Онога дана када је бриљантна проалбанска лобистика у целу ову причу успела да убаци термин „независно Косово“ и прилепи му легитимитет, Албанци су дошли на пола пута до циља. А тај циљ никада није био, нити је сада - независно Косово. Циљ је, од Друге (sic! мисли ваљда прве) призренске лиге и 1878. године, велика албанска држава на Балкану која би обухватала све, или углавном све, територије на којима су Албанци већина. Без обзира на границе и без обзира на интересе других народа и држава...
Дан проглашења, аминовања независног Косова и Метохије био би и дан стварања велике Албаније. Ко тврди другачије тај или потцењује ово мало преостале памети у Срба или је шерет којег, из необјашњивих разлога, третирају озбиљно. Косово и Метохија, садашња српска покрајина која се, снагом Резолуције 1244 УН, налази под привременом контролом Уједињених нација, може да буде или саставни део Србије, или саставни део Албаније. Нема трећег решења. Ко може да обори ову поставку?
Не може нико, јер је тачна. Спорно је једино да ли би се Великом Албанијом владало из Тиране или из Приштине, што у ствари уопште није битно. Заиста, пристајањем на фразеологију сепаратиста уступа им се значајан морални положај. Питање се онда обрће око „слободе“ Космета и његове „велике албанске већине“, (како то упорно и непрестано понављају империјални медији) што природно производи подршку за иредентисте. Са друге стране, званична Србија никако да проговори о суштини проблема - одвајању интегралног дела своје територије кроз илегални освајачки рат и етничко чишћење, без икакве основе у било ком закону или принципу осим силе. Дмитровић баш у том тону наставља:
Има још једна зачкољица у српској реторици око Косова и Метохије, не мање важна и не мање опасна. И она је дошла из иностранства а овде се, сведоци смо, прима као коров. Кажу, „искључен је повратак на стање пре 1999. године“. Зашто је искључен? Ако се мисли на режим Слободана Милошевића, онда се слажем... и стварно је искључено да им се врате пријашње функције и надлежности које су имали. Али шта ако се мисли на нешто друго...? Шта је то Србија урадила на Косову и Метохији па да заувек изгуби право на правну, уставну па и полицијску контролу тог дела свог територија? (sic)
Дозволивши претпоставку да је постојала репресија према Албанцима, Дмитровић ипак пита: зар се ОВК није бавила уџбеничком дефиницијом тероризма? Ако је етничко чишћење (стварно или наводно) основа за губљење територијалног права , шта је онда са Хрватском 1995, или са Косовом од јуна 1999? И ту управо имам приговор на Дмитровићев аргумент. Он сасвим стоји, али је за Империју потпуно безначајан.
Зар није Мортон Абрамовиц баш за НИН прошлог јула рекао: „...тражите перфектну рационалност која не иде са реалном ситуацијом на терену“. Другачије речено, постоји различита логика за Хрвате, Србе, Муслимане, Албанце и, дакако, Империју; кад Срби траже заједничку логику за све, то је „нереално“. Они политичари и саветници који служе Империји су већ одавно прихватили њен полилогизам, и то им нимало не смета. Они ретки као Дмитровић који још верују у принципе изнад 30 сребрњака и топуза, морају да буду свесни са ким и са чим имају посла; онолико колико им је јасно да је „независно Косово“ само параван за Велику Албанију, треба да им буде јасно да је „реалност“ Империје само параван за владавину јачег.
