„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

понедељак, 28. април 2014.

Против преврата у РС

У просторијама Академије наука и умјетности Републике Српске у Бања Луци 26. априла 2014. године одржан је научни скуп на тему „Обојене револуције као инструмент геополитичке трансформације,“ у организацији Фонда стратешке културе из Москве и Историјског пројекта Сребреница из Хага.

Учесници су разматрали искуство разних држава са „обојеним револуцијама“ као видом специјалног рата који воде страни центри моћи, и најефикасније начине њиховог проактивног неутралисања. Своје сумарне закључке и препоруке формулисали су у завршном документу „Бањалучка декларација: предлог мера за заштиту Републике,“ који је упућен Влади и јавности Републике Српске.

БАЊАЛУЧКА ДЕКЛАРАЦИЈА: ПРЕДЛОГ МЕРА ЗА ЗАШТИТУ РЕПУБЛИКЕ


Технологија за свргавање некооперативних политичких руководстава, да би на њихово место биле постављене послушничке власти, познатија под синтагмом „обојена револуција“,већ неколико месеци приметно се спроводи у Републици Српској. Мада у Републици Српској овај процес још није достигао тачку где представља реалну претњу по стабилност уставног поретка и одрживост демократског система, учесници скупа „Обојене револуције као инструмент геополитичке трансформације“ сматрају да је проактивно деловање једно од најефикаснијих средстава да се неутралише овај вид специјалног рата који воде страни центри моћи.

Основни механизам који се користи у оквиру примене ове технологије је интенсификација, у широким слојевима друштва, већ постојећег и често оправданог незадовољства објективним условима живота и затим професионално усмеравање масовне негативне енергије у функцији остваривања политичких циљева за рачун страних налогодаваца. Прави циљеви сасвим су различити од оних за које локални учесници верују да се залажу. У том процесу, кључне улоге имају наменски формиране лажне „невладине организације,“ контролисани медији и локални политички фактори који су подложни уцени, миту и другим видовима спољњег утицаја.

„Обојене револуције“ се одвијају по устаљеној матрици, уз одређена прилагођавања околностима на лицу места. Оне суштински имају манипулативан и антидемократски карактер зато што се  спроводе симулирајући народне бунтове, а уствари су брижљиво припремане обавештајне операције које се изводе под лажном заставом и којима руководе обучени кадрови предвођени професионалцима. Тренутно, поред Републике Српске, преврати овакве врсте у току су или делимично већ изведени у Украјини и Венецуели.

Основне мере које руководство Републике Српске треба да предузме и циљу учвршћивања државе и спречавања могућности споља диригованих смена или наметања власти могу се поделити на две опште категорије, друштвена консолидација и оперативна политика самозаштите.

I Друштвена консолидација

На првом месту треба предузети суштинске кораке у циљу враћања или јачања поверења између грађана и државе, јер само смањење отуђења на тој релацији може спречити или сузбити појаву ванинституционалних покрета чији је крајњи циљ дестабилизација Републике Српске:

  • Бар по један национални телевизијски, радио и интернет медиј треба да буде искључиво у служби Републике Српске, без и најмање примесе страног утицаја,
  • Битно је обезбедити да се, путем медија, организације које се залажу за решавање проблема путевима који су ван законом прописаног демократског процеса јавно и јасно идентификују, поготово ако пропагирају било какав облик „изласка на улице“ и ванинституционалног отпора,
  • Сваки јавни учесник у политичком животу треба да буде обавезан, или у најмању руку наведен, да се јасно изјасни о свом виђењу државно-политичког статуса Републике Српске, тј. да јасно изјави да ли је за очување Републике Српске као државно-правног ентитета (унутар или ван БиХ),
  • Државни медији треба редовно да буду отворени за припаднике парламентарне политичке опозиције, и да омогућавају редовну квалитетну дебату између различитих политичких опција,
  • Поготово треба обезбедити квалитетну јавну дебату, уз учешће представника власти и опозиције, о кључним питањима попут будућности РС унутар БиХ, НАТО-интеграција, ЕУ-интеграција, веза са Србијом, веза са Русијом,
  • По угледу на јавне разговоре са нацијом Владимира Путина, представници власти треба да организују сличне форуме, путем електронских медија,
  • Треба направити видљиве, правосудно потврђене кораке у сузбијању корупције у државном апарату, ради повратка или јачања поверења грађана у институције,
  • За почетак, треба бар један сектор привреде јавно и доказиво отворити за равноправну тржишну конкуренцију, како би се показало да постоји економска перспектива мимо политичко-коруптивних канала,
  • По америчком моделу, треба почети са стварањем услова за институционализовану сарадњу између науке и привреде, за почетак на бар једном пољу у којем се могу постићи најбржи и највидљивији резултати
  • На спољно-политичком плану, јачање политичких, културних, привредних и медијских веза са Русијом као једином заинтересованом великом силом којој није у интересу укидање Републике Српске или њено утапање у унитарну БиХ, уз аргументацију да те везе заслужују да буду у најмању руку у симетрији са везама са државама ЕУ.

II Политика друштвене самозаштите

НУЛТА ТОЛЕРАНЦИЈА БЕЗАКОЊА – Од самог почетка евентуалних „протеста“ неопходно је стриктно спровођење свих закона (сходно томе да ли је и како скуп пријављен и одобрен, на којој локацији и у ком трајању) и бескомпромисно нулта толеранција његовог кршења (нпр. насиље ма ког типа, непоштовање мегафоном датог налога за разилажење масе, наношење штете објектима или возилима, физички напади на снаге реда). Сценаристи „протеста“ редовно рачунају на оклевање снага реда да већ на старту одлучно делују, што им омогућава да од почетка успоставе физичку контролу над неком симболички значајном локацијом која потом прераста у фокус даље акције.

ОПРЕМА И ОБУКА СНАГА РЕДА – Очување контроле над јавним простором је кључ опстанка легалне власти која се нађе на удару сценариста промене режима. Тај задатак изискује изврсно опремљене, врхунски истрениране и високо мотивисане полицајце специјализоване за контролу масе (crowd control), тј. полицијске професионалце спремне за спречавање кршења јавног реда и мира великог обима.

Редовни полицијски састав МУП РС није адекватно опремљен нити обучен, тактички или психолошки, за тај изузетно сложен задатак. Ово не изненађује: изазови контроле масе у контексту „обојених револуција“ указују да редовна полиција није дорасла том задатку. Једно је контролисати фудбалске навијаче, а друго спречити пажљиво планирани улични државни удар. Специјална јединица полиције РС (СЈП), пак, има као свој примарни задатак борбу против теороризма и организованог криминала. Она има у свом саставу снајперисте, рониоце, СМВ тим, водиче паса итд, али не и специјалце за контролу масе. Непостојање уско специјализоване полицијске јединице за контролу масе крије двојаку опасност већ уочену другде на поприштима „обојених револуција“: да полиција неће успешно сасећи безакоње на старту, као и да ће касније нагло ескалирати насиље уз употребу ватреног оружја – што режисери протеста заправо и желе.

Из наведених разлога неопходно је да се формира специјализована Интервентна јединица МУП РС за очување јавног реда, по угледу на сличне специјализоване јединице у свету које су доказале своју ефикасност. Персонал нове јединице треба бирати међу најквалитетнијим припадницима постојећег полицијског састава. Адекватна опрема (оклопни транспортери, водени топови са офарбаном течношћу, шлемови и телесни оклопи без рањивих тачака, провидни штитови, гас маске, сузавац, пиштољи са гуменим мецима, тејзер, бибер спреј, пси, коњи итд.) неопходна је на старту да би се приступило интензивној и континуираној тактичкој обуци. Посебно је значајно у оквиру теоретске наставе упознати припаднике интервентне јединице са технологијом уличних преврата, тј. са техником иницијатора и извршилаца „промена режима“, а тај значајан аспект није био присутан нпр. у обуци украјинског Беркута. Ако се припадницима будуће интервентне јединице детаљно објасни разлика између привида и суштине „протеста“, то ће их учинити морално и психолошки спремнијим да у извршењу задатака остану смирени али непоколебљиви.

ЗАКОН О ФИНАНСИРАЊУ И РАДУ „НВО“ – Потребно је припремити  и усвојити закон којим се регулише рад „невладиних организација“ у РС. Низ институција у Бања Луци које по циљевима, идеолошким смерницама и методама рада одговарају београдским експозитурама истог центра (попут Хелсиншког одбора за људска права, Фонда за хуманитарно право итд.), представљају кључни логистички темељ промене режима. Те НВО су пуке експозитуре западних центара моћи. Оне важније већ годинама добијају новац из фондова америчких квазинезависних тела попут Националне фондације за демократију (National Endowment for Democracy) и Националног демократског института (National Democratic Institute), чије финансирање је у целини или највећим делом покривено из буџета америчке владе.

Закон РС о раду тих „НВО“ треба да буде само копија америчког Закона о регистрацији страних агената (Foreign Agents Registration Act, FARA), којим се регулише активност правних и физичких лица у САД чији рад финансирају стране владе. Тај закон прописује потпуну транспарентност истих оних делатности које амерички Стејт Департмент богато финансира широм света. У САД федерални закон о предизборним кампањама (Federal Election Campaign Act) изричито забрањује ма какво страно мешање у амерички политички процес. Такво мешање, међутим, власти САД сматрају легитимним и пожељним када га у бившој СФРЈ (или широм бившег СССР) спроводе штићеници Вашингтона под фирмом „подстицања демократије“.

Крајње је време да и Народна скупштина РС узме у разматрање један америчком моделу сличан закон о страном финансирању тзв. невладиног сектора. Не треба да буде ни у ком смислу строжији или више рестриктиван од оног који важи у САД: ко год добија стране паре, нека се региструје као „агент страних интереса“. Потом нека и даље ради свој посао као и до сада, али ће у медијима и јавним изјавама челника РС бити савршено легитимно окарактерисан као „страни агент“. На неизбежне примедбе о „сузбијању демократије“ треба одговорити да њу, напротив, таквим законом РС заправо јача и шири, усвајајући богата искуства и праксу најдемократскије земље света.

Полазећи од искуства других држава које су се нашле на мети овог превратничког процеса, учесници скупа „Обојене револуције као инструмент геополитичке трансформације“ сматрају да би, за почетак, мере које се јавности и Влади Републике Српске препоручују у овом документу биле примерене задатку антиципирања и спречавања процеса недемократских политичких промена, најчешће пропраћених насиљем, који су – увек и без изузетка – свуда служили не лажно прокламованим циљевима, већ као инструмент за наметање стране доминације.

Ана Филимонова, главни уредник Фонда стратешке културе, магистар историјских наука, научни сарадник Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука.
Александар Павић, политиколог, аналитичар Фонда стратешке културе и директор канцеларије ФСК у Београду.
др Срђа Трифковић, професор политике и међународних односа, Универзитет у Бања Луци.
др Предраг Ћеранић, професор правних наука и наука безбедности.
Стефан Каргановић, председник, „Историјски пројекат Сребреница.“

Бања Лука, 26. април 2014.

Нема коментара: