Ако га игноришем, онда га нема, јел’ тако?

Понекад заиста не знам шта је Американцима. Буш мањи је после 11. септембра објавио рат ”тероризму,” али је врло брзо постало јасно да је то рат против грађанских слобода, нафте, Русије, Кине, Индије, Европе - укратко, свега само не тероризма.

Из понашања Америке на нашим просторима, као и изјава водећих америчких политичара, јасно је да Вашингтон рачуна на џихадисте као пријатеље и савезнике, и ове што су објавили џихад Америци сматра незгодним отпадницима. Чим се њима стане у крај, наставиће се срећна сарадња Америке и ислама, мисле амерички моћници. Глупости, дабоме, али ето.

Обични народ не зна ни толико. Њих су убедили да је ислам ”религија мира” и да муслимани и хришћани (а већина Американаца сматра себе хришћанима) верују у истог бога. Да је џихад у ствари нека врста личне борбе за побожност, коју су ето терористи искривили и изокренули. Да је у ствари непристојно да се уопште спомиње џихад и исламски карактер ал-Каиде и сличних терориста, јер то само по себи вређа муслимане. Чак је и ”рат против тероризма” у нека доба преименован у ”глобални рат против насилног екстремизма”, шта год то значило.

Пре нешто више од две године, 14. фебруара 2007, 18-годишњи Сулејман Таловић ушао је у тржни центар у Солт Лејк Ситију и почео да пуца. Убио је пет људи, а четворо ранио, пре него што је њега самог убио полицајац који се случајно затекао на лицу места. Постојало је мноштво доказа да је Таловић био мотивисан џихадом, али је полиција одлучно одбацила да их уопште размотри, и после две године окончала истрагу изјавом да је мотив остао ”непознат.” Уместо да се баве жртвама, као што се обично ради, медији су са бавили ”јадним” Таловићем; чак је било и отворених инсинуација да су за његово насилно понашање криви Срби (!) јер је, забога, избеглица из Церске и неко време провео у Сребреници (1993) и Сарајеву!

Када је у мају исте године ухапшено шест лица оптужених да су планирали напад на војну базу Форт Дикс у Њу Џерсију, имена осумњичених су се крила свим средствима. Коначно је објављено да се ради о четворици Албанаца (тројици из западне Македоније и једном са Космета), једном Турчину и једном Палестинцу. Покушај ”прања” чињеница је чак натерао једне дневне новине (Вашингтон Тајмс) да у уводнику нападну срамотно понашање америчке штампе, осуђујући употребу небулозних описа типа ”бивши Југословени” или ”пореклом из Југославије” за четворицу Албанаца. ”Ако новинска кућа не објави чињенице за које зна да су тачне, онда не ради свој посао,” писало је у уводнику.

Идентитет Агрона Абдулахуа и браће Дука објављен је тек када су медији успели да интервјуишу неке њихове рођаке из Македоније, који су се клели да воле Америку и да мора да је у питању нека грешка...

Када је у недељу, 31. маја ове године, у Канзасу убијен Џорџ Тилер, ”лекар” који се бавио абортусима, вест о његовом убиству и могућим последицама по расправу о ”репродуктивним правима” (како се еуфемистички назива чедоморство) осванула је на првим странама већине великих америчких листова, не само у понедељак већ и у уторак.

Вест да је у понедељак ујутро, 1. јуна, нападнут регрутни центар америчке војске у Арканзасу (1 погинуо, 1 повређен) гурнута је на задњу страну, у кратке вести из земље или црну хронику.

Зашто? Па зато што је чедоморство важније од џихада. А у Арканзасу је реч о класичном џихаду. Црнопути Карлос Бледсо (24), који је недавно примио Ислам и променио име у Абдул Хаким Муџахид Мухамед, довезао се својим црним камионетом до регрутне станице, пуцао хладнокрвно у двојицу војника, и покушао да побегне. Полиција је, дабоме, рекла да ”не знају мотив” али да је могуће да је убица ”имао нешто против војске.”

Ма немојте! Човек се зове Муџахид, побогу! Шта треба, да се зове Осама, па да им буде јасно? Али не, Американци ваљда мисле да ако се претварају довољно снажно да не виде џихад у својој земљи, онда га неће ни бити. Отприлике исто као што мисле да ће понављањем приче о ”интегралној” БиХ и ”независној држави Косово” од њих направити стварност.

И онда се чудите зашто мислим да ова земља пропада.