„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

среда, 30. април 2014.

На пуцањ одавде

Иако јесте тужно и ружно што држава Србија нимало не учествује у обележавању важних годишњица историјских дешавања, можда је тако и боље. Замислите да се ова и оваква власт, која безумно срља у ЕУропство и НАТО, посвети преумљавању српске историје по жељама квислиншког култа! У поређењу са коначним производом тог подухвата, србофобичне пашквиле Ноела Малклолма, Холма Зундхаусена или Кристофера Кларка биле би оличење непристрасности и истине.

Пошто природа не подноси вакуум, на посао адекватног обележавања историје кренули су појединци и организације. Тако је Милослав Самарџић недавно понудио документарни серијал о 2. светском рату, док се ратом 1914-18 бави серијал РТРС Рат за цивилизацију, који у Андрићевом институту води Мирослав Лазански. Спомињао сам недавно и одличан руски документарни филм Алексеја Денисова о 1. светском рату и континуитету антисрпске политике из тог времена. 
 „А un solo disparo“
Првим светским ратом - односно, специфично Сарајевским атентатом - бави се и најновији документарни подухват Александра Вуксановића, дугогодишњег уредника недељника на шпанском Semanario Serbio. Први део серијала „На пуцањ одавде“ (A un solo disparoвећ може да се погледа, док су наставци у припреми.

Ово остварење је одличан пример како треба да се прави документарни филм. Спикери су професионалци и говоре течно и разговетно. Оригинална музика не омета нарацију, већ је потпомаже. Титлови су на ћирилици, како је и ред. Просто је невероватно да ово није професионални производ неке телевизијске куће. Посебан значај филму даје чињеница да је нарација на шпанском, другим по величини језиком на планети, на којем до сада није било много садржаја о српској историји.

Препоручујем да погледате овај филм што пре, и помогнете снимање и монтажу наставака. Пошто је Србија окупирана, на нама слободним Србима је да испунимо своју дужност и одамо поштовање жртвама наших славних предака од пре 100 година - како бисмо их у некој скоријој будућности постали достојни.

уторак, 29. април 2014.

О управљању утисцима

Управљање утисцима
(Стање Ствари, 27. април 2014)

Атлантска Империја – политички ентитет који чине САД, НАТО и ЕУ – заснива се на опсени, на „управљању утисцима“, стварању виртуелне стварности која би у главама њених становника требало да замени ону истинску. У тој виртуелној стварности, Империја значи благостање, сви проблеми нестају призивањем магичних фраза попут „слободе“ и „демократије“, а свако ко се усуди да то оспори постаје „назадан“ и „екстремиста.“

понедељак, 28. април 2014.

Против преврата у РС

У просторијама Академије наука и умјетности Републике Српске у Бања Луци 26. априла 2014. године одржан је научни скуп на тему „Обојене револуције као инструмент геополитичке трансформације,“ у организацији Фонда стратешке културе из Москве и Историјског пројекта Сребреница из Хага.

Учесници су разматрали искуство разних држава са „обојеним револуцијама“ као видом специјалног рата који воде страни центри моћи, и најефикасније начине њиховог проактивног неутралисања. Своје сумарне закључке и препоруке формулисали су у завршном документу „Бањалучка декларација: предлог мера за заштиту Републике,“ који је упућен Влади и јавности Републике Српске.

БАЊАЛУЧКА ДЕКЛАРАЦИЈА: ПРЕДЛОГ МЕРА ЗА ЗАШТИТУ РЕПУБЛИКЕ

недеља, 27. април 2014.

Гледа мајмун себе у зрцало

Око Соколово, бр. 116
српски извиђач Драгутин Матић, 1912
(Фото: Самсон Чернов, 1912)
Јован Дучић је својевремено описао Хрвате као најхрабрији народ на свету, „не зато што се ничега не боје, већ зато што се ничега не стиде.“ После две године владавине жутооктобарском Србијом, сада је више него јасно по чијем узору СНС (сендвичарска назадна странка) жели да преуми Србе, и то водећи примером. У „новој“ влади коју је данас обзнанио Врховни Жутник Olyksandr Vuchych има свега „само изгледа нема никог да заступа интерес већине грађана Србије“, констатује Милош Суботић.

У тропским џунглама Тајланда постоји гљивица (Ophiocordyceps unilateralis) која инфицира мраве. Они се под утицајем инфекције претварају у „зомбије“ и обесе се вилицама о лист, где их гљивица полако изједа изнутра. Процес преумљавања којим Империја наговара политичаре попут Vuchychа да „заробе себе у туђина“ изгледа има исти ефекат. Зашто би он иначе главом без обзира срљао да од Жутије направи Јужни Бандеристан, после свега што се десило - и још се дешава - у мајданизованој Украјини?

Ни дуго и тешко искуство Срба (и Руса) са Западом, на које указује Владимир Димитријевић, не помаже зомбифицираном Врховном Жутнику да се освести. Напротив, он се све више упиње да се умили баронеси Ештон, другу Јелку, комесару Барозу, императору Бараку... Определио се на којој је страни у сукобу цивилизација, који описује Далибор Шкорић. За оне који још нису схватили: није на српској.

А Срби? Њих ће да „инсајдерује“ Жути Бомбардер, уз помоћ скупштинског анкетног одбора, по већ одавно опробаном рецепту. Нема везе што не пролази прости математички испит, важно је да вешто манипулише емоцијама гледалаца, вели Александар Ђикић.

Подршку у том тепих-бомбардовању пружа „мајданска Србија“, мрежа невладника и култиста. Ко стоји иза њих, политички и финансијски, разоткрива Никола Врзић.

Ако се неко од српских родољуба усуди да им пружи отпор или - што је врхунска јерес - заговара српско становиште, медији и култ одмах покрећу остракизам. О томе за Балканмагазин сведочи Мило Ломпар.

Ни Српска Православна Црква није одолела зомби-инфекцији Империје и култиста. Владимир Димитријевић се пита ко је и зашто цензурисао Васкршњу посланицу Патријарха и из ње избацио Русе.

Руси, за то време, организују конференцију о одбрани Републике Српске од преврата у стилу Мајдана и Жутог Октобра. О могућим начинима одбране пише Александар Павић.

А Бранко Жујовић наводи чињенице у прилог тезе да у данашњем свету далеко више слободе има на „репресивном“ истоку него на „слободарском, демократском“ Западу.

Пожутелим зомбијима нема помоћи, али нама осталима дува ветар са истока...

петак, 25. април 2014.

Забрањена историја: Југославија у 2. светском рату

Не рекламирам често на Соколу, али овај пут морам да направим изузетак.

Наиме, недавно сам са жаљењем констатовао да Руси морају да праве документарне филмове о српској историји, јер Срби не смеју или неће. Можда сам био преоштар; донекле ме демантује програм Андрићевог института и РТРС „Рат за цивилизацију,“ а ево сад и документарна серија крагујевачког историчара Милослава Самарџића „Краљевина Југославија у 2. светском рату.“

Првих шест епизода је успешно завршено и сада се нуди на продају - с намером да приход буде уложен у снимање следећих шест. Можете купити и књигу на основу које је серија снимљена.

Иако сам помогао са титловањем серије на енглески, немам никакав финансијски интерес у овом пројекту. Серија ме занима из чисто професионалне радозналости и жеље да се ископа што више чињеница о овом трагичном, судбоносном и пречесто фалсификованом периоду из наше историје.

Ако сте разочарани Бајићевом холивудизацијом „Равне Горе“, предлажем вам овај документарни серијал као „противотров“.

Документарни филм - Краљевина Југославија у Другом светском рату

уторак, 22. април 2014.

Воскресења не бива без смрти

Око Соколово, бр. 115
српски извиђач Драгутин Матић, 1912
(Фото: Самсон Чернов, 1912)
Христос воскресе!

Да ли је случајно што у овим данима када се прославља највећи хришћански празник победе над смрћу и грехом, овоземаљски „поредак“ лажи и злобе страхује пред новим ветром који долази са Истока? Сви који су подлегли искушењу на високој гори и определили се за „сва царства овога света и славу њихову“ а презрели Господа и царство небеско, сада у страху или ћуте, или лају још јаче, како би убедили и себе и оне које угњетавају да ће њихова власт трајати довека.

НАТО, тај непокајани разбојник (како вели Александар Павић) од пре 15 година, сада звецка зубима (јер оружја нема) како би Русе утерао у Бандеровшчину. Али им нешто не иде, јер ето Путина пред Кијевом, вели Душан Пророковић. А освешћује се и Кина, подсећа Ненад Кецмановић, па не пада више на причу о „универзалним“ вредностима Атлантске Империје...

Србија је, нажалост, још увек окупирана земља, колонија ЕУропске уније која у јавности глуми некакву немогућу неутралност, како пише Бранко Жујовић. Њом владају издајници који се издају за родољубе, подсећа Миланко Шеклер, скупа са квислиншким култом који Жељко Цвијановић назива „Мајданском Србијом“. Та власт је пре тачно годину дана потписала срамотни „Бриселски споразум“ са убицама, кољачима и терористима из „независне државе косовије“, подсећа Ђорђе Вукадиновић. А Црна Гора је од некадашње „српске Спарте“ постала најпонизнији антируски чауш Атлантске Империје, о чему пише Владимир Димитријевић.

И онда све те њихове „велике победе“ и наприједак у свијетлу ЕУропску будућност поремети Владимир Путин, када у свом годишњем четворосатном разговору с народом (ТВ емисија „Директна линија“) да до знања да је итекако извукао наравоученије из убиства Југославије.

А Империја и њен квислиншки култ могу само да кипте од беса и увређености што се ето неко усудио да им се супротстави - њима, неприкосновеним владарима „свих царстава овога света“ која су им обећана на оној високој гори у замену за поклоњење.

Истина које се они боје, као ђаво крста, је да је Косовски завет јачи од квислиншког лавежа. Добро вели Драгана Трифковић: није ништа готово, тек почиње.

А онај ветар са истока упорно носи мирис слободе.

недеља, 20. април 2014.

Христос воскресе!

Χριστός ἀνέστη!

„Ја сам васкрсење и живот; ко верује у мене, ако и умре живеће” (Јн 11, 25).




„Нека се више нико не боји смрти јер нас од ње ослободи Спаситељ, Који крсном смрћу Својом угаси смрт и ослободи оне над којима је она владала. Ми данас славимо Христа Васкрслога. Славимо смрт смрти, славимо разрушење ада, славимо почетак новог живота, славимо Узрочника свега тога, Јединог Благословеног и Прослављеног у векове векова.”
(из Васкршње посланице СПЦ)

понедељак, 14. април 2014.

О да знадеш што те јоште чека!

Око Соколово, бр. 114
српски извиђач Драгутин Матић, 1912
(Фото: Самсон Чернов, 1912)
На истоку, ништа неочекивано: Атлантска Империја и даље се труди да целу Украјину стави под власт Бандероваца, а сваки покушај отпора се проглашава за  „тероризам“ и „руску агресију“. Ако звучи познато, то је зато што јесте.

субота, 12. април 2014.

Руски поглед на 1914.

Са приближавањем стогодишњице сарајевског атентата и избијања 1. светског рата, на Западу се већ неко време води кампања ревизионизма, са циљем да се за тај сукоб оптуже Срби и Руси (!), а амнестирају како некадашње Централне силе, тако и западне државе Антанте. Пошто су данас, је ли, на истој страни.

Данашња Србија - скоро па сведена на предкумановске границе - „напредовала“ је право у ХIX век и доба Тајне конвенције о вазалству Аустроугарској, тј. њеном данашњем пандану, Атлантској Империји. Тако „председник“ Србије покорно дочекује Грађанина „фон“ Хапсбурга и куне се да Србија више никада неће ратовати. Скоро па истим речима као што се клео његов претходник, месец дана пре проглашења „независне државе Тачистан“.

„Има ли овде Срба?“ питао је пре мање од три године руски амбасадор Конузин на срамотном скупу квислинга у славу НАТО. Данас ти квислинзи владају Србијом неприкосновеније него тада, па у таквој држави нико нити сме, нити може, нити хоће да сними документарни филм попут „Балканске замке“ Алексеја Денисова, за који сам сазнао преко пожртвованих герилских новинара ФБ Репортера:


Денисов расветљава околности сарајевског атентата, аустријске и немачке агресивне планове за Балкан, њихове злочине над српским цивилима и улогу Русије у помоћи Србији 1914-15. А у финишу повезује аустроугарску политику од пре једног века са политиком НАТО данас. Русима је, дакле, све јасно. Можда ће ово помоћи окупираним Србима, подложним свакодневном медијском жућењу и вучењу, да и они схвате ко им је пријатељ, а ко им већ дуго ради о глави. Можда.

А ево и савршене прилике да измеримо има ли још Срба: гледајмо хоће ли се, и када, појавити српски превод овог изванредног документарца Алексеја Григорјевича - и да ли ће бити титлован на српском, или кусом латиницом

четвртак, 10. април 2014.

Ко заиста влада Србијом

„Ако желите да знате ко вам је владар, само гледајте кога не смете да критикујете.“ Ова реченица приписује се француском филозофу Волтеру, мада без икаквих доказа. Исто као што се Србима приписују силни ратни злочини.

Невероватна је подударност што у Србији не сме да се критикује управо индивидуа која живи од клеветања Срба за ратне злочине. Говорим о Наташи Кандић - „манекенки злочина“ (речима покојног А. Тијанића), неприкосновеном Вођи тзв. Фонда за хуманитарно право - који ни са правом ни са хуманитаризмом нема никакве везе, а фондове му обезбеђује Империје.
Господарица и послушници (са странице  удружења „Наши“)

недеља, 06. април 2014.

Младо жито, навијај класове

Око Соколово, бр. 113
српски извиђач Драгутин Матић, 1912
(Фото: Самсон Чернов, 1912)
(Напомена: Због неодложних обавеза у Институту Рајс, ово издање Ока мало касни; следеће би требало да буде објављено у редовном термину)

Догађаји у Украјини обасјали су немилосрдним светлом истине сву беду, физичку и моралну, коју је „Жути Октобар“ получио у Србији. Отуд толико оклевање новог Врховног Жутника, Olyksandrа Vuchychа, да преузме власт због које је и расписао фарсу од избора прошлог месеца; јер уз апсолутну власт иде и апсолутна одговорност, а то је нешто од чега Vuchych бежи као Империја од истине.

Отуд се Србима пласира лажна дилема између подршке „Украјини“ (тј. нелегитимном клону жутооктобарског режима у Кијеву) и Русији. И то у часу кад, како примећује Ђорђе Вукадиновић: „уместо што се готово извињава, Србија је та која би, бар сада, на петнаестогодишњицу НАТО бомбардовања, требала и морала да тражи сатисфакцију и извињење.“

среда, 02. април 2014.

РТС и „Косовијански“ самоубица

Данашња вест РТС да је за крвави напад у Багдаду 25. марта био одговоран први „балкански“ бомбаш-самоубица некако је успела да понуди много више питања него одговора.

С једне стране, сазнали смо да се џихадиста зове Блерим Хета, и да му је ратно име било „Абу Хабаб ел-Косови“. За овај други податак наводи се извор - Исламска држава Ирака и Шама, познатија под енглеском скраћеницом ISIL. Али не спомиње се откуд РТС информације о закључку ирачких истражитеља.
са странице РТС
Када цитирају речи Ремзија Хете, Блеримовог оца, није јасно да ли је он ту изјаву дао РТС, или неком другом. „Ми смо породица која дели европске вредности, а не екстремисти“ пре звучи као изјава за неку западну агенцију. Али ко ће знати.

Наводи се да је Хета пре поласка у џихад „слушао предавања“ Шефћета Краснићија и „Бекира Халимија еид Омера“, али се не каже ко су ти људи. Минут-два на Гуглу открива да се ради о вехабијским проповедницима; па зашто се онда то прећуткује?

А најважнији детаљ из Хетине биографије - то да је био запослен у америчкој бази Бондстил - спомиње се само у пролазу, без објашњења и додатних података. Кад је радио, и шта? Да ли је дао отказ или је био отпуштен, и какву је улогу у томе имао вехабизам? О томе ни речи, а итекако је значајно и занимљиво.

Али важно је да РТС без пардона говори како се „Косовске власти“ (?!) још нису изјасниле о овом случају. Кад већ није способан да ради новинарски посао, јадни сервис ЕУропске Жутије бар може да призна самопроглашену државу Тачиистан.