Око Соколово, бр. 54
Крај 2012 (како коме) послужио је као прилика за многе прегледе. Одличан пресек изјава које су обележиле протеклу годину саставили су Александар Лазић и Дејан Бараћ.
Али што се Ока Соколовог тиче, како рекоше запорошки козаци османском султану: „месец је на небу, година с Господом, дан је исти нама овде као тамо теби“. Ево, дакле, још једног прегледа значајних текстова српског контранета у протеклих седам дана.
Такозвана платформа Србије за преговоре са самопроглашеним Косовистаном - које мало има мало нема, што на енглеском што на „српском“ - и даље је била предмет анализе и разматрања. Александар Павић сматра да се ради о ноторном кршењу сваког правног принципа и најгорој самовољи. Слично размишља и Бранко Жујовић, који вели да је за њене творце, и Платформа - као и Устав - безвредно парче папира.
За то време, Жељко Цвијановић види бар трачак наде у могућем сукобу између краља Томена и двојца Господар Vucich - Мали Жутник Дачи. (Ја бих само додао да ако Томен и није суманут попут Џофрија, обојица су ипак Ланистери...)
Било како било, власт оберучке прихвата „геополитику злостављања“ (Слободан Антонић), форсира Србима усађени мазохизам (Владимир Конечни) и Србију свакодневно ЕУнијати (Драгомир Антонић), тако да обећана svijetla budućnost испада повратак у 1804 (Милан Јовановић). Није ни чудо, пише Жарко Јанковић, да овакву власт подржава квислиншки култ.
О порукама споменика у Прешеву који не само још стоји, већ га штити полиција, пише Ана Радмиловић, док Бранко Жујовић подсећа да то није једини споменик те врсте, и да овај проблем није од јуче.
Многи проблеми би могли да се реше већ сутра, пише Драган Петровић - само када би се престало са пузањем пред ЕУ.
За то време, невладници настављају свој Kulturkampf. Неспретну и тугаљиву поруку Добрице Ћосића Организацији српских студената у иностранству на нож су дочекали дежурни пљувачи. Колега Србо, међутим, вели да Ћосићев позив није сам по себи лош, али да он нема право да га упути, и објашњава зашто.
На другом фронту, у иначе нечитљивим невладничким новинама нападоше Мухарема Баздуља због есеја о Југославији. Целу ствар је прокоментарисао Владимир Кецмановић, који се са Баздуљем не слаже око југоносталгије, али га сматра достојним саговорником - за разлику од дотираних курсаџија који га нападају.
Кад смо код Југославије и историје, препоручујем наставак серије текстова Владимира Димитријевића, који документовано пише о историји папског односа према Србима, и о спрези Ватикана и Броза. На исти начин, Димитријевић и Зоран Чворовић илуструју преокрет у СПЦ, од отпора до капитулације.
Не знам како је жути НИН објавио пресуду квислинзима коју је написао Бранко Павловић. Да ли се то тамо мењају времена, или су грешком мислили да преносе научну фантастику? Тек, пресуди нема шта да се приговори - само недостатак правоснажног печата. Што лако може да се исправи кад дође време, је ли.
За крај, прочитајте сатиричне новогодишње жеље Љубише Спасојевића, и сасвим озбиљну новогодишњу поруку Владимира Путина. Па ако смем да га цитирам, са малом изменом:
„Наши лични планови нека буду неодвојиви... од топлих и племенитих осећања према својој Отаџбини.“
Нека вам је, онда, срећна 2013. А сад, да је таквом и учинимо.
 |
| „Око Соколово“: 1912 (фото: Самсон Чернов) |
Али што се Ока Соколовог тиче, како рекоше запорошки козаци османском султану: „месец је на небу, година с Господом, дан је исти нама овде као тамо теби“. Ево, дакле, још једног прегледа значајних текстова српског контранета у протеклих седам дана.
Такозвана платформа Србије за преговоре са самопроглашеним Косовистаном - које мало има мало нема, што на енглеском што на „српском“ - и даље је била предмет анализе и разматрања. Александар Павић сматра да се ради о ноторном кршењу сваког правног принципа и најгорој самовољи. Слично размишља и Бранко Жујовић, који вели да је за њене творце, и Платформа - као и Устав - безвредно парче папира.
За то време, Жељко Цвијановић види бар трачак наде у могућем сукобу између краља Томена и двојца Господар Vucich - Мали Жутник Дачи. (Ја бих само додао да ако Томен и није суманут попут Џофрија, обојица су ипак Ланистери...)
Било како било, власт оберучке прихвата „геополитику злостављања“ (Слободан Антонић), форсира Србима усађени мазохизам (Владимир Конечни) и Србију свакодневно ЕУнијати (Драгомир Антонић), тако да обећана svijetla budućnost испада повратак у 1804 (Милан Јовановић). Није ни чудо, пише Жарко Јанковић, да овакву власт подржава квислиншки култ.
О порукама споменика у Прешеву који не само још стоји, већ га штити полиција, пише Ана Радмиловић, док Бранко Жујовић подсећа да то није једини споменик те врсте, и да овај проблем није од јуче.
Многи проблеми би могли да се реше већ сутра, пише Драган Петровић - само када би се престало са пузањем пред ЕУ.
За то време, невладници настављају свој Kulturkampf. Неспретну и тугаљиву поруку Добрице Ћосића Организацији српских студената у иностранству на нож су дочекали дежурни пљувачи. Колега Србо, међутим, вели да Ћосићев позив није сам по себи лош, али да он нема право да га упути, и објашњава зашто.
На другом фронту, у иначе нечитљивим невладничким новинама нападоше Мухарема Баздуља због есеја о Југославији. Целу ствар је прокоментарисао Владимир Кецмановић, који се са Баздуљем не слаже око југоносталгије, али га сматра достојним саговорником - за разлику од дотираних курсаџија који га нападају.
Кад смо код Југославије и историје, препоручујем наставак серије текстова Владимира Димитријевића, који документовано пише о историји папског односа према Србима, и о спрези Ватикана и Броза. На исти начин, Димитријевић и Зоран Чворовић илуструју преокрет у СПЦ, од отпора до капитулације.
Не знам како је жути НИН објавио пресуду квислинзима коју је написао Бранко Павловић. Да ли се то тамо мењају времена, или су грешком мислили да преносе научну фантастику? Тек, пресуди нема шта да се приговори - само недостатак правоснажног печата. Што лако може да се исправи кад дође време, је ли.
За крај, прочитајте сатиричне новогодишње жеље Љубише Спасојевића, и сасвим озбиљну новогодишњу поруку Владимира Путина. Па ако смем да га цитирам, са малом изменом:
„Наши лични планови нека буду неодвојиви... од топлих и племенитих осећања према својој Отаџбини.“
Нека вам је, онда, срећна 2013. А сад, да је таквом и учинимо.
Нема коментара:
Постави коментар