито је да Косово припада Србији т.ј. српском бићу,...какво год оно било. И наравно да степен принципијелности око тог питања потиче бар делом из друштвене средине у којој је неко израстао. Али за истину, поштење, доследност се бориш или као личност којој је *једина* брига оно што је вечно - или никако.

Фатаморгански привид патриотске уједињености је погубан по свест, а отуд и по све остало.
Заслепљеност свести можемо илустровати начином на који људи гледају на Немању Кустурицу. Кустуричине изјаве поводом издајничког договора се крећу у распону од помирења

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:430506-Kusturica-Zemlja-bi-stala-bez-zrtvovanja

и скептицизма

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=04&dd=22&nav_category=11&nav_id=707532

до кротког презира

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=04&dd=23&nav_category=640&nav_id=707874

Истовремено(!), патриотски коментатори га хвале као највећег живог Србина, духовног вођу и генија. Поменуте Кустуричине изјаве би биле неподношљиве ако би долазиле с тих позиција. Али оне су сасвим разумљиве ако долазе од обичног човека, честитог али прилично збуњеног. Ова разлика ми говори пуно.

Ваша је мана што покушавате своју принципијелност спојити с кич фикцијама о националном бићу. Боље би вам било да је повезујете и с митовима оличеним у филму High Noon, вербализованим у делима Кјеркегора...

CubuCoko је рекао...

Да се разумемо, људско друштво је у принципу фикција око које постоји општа сагласност. Проблем настаје када се том фикцијом злонамерно манипулише. Довољно је проблематично када се то ради зарад личних интереса, а када је то у служби вањских фактора, онда имамо Србију данас.

Не мислим да је данас наш проблем вишак патриотизма. Пре ће бити да је проблем одсуство било каквог моралног оквира, јер је све проглашено за релативно, све је дозвољено, а једина преостала "филозофија" је "коћекогаизам".

Filip Bulovic је рекао...

Вишак патриотизма у друштву где ће један Палма да ти објасни да се патриотизам не сипа у трактор - не бих рекао. Паковање садржаја у шарени папир да би се исти боље продао - зар садржај сам по себи није довољно вредан? Колективна свест и колективно наслеђе, какве то везе има са нацијом? Какве везе има романтизам са национализмом? О правди, слободи и срећи увек вреди причати и људе на њих подсећати, јер ако на њих заборавимо живећемо у суморној Гетеовој визији:

None are so hopelessly enslaved, as those who falsely believe they are free. The truth has been kept from the depth of their minds by masters who rule them with lies. They feed them on falsehoods till wrong looks like right in their eyes.

Ако је патриотизам оно што империји смета, брани га - нећеш погрешити.