„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

недеља, 03. април 2005.

Карол Војтила (1920-2005)

Шта да се каже о лику и дјелу Карола Војтиле, тј. Јована Павла II? С једне стране, дао је огроман допринос борби против комунизма - који је објективно био лоша идеологија са катастрофалним посљедицама, понајвише за своје сљедбенике. У протеклих пар година се противио подухватима америчке Империје на блиском истоку. Без сумње је учинио доста за католичанство и католике.

Са друге стране, не треба да се заборави да је Ватикан под његовим руководством вршио агитацију и притисак за разбијање Југославије; да се Папа није противио НАТО агресији 1999. као што је устао против агресије на Ирак 2003; да је прогласио за блаженог Павелићевог кардинала Алојзија Степинца, а тиме и учешће клера у нечастивим работама НДХ; да ни Папа ни било који други представник Ватикана никад није рекао ни ријечи о дивљачком разарању цркава на Косову, већ су чак штавише дозволили да албански католички свештеници лажно представљају православно културно насљеђе као католичко које су „узурпирали“ Срби (па зар онда не би било тим горе што га сад Албанци руше!?).

Ни једно ни друго не треба да се заборави, јер су обоје у истој мјери били дио лика и дјела сад упокојеног папе. Његов насљедник ће морати да попуни прилично велику празнину. А за своја земаљска дјела, оваква или онаква, Карол Војтила сад одговара пред Богом; па како му Он пресуди.

Requiescat in pace.

2 коментара:

bojan је рекао...

"nije protivio NATO agresiji 1999" hmmm, e moj "anti-war" istoričaru...

Gray Falcon је рекао...

Чланак који цитираш каже само да је Папа "осудио и НАТО бомбардовање и српско етничко чишћење". То се у новинарском жаргону зове "морално изједначавање" и представља пилатовско прање руку. Зато остајем при свом аргументу.
Папа је имао јасну обавезу да осуди агресију, тим прије што до њеног почетка ничега што би макар и личило на "етничко чишћење" (тј. егзодус Албанаца) није било. Не знам да ли се народу у Србији сјећа, али ја врло добро памтим да повод за бомбардовање није било "етничко чишћење" или "геноцид" већ одбијање Београда да прихвати ултиматум из Рамбујеа.