Покварени политичари

Јуче читам нешто сасвим бизарно. Владан Батић, биши досмански министар правде који сад води некакву маргиналну организацију посвећену очувању лика и дела октобарских пучиста, поставља Мирољубу „Ериксон“ Лабусу 20 питања. Америчка фора, из једне друштвене игре и чувеног Плејбоја; сумњам да је изабрана намерно, али ко зна?

Батића иначе сматрам комичним ликом, али и покварени сат показује тачно време двапут дневно. Уосталом, био је Лабусов колега кад су као 18 дахија харачили Србијом за Досманског земана; можда овај пут зна о чему прича.

Има ту још свачега, углавном искривљеног Батићевим наказним језиком („бордови “уместо одбора, „преференцијали“, коришћење запета и узвичника где им није место, итд.) Ево шта сам успео да извучем из Батићевог саопштења (објављеном у Гласу Јавности):

• Лабус је био потпредседник савезне, а не републичке владе; у ком је онда својству присуствовао закључењу уговора Телекома Србије са Ериксоном, али не и са Сименсом и Алкателом?
• Ериксон је наводно потврдио да је дао стипендију Милици Лабус. Да ли Лабус зна да је то било против закона, како страних тако и домаћих?
• Француска влада је 2001. године дала субвенцију влади СРЈ, која је ишла преко Института Г17 Плус. Зар то није сукоб интереса?
• Лабус се приватно састајао са потпредседником Даноне-а, бившим француским министром Ибером Ведрином, а везано за приватизацију „Књаза Милоша“. Може ли онда да објасни како је и зашто „Књаз Милош“ противзаконито приватизован?
• Да ли је Г17 Плус ангажовала као лобисту бившег америчког дипломату Роберта Гелбарда, запосленог у ДајнКору (DyneCorp), и да ли је заменик директора Аеродрома Београд, члан Г17 Плус, био председник тендерске комисије која је мултимилионски уговор за изградљу аеродрома поверила управо ДајнКору?
• Да ли је Лабус запослио супругу и зета у Народној банци, чији су гувернери чланови Г17 Плус?
• Да ли је Лабусово именовање у одбор гувернера Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) било законито? Ако јесте, како је онда могао да представља савезну владу на састанцима ЕБРД?

Ако је ишта од овога тачно, а наводи се доста очигледних чињеница, онда Србију данас не јашу само улизице и имбецили, већ и лоповчине најтежег калибра. Лабус ми је увек деловао непоштено, још откад је служио Зорана Ђинђића као алатка за саботажу избора. У свој хистерији на Западу о „победи“ Радикала на изборима у децембру 2003, и „повратку Милошевића“ кад је СПС подржао владу у фебруару 2004, промакло ми је да се у ствари на мала врата на власт врадила друга најгора компонента ДОС-а, етатистички „економисти“ из Г-17 одговорни за ДОС-ов економски програм, тј. за бездушну пљачку оно мало Србије што је преживело социјализам, санкције и бомбардовање.

Прагматична али перверзна коалиција је увек лоша идеја. То ми је постало јасно негде 2002. године, кад сам посматрао морални суноврат социјалдемократа у Босни, које су живе појели криптофашисти из филијале СДА зване „Странка за БиХ“. Али да ли зато што сам познавао Босну боље, или зато што су медији у Србији непоуздани а ја својим очима нисам видео ситуацију до лета прошле године, или опет зато што сам био заокупљен очигледним троуглом ДС-ДСС-Радикали и испадима Вука Драшковића, углавном нисам ни приметио малверзације Г-17.

Кад је, међутим, постало јасно да је економска политика Београда - за коју је, колико знам, малтене искључиво одговорна Г-17 - у најмању руку проблематична, точкови логике су почели неумитно да се окрећу. Па наравно да Млађан Динкић зна како да спроводи економију деструкције - написао је целу књигу о томе! Колики је тек Лабус стручњак, кад му је партијски шеф!

Није џабе у „Националном Парку Србија“ једна од најгорих врста управо Покварени Политичар (smradus beskrupulozus).