tag:blogger.com,1999:blog-113589382024-03-08T04:48:08.714+01:00Сиви СокоCubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.comBlogger1040125tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-23736721063891765182024-01-07T22:04:00.000+01:002024-01-07T22:04:18.252+01:00Христос се роди!<div style="text-align: center;"><i>Рождество твоје Христе Боже наш, возсија мирови свјет разума, </i></div><div style="text-align: center;"><i>в њем бо звјездам служашчиј звездоју учахусја, </i></div><div style="text-align: center;"><i>тебје клањатнсја солнцу правди и тебје вједети с висоти востока, </i></div><div style="text-align: center;"><i>Господи слава тебје.</i></div><div style="text-align: center;"><i><br /></i></div><div><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjExr54xDoVDIDyKqEyiAfSN9j_47FByX6KRaaM2QYXTZoB1BZzJonq0pKlwGm9VG47RbSZHik_Ms-gji33ct0adqKwvF-mxswh7nXdSuKC3XqPech-jzEKdxfzBh1IZhOG0H6Tme5rYtrGWy_XMIJZzAUBYoW6MNcabrYqvyzCjibPeyBLRgXe/s1280/photo_2024-01-07_15-52-42.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1280" data-original-width="1280" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjExr54xDoVDIDyKqEyiAfSN9j_47FByX6KRaaM2QYXTZoB1BZzJonq0pKlwGm9VG47RbSZHik_Ms-gji33ct0adqKwvF-mxswh7nXdSuKC3XqPech-jzEKdxfzBh1IZhOG0H6Tme5rYtrGWy_XMIJZzAUBYoW6MNcabrYqvyzCjibPeyBLRgXe/w400-h400/photo_2024-01-07_15-52-42.jpg" width="400" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">(извор: t.me/buntcg)</td></tr></tbody></table><br /></div>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-80237966159003498582024-01-06T19:23:00.000+01:002024-01-06T19:23:11.144+01:00Бадње вече 2024<p><i style="color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">Владика Данило и Игуман Стефан сједе код огња, а ђаци, весели, играју по кући и налажу бадњаке.</i></p><div class="post-body entry-content" id="post-body-2550418982463952265" itemprop="description articleBody" style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px; line-height: 1.4; position: relative; width: 536px;"><br /><div><b>Игуман Стефан<br /></b>Јесте ли их, ђецо, наложили,<br />у пријекрст ка треба метнули?<br /><br /><b>Ђаци</b><br />Наложили, ђедо, ка требује,<br />пресули их бијелом шеницом,<br />а залили црвенијем вином.<br /><br /><b>Игуман Стефан<br /></b>Сад ми дајте једну чашу вина,<br />ма доброга, и чашу од оке,<br />да наздравим старац бадњацима.<br /><br /><i>Дају му чашу вина, он наздрави бадњацима и попи је.<br /></i><br /><b>Игуман Стефан (чистећи брке)<br /></b>Бог да прости весела празника!<br />Донесите, ђецо, оне гусле,<br />душа ми их ваистину иште,<br />да пропојем; одавно нијесам.<br />Не прими ми, Боже, за грехоту,<br />овако сам старац научио.<br /><br /><i>(Дају му ђаци гусле)</i><br /><br /><b>Игуман Стефан (поје)</b><br />Нема дана без очнога вида<br />нити праве славе без Божића!<br />Славио сам Божић у Витлејем<br />славио га у Атонску Гору,<br />славио га у свето Кијево,<br />ал' је ова слава одвојила<br />са простотом и са веселошћу.<br />Ватра плама боље него игда,<br />прострта је слама испод огња,<br />прекршћени на огњу бадњаци;<br />пушке пучу, врте се пецива,<br />гусле гуде, а кола пјевају,<br />с унучађу ђедови играју,<br />по три паса врте се у коло, -<br />све би река једногодишници,<br />све радошћу дивном наравњено.<br />А што ми се највише допада,<br />што свачему треба наздравити!<br /><br />(П. П. Његош, <a href="http://www.njegos.org/petrovics/gvijenac.htm" style="color: #3778cd; text-decoration-line: none;">Горски Вијенац</a>)</div></div>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-32003153856152490342023-12-21T22:25:00.003+01:002023-12-21T22:25:55.998+01:00О судбини САД, Србије и још којечемуСредином месеца сам боравио у Београду на неколико дана и имао част да гостујем у <a href="https://standard.rs/2023/12/16/nebojsa-malic-politicka-situacija-u-sad-se-komplikuje-nejasno-je-sta-sledi-u-novembru/" target="_blank">200. емисији</a> Новог Стандарда. Прилажем видео, ако неко има сат и 45 минута да послуша. <div><br /></div><div>Читаоцима <i>Сокола - </i>хвала вам што толеришете моје одсуство! - много шта овде звучи познато, али реч је о Империји, Србима и Србији, изборима, цензури, пропаганди, и многим другим стварима.<div><div><br /><div>
<iframe allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" allowfullscreen="" frameborder="0" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/D-v-q2SDV0w?si=--rVsxbYIi0Nd6v-" title="YouTube video player" width="560"></iframe><p> Што се тиче традиционалног годишњег свођења рачуна, то намеравам да поставим за који дан. </p><p><br /></p><p> </p></div></div></div></div>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-203816185341399592023-05-26T07:09:00.000+02:002023-05-26T07:09:02.710+02:00Држава против друштва<p><i>Преносим посрбљен и адаптиран <a href="https://boriquagato.substack.com/p/a-successful-society-must-see-to" target="_blank">текст</a> аутора под псеудонимом Зли Мачор (el gato malo). Оно јесте да коментарише америчке прилике, али пошто су и друштвени и политички феномени са запада </i>«<i>прелили</i>»<i> код нас принципом спојених посуда, мислим да ту има којечега корисног и за нашег читаоца.</i></p><p><i>- Соко</i></p><p><b>Успешно друштво мора да се побрине о себи</b><br /></p><p>Без обзира шта вам Левијатан говори, није на држави да ствара или одржава друштвене норме. Нити може, нити уме, нити то било ко заиста жели.</p>Друштво по дефиницији успоставља и морал, и обичаје и понашање које је вољно да прихвати. Цивилизација не долази одозго, већ је збир односа и поретка који настају кроз слободну вољу и удруживање њених чланова. <br /><br />За «друштвени уговор» потребно је да будете самосвојни и да то очекујете и од других чланова друштва. Све друго је варваризам, укључујући и «држава да ово уради за мене». Тако мисле деца. Одрасли решавају сопствене проблеме, стварају сопствене системе, и поправљају оно што се покварило.<br /><br />«Држава да поправи ово» је како лењи људи посматрају проблеме и одбијају да буду део решења. Представља признање да проблем постоји али Неко Други треба да га реши.<br /><br />«Марим, али не довољно да сам нешто урадим» не инспирише превише.<br />«Велим да марим, али попљуваћу свакога ко покуша да заведе макар мало реда у друштву, јер хоћу да ми је добро али нећу сукоб» је далеко горе и још приде лицемерно. Представља детињасту неспособност да се призна одговорност и препознају узроци и последице.<br /><br />Па то свеједно гледамо сваки дан на стотине места, и добијамо дегенерацију и пропадање као резултат. Не одвраћамо. Повлађујемо. Не желимо правду већ изговоре за пасивност, лењост и неред. Кршимо руке и цепамо кошуље, али нико неће ништа да уради. И тако бива што не треба, а оно што треба седи скрушено, јер је држава поставила правила против иницијативе појединца и способности друштва да заводи ред, како би нормални људи у њему хтели да живе. Власт је постала непријатељ поретка. Држава и «интелектуалци» су опозиција друштву, одузимају му слободу и намећу неодговорност. Успешно су застрашили друштво да прихвати распад јер веле да је сваки други пут немогућ, неморалан или (све више) противзаконит.<br /><br />Бесни, и добићеш шаргарепу. Заустави онога ко бесни, следује ти штап. И онда беснило дивља. И сви ћуте, уједињени у својој усамљености. Јер тако изгледа кад друштво не постоји. <br /><br />И сваки дан је све горе, јер нико ништа не чини. Јер ко год покуша да поправи ствари постане мета државе и интелектуалаца, које погрешно сматрамо заштитницима али који су у ствари постали преторијанци злотвора и непријатељи слободе, права и правде од којих је саткана цивилизација. <br /><br />Оно што никада није било њихово, они би да преобразе по нечијем искривљеном обрасцу. Одричу се људске приче и намећу нешто нељудско, погрешно, уместо ње. У легализам заробљавају оно што би требало да буде морал. И у томе посежу за апсолутно свиме.<br /><br />Тоталитаризам се тако и зове јер све жели да подреди свом гравитационом пољу. То постиже тако што нормализује ненормално. Шта је све данас «нормално»?<div><ul style="text-align: left;"><li>организоване банде пљачкају радње по градовима, док полиција, обезбеђење и муштерије не чине ништа да их спрече</li><li>лудаци се скидају, урлају и нападају пунтике у јавном превозу, пре него што се онесвесте у сопственом измету, у сваком великом граду.</li><li>на тротоарима и јавним површинама ничу шаторска насеља зомбификованих наркомана и насилних менталних болесника, претварајући градове широм америке у логоре «урбаног хорора»</li><li>по улицама се гомилају шприце, говна, лудило и насиље. На праговима леже обезнањене скитнице, док се полиција и народ праве да их не виде. Има више аутомобилске крађе него голубова.</li></ul>И нико ништа не чини. Ништа од овога није чак ни вредно спомена. Као да је ово све постало нормално. А није нормално.<br /><br />Корак по корак, изгубили смо се. Ни једна кап, сама по себи, није изгледала вредна протеста, док није прелила чашу и сад грцамо од силне воде. Шта ће тек бити за пет година? Нормализација овога није нормална. Нико ко од вас то тражи није нормалан. И јасно је да држава или не може или неће да то исправи. Чак се труди да све учини још горим. <br /><br />Зато морамо да се ратосиљамо идеје да ће неко други да уради посао који је у ствари наш. До нас је. Док то не схватимо, ништа се променити неће. Мени се чини да имамо два избора: да се навикнемо да живимо овако, или да да урадимо нешто. Друштво које неће или не жели да се одбрани, само призива нападаче...<br /><br />...и тако стижемо до тешке истине: Слабост, апатија и зависност не доводе до мира. Друштво које де одрекне насиља ће убрзо да га добије више него што може да га поднесе. <br /><br />Претње, насиље и терористички театар су сада свуда око нас. И сви се праве да то није одвратно, да није насилно, и да је све у реду када сред бела дана пљачкају продавнице и каче снимке на интернет. Али није. Људи све више растежу дефиницију «нормалности» да покрије све ово, јер се плаше да нешто ураде. И свака мала капитулација чини следећу лакшом. Постали смо друштво деце која чека «тату» да дође и заведе ред. Али «тате» не само да нема, већ можда ради против нас.</div><div><br />Овако није било раније. Не мора да буде ни сада. Али ако хоћемо промену, морамо да то урадимо сами. <br /><br />Друштво није кукање да држава уради нешто, већ када људи заједничким снагама реше своје размирице. Има ту и заједнице, и културе. Тако су нас завадили да смо поцепали тканину друштва. Сад је на нама, не на држави или неком другом, да је зашијемо. И <b>то </b>мора да буде нормално, а не ова суманута дистопија «углавном мирног» паљења градова, јавног превоза као болнице за менталне случајеве и озакоњеног јавног разбојништва.</div><div><br />Ако вам то звучи грубо, запитајте се да ли је то разлог што се све ово и дешава. Јер слабост призива агресију. Или ћете имати друштво у којем је прихватљиво да мушкарац у јавном превозу интервенише да спречи човека који удара непознату жену, или ће вам то ударање бити нормално и прихватићете да живите у тихој и вечној срамоти. И жена коју су у том метроу ударили биће једина која ће те ноћи мирно да спава, знајући да није кукавица. Има ли то неке вредности? Требало би.<br /><br />Утопистички апели типа «држава да уради нешто» не само да не успевају, већ са собом носе додатне проблеме и ризике. Значи, до нас је.</div><div><br />Ово није позив на опште осветништво и самовољу. Тога је било у прошлости, и неки су у томе претерали, из бољих или горих разлога. Али сад смо отишли у другу крајност. Постоји нека «златна средина». </div><div><br /></div><div>Држава ту не може да наметне правила која су довољно изнијансирана за сваку ситуацију. А и да може, у таквој држави стварно не бисте хтели да живите. Успешно друштво решава сопствене проблеме. То је посао сваког од нас, који захтева одређену дозу обавезе и одговорности. Слобода и спонтани поредак знају да буду «неуредни» али су бољи од овог хаоса. Процват цивилизације има своју цену. Ништа није савршено.</div><div><br />Има ли неко бољу идеју?<br /><br />Човек на крају добије оно друштво и она права за које је вољан да се бори. И само за такво друштво ће и хтети да се бори. </div><div><br /></div><div>Пандан беспомоћности је узајамна помоћ. Нико од нас не може да промени цео свет. Али свако од нас може да промени оно мало света око нас.<br /></div>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-26405729440007931662023-05-15T00:41:00.001+02:002023-05-15T06:17:09.609+02:00Шејтанова понуда<div>Погледајте добро ову «вест» званичног пропагандног органа Империје:</div><div><div class="separator" style="clear: both;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj0C7oEqP1zR-KLlofkEaxLYhPxIkjW-qUI-VWqMxA_TrpvHgrYO9UPEVOpmJNAa4-W7k-OdPW2N1zefDX9VyFZ0iyIj6Lk_eNZWejbXqTtmE3wodq1bSsYLUZ0Dw1341bGVVAs3nI2HpqQscPgTumszASFQfUHiMX4fp3tvNcY5JmaHNnkxw/s613/Screenshot%202023-05-14%20093912.png" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="613" data-original-width="602" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj0C7oEqP1zR-KLlofkEaxLYhPxIkjW-qUI-VWqMxA_TrpvHgrYO9UPEVOpmJNAa4-W7k-OdPW2N1zefDX9VyFZ0iyIj6Lk_eNZWejbXqTtmE3wodq1bSsYLUZ0Dw1341bGVVAs3nI2HpqQscPgTumszASFQfUHiMX4fp3tvNcY5JmaHNnkxw/w393-h400/Screenshot%202023-05-14%20093912.png" width="393" /></a></div><br /><p>Свакојаки невладници, грантовчани и штифтунговци - кметови све редом - објавили су у последње време рат муралима «злоћинаца». Данас видим да су напали и мурал Патријарха Павла. «Будимо људи» им смета. А да им неко прекречи барјак <i>дугиног прогреса, </i>скичали би да је <i>геноцид, </i>дабоме<i>. </i></p><p>Лако им је са муралима, не могу да се бране. Па кад се то још ради сред ноћи, као и свака «поштена» работа...</p><p>Мене више копка што се овај «антифашистички фронт», појавио баш сад, када свако гледа да преотме и преусмери народно незадовољство недавним физичким манифестацијама «америчке цивилизације» у ОШ Владислав Рибникар и општини Младеновац. И што је доказ свог «подвига» послао управо званичном гласилу Империје.</p><p>Мени то слути на зло. Јер је Империја још једино за то и способна.</p><p>Свет је својевремено покорила не оружјем, већ <i>рекламом</i>: сунчаном Калифорнијом филмова и ТВ серија, а преко њих брендовима које «сви носе» и предметима као статусним симболима. Једини проблем је што кад одете у ту исту Калифорнију, видите како некоме отимају кола сред Беверли Хилса, а тротоаре недалеко од Холивуда како су постали шаторско насеље дрогираних бескућника. И схватите да су «бољи живот» и «као сав нормалан свет» у ствари једна велика <b>лаж</b>.</p><p>Ђаво је нудио Христу «сва царства овога свијета и славу њихову» ако му се поклони (Матеј 4: 8-9). Империја тражи исто, али обећава далеко мање. И ни то што обећава не може да испуни. Можда је некад могла, ко ће знати, али <i>данас </i>не може.</p><p>Шта год је некад била, данас је само она Сенка о којој је писао Толкин, која није способна да ствара, већ само да изврће и квари. Нуди богатство и срећу, али све што може да испоручи је страх, страдање и хаос. Рат, злобу, и мржњу. «Направе пустош и зову је мир», како Тацитов Калгак ономад рече о Римљанима.</p><div>Зашто би било ко мислио да ће му бити добро ако се потчини ономе ко му доказано добро не жели? Ако сте заборавили деведесете, или још мислите да је Жути октобар донео «демократију», погледајте бар шта Империја ради од Украјине, коју наводно воли и подржава - и немилице жртвује као пиона на Великој шаховској табли Збигњева Бжежинског. </div><div><br /></div><div>И док вас хушкају на рат и инсистирају да продате душу («Цијена? Права ситница!») зарад тог фантомског «бољег живота», остаје ми само да се надам да сте читали <i>Горски вијенац </i>и да памтите шта је Владика Данило отписао Турцима:</div><div><br /></div><i>Спуштавах се ја на ваше уже, <br />умало се уже не претрже; <br />отада смо виши пријатељи, <br />у главу ми памет ућерасте.</i></div>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-79056452547158445292023-04-16T01:54:00.002+02:002023-04-16T01:54:24.053+02:00Христос воскресе!Христо́съ воскре́се изъ ме́ртвыхъ,сме́ртїю сме́рть попра́въ, и су́щимъ во гробѣ́хъ Живо́тъ дарова́въ!<div><br /></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgjyT54EF94qoHWLrhzM8QM5YNChlUf4U8e3lw8XW8RZWP7KNjswZeouDxJErdKTsWPhXY0rumWnKoeRVToZm210G_J8sZvW8VI4fxZTYl1aHd9wUUJBHqVFuGOiqjWiIiLFhTuSBJMLa3ojeyxCkja-dEPRgECv8eyu_g3Q7co6gKFBNMDZQ/s318/vaskrsm.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="318" data-original-width="250" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgjyT54EF94qoHWLrhzM8QM5YNChlUf4U8e3lw8XW8RZWP7KNjswZeouDxJErdKTsWPhXY0rumWnKoeRVToZm210G_J8sZvW8VI4fxZTYl1aHd9wUUJBHqVFuGOiqjWiIiLFhTuSBJMLa3ojeyxCkja-dEPRgECv8eyu_g3Q7co6gKFBNMDZQ/w314-h400/vaskrsm.jpg" width="314" /></a></div><br /><div><br /></div>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-1472066874910030972023-04-09T01:51:00.000+02:002023-04-16T01:51:45.276+02:00Јеванђеље по Бриселу<p>(<i>из четврте књиге Сендвичара, стих 8 па надаље)</i></p><p><span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">И опет га узе Заменик Помоћника и одведе на високу гору, и показа му све ЕУропске вредности Уније;<br />И рече му: можда ћемо једног дана преговарати да ти дозволимо да их погледаш, <br />ако сад паднеш и поклониш нам се и учиниш све што будемо од тебе затражили, заувек.<br />На то му Чувар Будућности Наше Деце одговори: <br />Моћни Замениче Помоћника, можемо ли како да се договоримо, а да ја ништа не потпишем?</span></p>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-57656956028220542982023-01-07T00:38:00.007+01:002023-01-07T00:38:59.444+01:00Христос се роди!<p>«Тајна Божића садржана је у бескрајном смирењу Превечнога Који се родио као Детенце и дозволио да га додирнемо, а умало, по свезлој замисли Иродовој, и повредимо. Но, не марећи за људске слабости, Син Божји очекује нашу љубав и омогућује нам да Га загрлимо. Тако смо о Божићу позвани да будемо судеоници Његовог одрастања у овоме свету како бисмо узрасли <i>у меру раста пуноће Христове</i> (Еф 4, 13). У овој богочовечанској спрези ми усвајамо јеванђелске врлине, вечне вредности које Син Божји Собом доноси на земљу.</p><div>Живећи по заповестима Господњим, у окриљу свете Цркве, ми почињемо да гледамо Његовим очима, дишемо Његовим плућима и мислимо Његовим умом. На тај начин постепено усвајамо <i>ум Христов</i>, јеванђелски етос, вечне вредности, постајући препорођени људи, грађани Царства Небеског и <i>укућани </i>Дома Божјега.<br /><div style="text-align: center;"><br /></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhMfhznHxL7R3ZcjN8zw4pH1uzUfG6hCqb3r8Se8TgbmtS0XlpJ79gfAMnki7w3KNBaB2c1v3Ua2Ijvk0ufd2XnRWBOHid8v4nyN3SO-Za0TvwIG0Jh-bhrkjvj9PFl9KJWhvWwwEqFknk2As_bY7m7tGxPGBUmYtMdKIiRk0orHeia0_pIpA/s1953/svsava.jpg" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1293" data-original-width="1953" height="265" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhMfhznHxL7R3ZcjN8zw4pH1uzUfG6hCqb3r8Se8TgbmtS0XlpJ79gfAMnki7w3KNBaB2c1v3Ua2Ijvk0ufd2XnRWBOHid8v4nyN3SO-Za0TvwIG0Jh-bhrkjvj9PFl9KJWhvWwwEqFknk2As_bY7m7tGxPGBUmYtMdKIiRk0orHeia0_pIpA/w400-h265/svsava.jpg" width="400" /></a></div></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><span style="text-align: left;"><br /></span></div><div class="separator" style="clear: both;">Честитајући вам Божић и Нову 2023. годину доброте Господње, желимо вам свако истинско добро и неотуђиву радост од Богодетета Христа, уз сверадосни божићни поздрав: <b>Мир Божји – Христос се роди!</b>»</div><div class="separator" style="clear: both;"><p style="text-align: left;"></p><i style="text-align: left;">(из Божићне посланице </i><i style="text-align: left;">СПЦ </i><i style="text-align: left;">Патријарха Порфирија)</i></div>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-25504189824639522652023-01-06T18:22:00.000+01:002023-01-06T18:22:14.682+01:00Бадње вече 2023<i>Владика Данило и Игуман Стефан сједе код огња, а ђаци, весели, играју по кући и налажу бадњаке.<br /></i><br /><div><b>Игуман Стефан<br /></b>Јесте ли их, ђецо, наложили,<br />у пријекрст ка треба метнули?<br /><br /><b>Ђаци</b><br />Наложили, ђедо, ка требује,<br />пресули их бијелом шеницом,<br />а залили црвенијем вином.<br /><br /><b>Игуман Стефан<br /></b>Сад ми дајте једну чашу вина,<br />ма доброга, и чашу од оке,<br />да наздравим старац бадњацима.<br /><br /><i>Дају му чашу вина, он наздрави бадњацима и попи је.<br /></i><br /><b>Игуман Стефан (чистећи брке)<br /></b>Бог да прости весела празника!<br />Донесите, ђецо, оне гусле,<br />душа ми их ваистину иште,<br />да пропојем; одавно нијесам.<br />Не прими ми, Боже, за грехоту,<br />овако сам старац научио.<br /><br /><i>(Дају му ђаци гусле)</i><br /><br /><b>Игуман Стефан (поје)</b><br />Нема дана без очнога вида<br />нити праве славе без Божића!<br />Славио сам Божић у Витлејем<br />славио га у Атонску Гору,<br />славио га у свето Кијево,<br />ал' је ова слава одвојила<br />са простотом и са веселошћу.<br />Ватра плама боље него игда,<br />прострта је слама испод огња,<br />прекршћени на огњу бадњаци;<br />пушке пучу, врте се пецива,<br />гусле гуде, а кола пјевају,<br />с унучађу ђедови играју,<br />по три паса врте се у коло, -<br />све би река једногодишници,<br />све радошћу дивном наравњено.<br />А што ми се највише допада,<br />што свачему треба наздравити!<br /><br />(П. П. Његош, <a href="http://www.njegos.org/petrovics/gvijenac.htm">Горски Вијенац</a>)</div>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-68831492792710650372022-12-31T02:56:00.001+01:002022-12-31T02:56:37.090+01:002022<p>Мало је година које до те мере обележи један догађај као што је то са овом учинила руска "специјална војна операција" у Украјини. </p><p>На Западу инсистирају да је то ничим изазвана "инвазија," информисана погрешном проценом и мотивисана чистом злобом, да Русији никако не иде и да је само питање дана када ће украјинска држава да буде реинтегрисана у својим <i>повијесним </i>границама, Москва стављена под контролу НАТО миротвораца и натерана да плаћа ратну штету, а зли режим да доживи судбину Срба из деведесетих у неком новом Хагу, по сценарију који је - изгледа баш у ту сврху - својевремено на нама и испробан.</p><p>Стварност је, дабоме, кудикамо другачија. Рат (или "специјална операција", како год) није холивудски филм нити видео игра, колико год се чинило другачије у ери мобилних телефона и друштвених мрежа. И сваки је помало другачији, без обзира колико подсећао на претходни. Нећу да улазим у детаље стратегије, тактике и дејстава на самом фронту, јер је то помало бесмислено. Само бих да напоменем да је Украјина само једно од ратишта, док се овај сукоб води буквално за судбину целог света и у њему учествује више од пола планете. <br /></p><p>Не морате да ми верујете на реч. Довољно је да погледате око себе. У српским земљама, где сам боравио јесенас по први пут од 2019, све се још чини колико-толико нормално, дочим су Америка и ЕУропска унија у активном распаду система. Империја режи, кевће, лаје, али остатку света полако постаје јасно да више не може да гризе као некад. Кабул је <a href="http://sivisoko.blogspot.com/2021/10/vuchych-kosovo-barikade-kurti-dogovor.html">ипак променио све</a>.</p><p>Оно јесте да се кола ломе највише на несрећним становницима "404 земља није пронађена", али такву су им судбину и наменили њихови западни "доброчинитељи", још 2004. када су код њих извезли Жути Октобар пресвучен у наранџасто, а десет година касније и крвави Мајдан.</p><p>Отуд и упорно провоцирање фрустрираног Куртија, љубоморног на господаревог новог мезимца "Володимира", па се упиње из петних жила да га овај примети и поново потапше по глави. Али бадава, тамо у моди више нису Тониблер, Биљкљинтон и Мадљен, већ се бандеровској деци дају "аутохтона" имена типа Бајден, у знак захвалности и стокхолмског синдрома.</p><p>Пропаст Империје, коју смо годинама предвиђали или чак прижељкивали, у ствари је почела кад за њу углавном нисмо били спремни и кад смо јој се најмање надали. И многе ствари за које смо мислили да су поуздане и конкретне испоставиле су се као мехури од сапунице и куле од карата. Како и куда даље? Па ваљда знамо <i>шта </i>нам је чинити. А како, то је "до у Бога и у своје руке".<br /><br /><i>Нека буде што бити не може<br />нека буде борба непрестана!</i></p><p>Срећна вам 2023. До победе!</p>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-35736092959659325822022-12-10T03:00:00.019+01:002022-12-31T03:03:56.380+01:00Меркел, Минск и куповина времена<i>(првобитно <a href="https://rt.rs/opinion/nebojsa-malic/10287-merkel-minks-kupovina-vremena/">објављено</a> на РТ Балкан, пренесено у архивске сврхе)</i><br /><br /><b> Сад имамо и званичну потврду да се Запад за сукоб у Украјини спремао годинама, али није једини</b><br /><br />Први ћу да се захвалим Ангели Меркел што је признала да је Запад примирјем у Минску септембра 2014. хтео да "купи време" Украјини за припрему рата против Русије. Скоро свима је то било јасно већ одавно, али када то отворено каже неко чија страна у овом сукобу глуми моралну узвишеност, онда речи имају посебну тежину.<br /><br />Како би мало "глајхшалтовала" своју политику према Русији са садашњим русофобичним курсом канцелара Шолца, Меркелова је немачком листу "Цајт" ове недење изјавила како је <a href="https://archive.ph/4vZYl">примирје у Минску било "покушај да се Украјини купи време"</a>, које је Кијев искористио да ојача своју војску.<br /><br />"Украјина из 2014-2015 није Украјина коју видите данас", додала је <a href="https://rt.rs/news/10001-%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%83-%D0%BE-%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B8%D0%BC%D0%B0/">Меркел</a>. "Како се видело из битке код Дебаљцева ране 2015, када је Путин лако могао да их прегази. Притом сумњам да би НАТО могао тада толико да помогне Украјини као што то чини данас."<br /><br /><div><b>Казнена експедиција<br /></b><br />Ко се не сећа, украјинска "казнена експедиција" на Донбас је код Дебаљцева у фебруару 2015. претрпела друго катастрофално опкољавање (прво је било у августу 2014. код Иловајска), и њени остаци су се повукли у Артемјовск – од тада преименован у Бахмут где се ових дана воде жестоке борбе.<br /><br />Меркел у суштини вели да ни Украјина ни Запад тада нису били спремни на сукоб са Русијом, али данас ето јесу. Тим поводом су неке руске тзв. ура-патриоте завапиле како је Кремљ требало већ 2014. да пошаље војску у Украјину и тада "заврши посао".<br /><br />Из те перспективе, чини се наивном прозивка Запада за "махинације, манипулације и све врсте извртања истине, закона и права која се могу замислити", како се <a href="https://rt.rs/news/10185-zaharova-priznanje-merkelove-osnova-tribunal/">изразила потрпарол руског Министарства иностраних послова Марија Захарова поводом признања Меркелове</a>. <br /><br />Па зар Москва не зна да Запад тако ради већ деценијама? Зар нису обраћали пажњу на искуство Срба, од Дејтона и Кумановског споразума до 2013. и Брисела, па не знају да Запад редовно крши не само обећано већ и потписано?<br /><br />Неће бити да је Захарова та која је наивна у овоj ситуацији. Москва је и те како обраћала пажњу на искуство Срба; Владимир Путин га је чешће помињао него власти у Београду! Тешко да им је могло промаћи признање "мајдановског" председника Порошенка већ августа 2015. да је Минск био куповина времена, или објава његовог саветника Луценка да би за Кијев најбољи био "хрватски сценарио" из 1995. са свим што то подразумева. Путинов говор на почетку операције у Украјини је показао да су у Кремљу свега тога били свесни. <br /><br /></div><div><b>Империја лажи<br /></b><br />Што се тиче односа према Западу, довољно говори што га је Путин том приликом крстио као "империју лажи", а приметићете да од тада у Москви више не користе синтагму "наши партнери", коју су годинама ионако рабили полу-саркастично.<br /><br />Кад већ памтимо вероломност Запада и маштамо шта би било да је Москва интервенисала "на време", ваљало би се присетити да је Русија исто тако стајала по страни када је Аустро-Угарска 1908. анектирала Босну и Херцеговину. Тако је морала, због катастрофе у рату са Јапаном три године раније. Али то нечињење је после био језичак на ваги за одлуку цара Николаја II да устане против бечког ултиматума Србији, шест година касније.<br /><br />Амерички историчар Давид Фромкин ("Последње лето Европе") тврди да се Немцима у јулу 1914. у ствари журило да зарате против Русије, док она још за то није била спремна. Исту је рачуницу имао и Адолф Хитлер, јуна 1941. Немачка је, судећи по речима Ангеле Меркел, у Минску 2014. ишла на неку "трећу срећу".</div><div> <br /><b>Ако је туча неизбежна - удари први<br /></b><br />Путин је небројено пута показао да га занима историја, посебно руска. Не верујем да је случајно баш у октобру 2015. изјавио да га је "лењинградска улица научила пре 50 година једном правилу: ако је туча неизбежна, удари први". <br /><br />Из свега овога намеће се одговор да нису само Запад и Украјина "куповали време" за неизбежни сукоб, у којем је улог цео свет, а поља Донбаса су само један од фронтова. А ко је ту боље пазарио, чини ми се да ћемо сазнати врло брзо.</div>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-19940121029282562842022-12-03T02:56:00.018+01:002022-12-31T03:00:40.134+01:00Како је “аутохтона” застава дошла до Лондона<i>(оригилан <a href="https://rt.rs/opinion/nebojsa-malic/9260-nebojosa-malic-albanci-london/">објављен</a> на РТ Балкан, пренесено овде у архивске сврхе)</i><br /><br /> "Ово је инвазија" и "Бог нека нам је на помоћи" су биле само неке од реакција Енглеза на групу Албанаца која је блокирала центар Лондона 28. новембра, прослављајући дан албанске независности. <br /><br />Званична Британија је, међутим, ћутала. Како и неће, после понижења од 12. новембра, када је Черчилова статуа пред Парламентом осванула прекривена црним двоглавим орлом? Био је то одговор на речи Суеле Брејверман, министарке за домаће послове, која се усудула да масовно досељавање Албанаца на острво назове "инвазијом." Чак се и албански премијер Еди Рама брецао на наводни "расизам" Лондона.<br /><br />Брејверман је имала на уму чињеницу да је од 40 хиљада миграната који су се ове године докопали Британије да траже азил, њих 12 хиљада били мушкарци из Албаније. С једне стране траже азил, а са друге машу албанским заставама по Лондону. И то не само двоглавим орловима; један од аутомобила који је блокирао раскрсницу Стренда и Трафалгар сквера имао је злогласни "аутохтони" барјак Велике Албаније, раније виђен на дрону који се појавио на стадиону Партизана у октобру 2014.<br /><br />Ко памти даље од јуче, сетиће се да је због тог дрона ухапшен Рамин рођени брат, па после пуштен – наводно јер је био амерички држављанин – док је УЕФА казнила Србију, а међународни суд спорта у Лозани касније удвостручио ту казну у корист Албаније. Нешто се не сећам да су се Енглези, изумитељи фудбала и фер-плеја, тада жалили.<br /><br />Нити су се грозили понашања Албанаца марта 2004. на Косову и Метохији, када су палили манастире и дивљачки кидали крстове са цркава, наочиглед целог света – и НАТО "миротвораца"који су то данима мирно посматрали. Напротив, тада су британски политичари и медији "објашњавали" да је то оправдани одговор незадовољних "косовијанаца" на недостатак независности, која би требало што пре да се прогласи.<br /><br /><b>Тониблери и Билклинтони</b><br /><br />Питам се да ли је међу масом која је "китила" Черчила или славила албанство сред Лондона било икога по имену Тониблер, Билклинтон, Мадлен или Весликларк – популарних због, "хероја" агресије НАТО из 1999. Њу јесу предводили Американци, али је кључну улогу у целом злочиначком подухвату имао тадашњи британски премијер, док је главни пропагандиста алијансе, Британац Џејми Шеј, после отишао да ради за државни Би-Би-Си. <br /><br />Албанофилија је тих деведесетих у Британији била опште место србомржње, која је у англојезичним медијима била нормална и пожељна. И нико се због тога није покајао или бар извинио. Напротив, данас британски медији и политичари немају потребу да србомржњу користе као заобилазну русофобију, јер то сад могу да исказују отворено. Свој проблем са албанским азилантима Британија би могла да реши колико сутра, повлачењем признања "Косова" и званичном ревизијом става према агресији 1999. и њеним последицама. Значило би далеко више од апстрактних извињења за робовласништво од пре триста година, рецимо. Међутим, сви знамо да се то неће десити.<br /><br />Сваком нормалном би сметало да му главним градом дивљају “азиланти” са заставама земље од које су наводно побегли – или још горе, њеног великодржавног пројекта. Али с обзиром на горе наведену историју, за Енглезе немам ни разумевања ни саосећања. <br /><br />Зато што се ама баш нико није нашао да каже “сад макар мало разумемо Србе,” или се бар упита како је до свега овога дошло. Не очекујем било какво покајање од Блера и његове камариле, који и иначе немају стида. Нити очекујем ишта више од Торијеваца који су им наводно политички противници, а наставили су Блерову политику скоро па неограничене имиграције из трећег света, да би им на крају и Валона дошла до Лондона.<br /><br />Али основна самокритика је изостала и код “брегзитоваца” попут Најџела Фаража и других енглеских дисидената. Они на албанско парадирање пренеражено веле да једна суверена држава мора да има право да контролише своје границе и унутар њих заводи ред. Слажем се, господо, али онда то мора да важи и за Србију, а не само за вас. <br /><br />Док то не схватите, тражили сте – гледајте.CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-40869214485467018082022-07-03T17:32:00.002+02:002022-07-03T17:32:34.053+02:00Уметност победе<p>Опростићете ми, надам се, што сам у последње време заузет. Чак сам и Видовдан, по <a href="https://sivisoko.blogspot.com/2017/06/vidovdan.html">традицији</a>, прославио радно - говором на слави централе Српске Народне Одбране у Чикагу. Транскрипт немам; говорио сам из срца. Уосталом, читаоцима <i>Сокола</i> суштина приче већ је позната. <br /><br />Зато за вас данас имам другачију посластицу: одломке из <a href="https://im1776.com/2022/07/01/christopher-rufo-interview/">интервјуа</a> човека који је малтене преко ноћи постао један од најуспешнијих бораца против изопачености Империје. Кристофер Руфо је на светло дана извео тзв. „критичку теорију расе“ и индоктринацију која се преко ње спроводи. <br /><br /><i>Руфо за IM1776 (у Соколовом преводу):</i></p><blockquote>„Ја сам активиста случајно. Није ми била намера да то постанем, али кроз извештавање о бескућницима и критичкој теорији расе (КТР), открио сам да је акција, а не знање, она карика која недостаје у многим политичким проблемима. Хтео сам да урадим нешто конструктивно, да покренем људе, променим и причу и закон. Развио сам сопствени облик политичког активизма методом експериментације.<br /><br />„Нисам типична особа која утиче на политику. Живим у градићу на пацифичкој обали, далеко од моћника у Њујорку или Вашингтону. Мрзим састанке и одбијам већину позива да говорим пред групама или политичарима. У принципу не идем на митинге, протесте, демонстрације или скупове. Али осмислио сам како да саставим причу и покренем јавно мнење, што су два основна предуслова за политичко деловање. [...]<br /><br />„Најважнија лекција је да су информације, а не мишићи, тајна успеха политичког активизма. Човек који може да открије, обликује и шири информације има невероватну моћ. Валуте овог нашег постмодерног режима су језик, чињенице, имиџ и емоције. Цела игра је у томе како их користите. [...]<br /><br />„Морамо да схватимо да победничка стратегија није расправа о епифеномену идеологије, већ немилосрдно ископавање, напад и разваљивање ширег структурног феномена на којем је утемељена. То значи да поред класичне дебате, морамо да је нападамо на моралној, естетској, финанцијској, правној и бирократској основи. [...]<br /><br />„Ми имамо три гране власти — извршну, законодавну и судску — и активиста који не тражи прилику у све три области је просто неспособан. Или... и није на вашој страни и не жели вам победу. Најбоље је да такве људе игноришете, одбијете и гурнете на маргину. Способни су да измисле свакаква софистицирана оправдања, али на крају остаје само да имају фетиш губитника. И то је то.“</blockquote><br />Руфо се бори против идеологије „разноликости, инклузије и уравниловке“ (diversity, inclusion, equity), тренутно на власти у Империји и посредно у њеним окупираним сатрапијама. Али његове методе су примењиве и на домаће прилике. <br /><br />Једна од најважнијих спознаја је до које мере језик утиче на обликовање наратива. Руфо не само што прозива терминологију противника, већ јој врло јавно супротставља своју, и каже: „ово што они зову овако, ми ћемо да зовемо другачије - не само што наш опис боље одговара истини, него има и негативне конотације којих се они неће моћи решити“. Буквално најави сваки свој потез, и свеједно победи јер до те мере разуме како његови противници функционишу, да они не знају како да му се супротставе. Чисто да знате.CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-10729495778438566972022-04-24T06:01:00.004+02:002022-04-24T06:01:00.176+02:00Христос воскресе!<p>Управо данас, када заведене православне хришћане Царство Лажи и Зла тера у смрт и пропаст, морамо сведочити о Васкрслом Христосу и путу који нам је Он показао из греха у спасење. </p><div>„Јер Бог тако заволе свет да је и Сина Свога Једнороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни“ (Јован 3, 16).</div><div><br /></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh1nMzK3oSVsi5871Ml8q-2X5mLvgHTnUeyEd8pdSD1-6Ql1YTslxvQgJUavnl1O08H-n801SQaCl_kUwemH0H8KSbuT7QUKWvI9QIk8tC8xR_T3EHJaCP3O7ftal4KMJKxG66wZby2hovWW8IMNCi_-FuXvHv2s65OKEIOt35c2XWXnwOGfg/s1267/vaskrsenje.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1267" data-original-width="960" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh1nMzK3oSVsi5871Ml8q-2X5mLvgHTnUeyEd8pdSD1-6Ql1YTslxvQgJUavnl1O08H-n801SQaCl_kUwemH0H8KSbuT7QUKWvI9QIk8tC8xR_T3EHJaCP3O7ftal4KMJKxG66wZby2hovWW8IMNCi_-FuXvHv2s65OKEIOt35c2XWXnwOGfg/w303-h400/vaskrsenje.jpg" width="303" /></a></div><br /><div><br /></div><div>Како рече Патријарх Порфирије, на Велики Петак „ми смо потврдили и показали да сами без Бога не знамо шта нам ваља чинити. И не само то! Показали смо да не можемо пронаћи истину, правду и лепоту и све то учинити садржајем свога живота. Штавише, показали смо да нам је све то сувишно, јер смо истину, правду, лепоту, јер смо Сина Божјег распели. Распињући Њега распели смо и себе.“</div><br /><blockquote>„Није Господ васкрсао на Небесима, него међу нама и баш тамо где не само да нам прети највећи непријатељ, него смо ту већ његови робови у потпуности. И зато данађње Јеванђеље казује да је Господ када је срео жене мироносице употребио две речи имајући на уму непријатеља нашег. Рекао је: <i>Не бојте се</i>! и: <i>Радујте се!</i>, јер тај непријатељ који се зове смрт, нечастиви, грех, у нама изазива непрестани дубоки страх који нас везује да будемо потпуно слободни, да чинимо истинско добро и творимо врлину. Тај страх истовремено доприноси да је наша радост - чак и онда кад постоји – помућена, а најчешће је нема када је угрожена страхом, страхом од смрти као страхом од потпуног ишчезнућа и тоталне усамљености у вечном мраку. Господ је зато сишао у тај мрак, у Ад, да би унео светлост изнутра, у нама и са нама. Зато јеванђелисти не говоре о томе како се Васкрсење збило, већ говоре о последицама Васкрсења, а то је слобода и радост.“</blockquote><div><br />Нека сваки православни дом буде обасјан светлошћу Васкрслога Христа и осењен снагом радосне песме: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и свима који су у гробовима живот дарова!“</div>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-11354823626860566142022-04-13T23:50:00.001+02:002022-04-13T23:50:18.512+02:00Захарова: Тако не раде пријатељиПокушаји званичног Београда да се с једне стране додвори Атлантској Империји, а са друге то правда народу и Москви као потезе изнуђене некаквим невиђеним притисцима (тешким речима заменика помоћника подсекретара, шта ли?) као и обично само повлаче нове захтеве Запада.<br /><br />Ево сад Немци лају шта Србија <i>мора </i>да уради. Нека им неко пошаље оно чувено писмо параћинског начелника Светолика Драгачевца из 1941, не мора ништа ни да мења, разумеће.<br /><br />Сад је, међутим, проблем да дуготрпећим Русима изгледа коначно нестаје стрпљења за марифетлуке типа „добро јутро чаршијо, на све четири стране," судећи по <a href="#">данашњој</a> изјави Марије Захарове, портпарола министарства иностраних дела (МИД) у Москви.<br /><br />„Можда имамо различите погледе на то шта је пријатељство. Увек подржавамо наше пријатеље у тешким тренуцима. Увек полазимо од тога да они који нас називају својим пријатељима исповедају исте приступе“, одговорила ја Захарова на питање о гласу Србије да се Русија избаци из Савета за људска права УН.<br /><div><blockquote>Представници многих држава које теже да воде независну, уравнотежену политику нам говоре (ово је више пута говорио министар спољних послова Русије С.В. Лавров) да су под огромним притиском западних земаља, пре свега САД, које желе да против Русије напујдају цео свет кроз механизме „културе отказивања“. Сходно томе, иду на „компромисе“. Не разумемо ово. Знамо да постоји притисак. Али ако говоримо о онима који се проглашавају нашим пријатељима, онда је то немогуће разумети.</blockquote><blockquote><p>Претпостављамо да ће се наши традиционални партнери у свом деловању у оквиру међународних организација, на различитим мултилатералним платформама, доследно држати ставова који одражавају њихове истинске националне интересе и истински, пријатељски однос према нама. Не ради се о томе да их подстичемо да се нагоде са савешћу заменом чињеница. Не, <b>у Београду је добро познат не само руски став, већ и порекло ове кризе. О томе се више пута говорило на највишем нивоу. Имају читав низ материјала. Што је најважније, проживели су не мање тешке историјске тренутке, који су по много чему слични ономе што се сада дешава на територији Украјине. Уосталом, спонзори овог дугогодишњег пакла су исти. Овде је такође важно схватити да се не ради само о подршци нашој земљи на пријатељским или темељним основама, већ о подржавању истине.</b></p></blockquote><p></p><p>Да преведем са дипломатског језика ово подвучено... од неке десете земље још и можемо да очекујемо калкулисање истином у име избегавања америчког притиска, али од Србије, која од тих истих људи страдава већ годинама и савршено добро зна о чему је реч, баш нисмо очекивали да пљуне не само по нама, већ и по - себи.</p><p>Ако после овога некоме нешто није јасно... прочитајте опет писмо које је Драгачевац послао у Берлин марта 1941. Или <i>Горски вијенац</i>. Лакше је.</p></div>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-20251147478330846212022-03-24T20:00:00.006+01:002022-03-24T23:36:21.121+01:00Српско пролећеСваке године на овај дан сећамо се „хуманитарних“ бомби НАТО. Ове године, тужна годишњица је мало другачија: светски поредак који је тада успостављен на рушевинама СРЈ и гробовима српске деце озбиљно је пољуљан сукобом око Украјине.<br /><br />Сумњам да ико од вас верује да се ради о „ничим изазваној агресији Русије“ на невину Украјину у којој апсолутно нема нациста која никоме није хтела да науди, а поготово не злим сепаратистима Донбаса, којима <a href="https://sivisoko.blogspot.com/2019/12/blog-post.html">нипошто нису</a> спремали „Олују.“<div><br /></div><div>Оно јесте да тако вели западна пропаганда, она иста што је сатанизовала Србе деведесетих - и никад није престала. Рачунам да ви који ово читате не верујете у те приче. Ако грешим, извол'те па у „украјинску легију“, чујем да плаћају оних фамозних триста евра. Ко преживи.</div><div><br /></div><div>Синоћ је неко у Москви на зграду америчке амбасаде пројектовао речи „Нећемо заборавити, нећемо опростити, нећемо дозволити да се понови.“</div><div><script async="" data-telegram-post="novistandard/1299" data-width="100%" src="https://telegram.org/js/telegram-widget.js?18"></script><br /></div><div><div><br /></div><div><br /></div><div>Зли језици ће рећи да Руси то раде тек сада, како би оправдали своју „окупацију“ Украјине. Не могу а да не лажу. Превиђају да се Русија солидарисала са Србима <a href="http://sivisoko.blogspot.com/2021/03/blog-post.html ">и прошле године</a>, давно пре ескалације рата у Донбасу (који се води од 2014, да будемо искрени). И <a href="http://sivisoko.blogspot.com/2015/03/16-godina-u-10-slika.html">сваке године</a> пре тога, чак и чешће од мене. Док је превише Срба јурило „ЕУропску“ будућност коју су душмани обећали лаковернима после Жутог Октобра.</div><div><br /></div><div>Сећам се тог марта као да је био данас. И дуге, мукотрпне борбе за истину и правду за протекле 23 године, где је шачица нас покушала да Запад убеди да је згрешио и да би и њима и нама било боље да се покају и промене политику. <br /><br />Нисмо успели. <br /></div></div><div><br /></div><div>Сада нада да ћемо вратити Косово и исправити неправде деведесетих - а можда, ако буде среће и памети, и оне претходних деценија - долази са истока. Ако има кога да је препозна. </div>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-9420334990341485022022-01-17T20:38:00.000+01:002022-01-17T20:38:06.222+01:00Кад Црква откаже Крстовдан...<p>Кад сам видео објаву да СПЦ отказује крстовданско пливање за Часни Крст у Београду, мислио сам лажна вест, није могуће. Кад оно, <a href="http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_odbora_za_versku_nastavu_arhiepiskopije_beogradskokarlovachke_0 ">стварно</a>:</p><blockquote>По одлуци Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке због тешке епидемиолошке ситуације у нашој земљи отказао је учешће у организацији манифестације Пливање за Часни Крст, која је требала да се одржи на Крстовдан, 18. јануара 2022. године, на базену СЦ Ташмајдан, а у којој је требало да учествују ђаци београдских основних школа.</blockquote>Град Београд и спортски савез престонице Србије су такође отказали учешће, а црква упозорава да „извесне невладине организације, које немају структурну везу са Српском Православном Црквом, намеравају да упркос тешкој епидемиолошкој ситуаццији“ ипак одрже пливање.<div><br /><div>„Наглашавамо да за то немају благослов Цркве, а да родитељи децу шаљу на сопствену одговорност,“ вели одбор за веронауку АБК.</div><div><br /></div>Значи, и званично се на православље ставља звездица и фуснота „осим у случају короне.“</div><div><br /></div><div>За све има Његошев цитат, па и за ово: „Страх животу каља образ често.“</div><div><br /></div><div>Христос се роди, браћо и сестре. Ко верује у Њега имаће живот вечни. За вернике ковид-култа баш и не знам.</div>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-72670300520498410342022-01-09T04:04:00.046+01:002022-01-11T04:17:25.428+01:00Христос се роди! <p>Уместо традиционалне божићне посланице неког од патријарха, одлучио сам овај пут да пренесем цитат из изјаве епархије Аустралијско-новозеландске. Не мислим да је игра судбине што је тамо тренутно неправедно утамничен најбољи светски тенисер, јер се кроз малтретирање Новака Ђоковића савршено огледа јерес <i>ководијанизма,</i> лажне вере која истинског Бога мрзи и Његове вернике безобзирно прогони и кињи.<br /><br />Дакле, у петак је канцеларија владике Силуана <a href="http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_iz_kancelarije_episkopa_australijskonovozelandskog" target="_blank">објавила</a> следеће:</p><blockquote><p>Желимо да обавестимо јавност да је данас, на дан када српски православни верници прослављају сверадосни празник Рођења Христовог, захтев старешине Саборног храма Свете Тројице у Мелбурну протојереја-ставрофора Милорада Лончара, упућеног по благослову Његовог Преосвештенства Епископа г. Силуана, аустралијским граничним властима да посети Новака Ђоковића одбијен са образложењем да никоме није дозвољен улаз у објекат притвора за мигранте због ковид рестрикција које су на снази.</p>Обавештени смо да верске посете ником од притворених уопште нису дозвољене још од јула 2021. године. Штавише, од почетка пандемије објекат је затворен за посете било које врсте на дужи временски период због чега су притвореници лишени духовне и емотивне подршке свештенства без обзира на верску припадност. Упозоравамо на ово грубо кршење основних људских права и позивамо одговорне власти да хитно дозволе слободан и несметан приступ људима који ће пружити пастирску и емотивну подршку за све људе у притвору.<br /><br /></blockquote>За случај да нисте знали с ким и с чиме имамо посла.<br />
<br />Христос се роди, браћо и сестре! А свима који славе Светог Стефана, срећна слава! CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-84182350134185196092022-01-06T18:30:00.003+01:002022-01-06T18:30:00.184+01:00Бадње вече<p><i style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">Владика Данило и Игуман Стефан сједе код огња, а ђаци, весели, играју по кући и налажу бадњаке.</i></p><b style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">Игуман Стефан<br /></b><span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">Јесте ли их, ђецо, наложили,</span><br style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;" /><span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">у пријекрст ка треба метнули?</span><br style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;" /><br style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;" /><b style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">Ђаци<br /></b><span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">Наложили, ђедо, ка требује,</span><br style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;" /><span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">пресули их бијелом шеницом,</span><br style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;" /><span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">а залили црвенијем вином.</span><br style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;" /><br style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;" /><b style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">Игуман Стефан<br /></b><span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">Сад ми дајте једну чашу вина,</span><br style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;" /><span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">ма доброга, и чашу од оке,</span><br style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;" /><span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">да наздравим старац бадњацима.</span><br style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;" /><br style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;" /><i style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">Дају му чашу вина, он наздрави бадњацима и попи је.</i><div style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;"><i><br /></i><div><b>Игуман Стефан </b><i>(чистећи брке)<br /></i>Бог да прости весела празника!<br />Донесите, ђецо, оне гусле,<br />душа ми их ваистину иште,<br />да пропојем; одавно нијесам.<br />Не прими ми, Боже, за грехоту,<br />овако сам старац научио.<br /><br /><i>(Дају му ђаци гусле)</i></div><div><i><br /></i><b>Игуман Стефан </b><i>(поје)</i><br />Нема дана без очнога вида<br />нити праве славе без Божића!<br />Славио сам Божић у Витлејем<br />славио га у Атонску Гору,<br />славио га у свето Кијево,<br />ал' је ова слава одвојила<br />са простотом и са веселошћу.<br />Ватра плама боље него игда,<br />прострта је слама испод огња,<br />прекршћени на огњу бадњаци;<br />пушке пучу, врте се пецива,<br />гусле гуде, а кола пјевају,<br />с унучађу ђедови играју,<br />по три паса врте се у коло, -<br />све би река једногодишници,<br />све радошћу дивном наравњено.<br />А што ми се највише допада,<br />што свачему треба наздравити!<br /><br /><i>(П. П. Његош, <a href="http://www.njegos.org/petrovics/gvijenac.htm" style="color: #3778cd; text-decoration-line: none;">Горски Вијенац</a>)</i></div></div>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-50609435591743904452021-11-24T19:20:00.005+01:002021-11-25T00:04:14.010+01:00Лажи, лажи ме...<div>Има већ више од 20 годинa да се бавим анализом медија, испочетка аматерски па онда професионално. Одавно знам да је у послу <i>управљања утисцима</i>, у шта су се медији претворили, најважнија прва информација. Са пропагандног становишта, није важно је ли нешто тачно или није - битно је ко се огласи <i>први</i>. Колико пута смо на сопственој кожи осетили шта значи када клевета падне прва, па се онда на њој заснивају и први утисак и потоња политика, а исправке (ако их уопште буде) немају никаквог ефекта? </div><div><br /></div><div>Да све буде још горе, првобитна информација може да буде и тачна, али управљачи утисцима увек убаце неку своју лаж како би јој дали одговарајући емотивни тон. Ако догађај не одговара њиховој причи, онда се „загађује“ емотивном неистином, како би она одвукла пажњу. </div><div><br />Најновији пример је покољ у америчком градићу Вакиша (Waukesha), близу Милвокија, где је у недељу један човек колима прегазио божићну параду. Пет људи је остало мртво на месту, а осмогодишњи дечак је преминуо два дана после. Има још шездесетак повређених, међу њима и деце. За возача се испоставило да је вишеструки преступник (насилник, силоватељ, подводач малолетница, итд.) и црначки националиста, којег је локални тужилац - доведен на то место помоћу Сорошевих пара - пустио из затвора зарад „социјалне правде“.</div><div><br /></div><div>Пошто се ништа од тога не уклапа у званичну причу медијско-демократског комплекса у САД, разни сиененови су пустили причу да је Дарел Брукс ето па случајно колима налетео на параду, јер је као бежао од напада ножем. Ту причу, коју је полиција после демантовала, и данас понављају наивни мештани Вакише, јер забога, алтернатива је да је острашћени црнац напујдан медијском хистеријом <i>намерно</i> насрнуо на децу. </div><div><br /></div><div>„Ето зашто корпоративни медији пожуре са дезинформацијама“, вели данас на <a href="https://twitter.com/martyrmade/status/1463534572075814912">Твитеру</a> одличан мислилац под налогом MartyrMade (мученик). „Знају да ће се лаж примити код одређеног постотка становника, и зато лажу“.</div><div><br /></div><div>„Знају да се у народу највише прима почетни емотивни утисак“, наставиће он, позивајући се на лаж о шестојануарским нередима и наводном убиству једног полицајца. Лагали су, вели, да „усаде екстремну озлојеђеност на самом почетку, знајући да ће она остати и после, када буду демантовали вест и за њу више не буде никаквe основe“. Тако, вели он, функционише пропаганда.</div><div><br />Кад је реч о Вакиши, на делу је исти принцип, само са другим предзнаком. Покољ је био толико стравичан да су медији знали да ће почетни емотивни утисак бити погубан по њихову службену причу, па су што брже пустили лаж - нема везе какву - да би „загадили“ информативну атмосферу, опет знајући да после неће бити важно шта је истина.</div><div><br />И даље парафразирам „мученика“: Циљ је да се манипулише емотивним стањем, у првим тренуцима када се о неком догађају формирају емотивни утисци. Било да се фабрикује бес лажима о убијеном полицајцу, како би се шестојануарски нереди описали као „смртоносни устанак“, било да се стварни бес око безочног гажења недужног народа расплине причом о ето, јадном црнцу који је само бежао од жандара или нечијег ножа. </div><div><br />Е сад, кад мени који се већ 20-плус година бавим медијима ово није било сасвим јасно док „мученик“ то није овако лепо објаснио... како ли је тек људима који само желе да живе како-тако нормално и да их не лажу кад отворе новине или укључе телевизор? </div>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-85795054498624637782021-10-01T13:00:00.012+02:002021-10-01T13:00:00.177+02:00Још један пораз или ипак победа? Кабул је променио све...<div>Шта се то десило на „граници“ између окупиране Србије и твв. Независне државе Косове (НДК)? Овај договор који је Мирослав Лајчак огласио у четвртак сви представљају као победу, али то је стандардна ствар у политици, а камоли на нашем Хелму. </div><div><br /></div><div>„Још једна генијална дипломатска победа председника Србије у којој је испунио све што је Приштина од њега тражила, а заузврат није добио ништа. Али хеј, провозали смо мало тенкове укруг око блока, чисто да ухвате сунца“, вели Никола Танасић, којег изузетно ценим. Само, мислим да у овом случају греши.</div><div><br /></div><div>Мени се одавде, са друге стране света, чини другачије. Можда је та дистанца оно „брдо“ које Владика Данило спомиње у <i>Горском вијенцу</i>, с којег се „повише“ види, а можда грешим. Елем, ево шта је Лајчак окачио:</div><div>
<blockquote class="twitter-tweet"><p dir="ltr" lang="en">We have a deal! After two days of intense negotiations, an agreement on de-escalation and the way forward has just been reached. I thank Besnik Bislimi and Petar Petkovic for their readiness to negotiate and agree for the good of the people. <a href="https://t.co/OuhuUWvuG0">pic.twitter.com/OuhuUWvuG0</a></p>— Miroslav Lajčák (@MiroslavLajcak) <a href="https://twitter.com/MiroslavLajcak/status/1443522359462354947?ref_src=twsrc%5Etfw">September 30, 2021</a></blockquote> <script async="" charset="utf-8" src="https://platform.twitter.com/widgets.js"></script><div>Шиптарска полиција се повлачи истовремено са српским барикадама, а замениће их привремене патроле КФОР-а. Уместо промене таблица, примењиваће се налепнице док се не донесе трајно решење, за које је дат рок од шест месеци од састанка радне групе у Бриселу 21. октобра. <br /></div><div><div><br /></div><div>Рекло би се, још једно попуштање Приштини с овим налепницама. Али... ваљда вам је јасно да овде није реч ни била о регистарским таблицама. Ево шта се мени чини.</div><div><br /></div><div>Аљбин Курти је у проблему. Врло би да се уједини своју отету НДК са Албанијом, али Тирана би на то пристала само ако би она била старији партнер у том односу. А <i>Косовијанци</i> би, опет, да су они главни. Отуд толика прича о „природној Албанији“ све ове године, а ништа од ње. Куртијев додатни проблем је што НДК тавори као некакав зомби, којем већ 20 година шиптарски сепаратисти обећавају мед и млеко чим дође независност, па нормализација, па признање... а све је то „не липши магаре до зелене траве“ док наталитет и популација падају брже него у остатку Србије а положај иностраних спонзора се труни (о том потом).</div><div><br /></div><div>Куртија су прошле године рушили Американци, да би опет дошао на власт на изборима који су отприлике били фер и поштени као ови амерички 2020. Тачи је у Хагу док не ликвидира сведоке. Куртију се жури, па је поо свему судећи одлучио да удари на „границу“ надајући се репризи исхода од пре 10 година.</div><div><br /></div><div>Сећате ли се тога, можда? Месеци барикада српских мештана, док се КФОР давио у сопственом отпаду, сам себе прскао сузавцем и беспомоћно беснео да удари међу где јој место није... док на крају београдски квислиншки култ није за њих <a href="http://sivisoko.blogspot.com/2012/02/blog-post_23.html" target="_blank">урадио посао</a>, издајничком руком српске жандармерије. Онда је у Београду промењена постава, али се политика наставила. На крају је управо Olyksandr Vuchych потписао споразум о управљају „границом“ на који се позвао Курти.<br /><br />Само је овај пут било мало другачије. Уместо да се ограничи на кукњаву о неправди и сили која Бога не моли и међународној заједници... Vuchych је на међу послао тенкове и авионе. И после свега неколико дана, Курти - чија је основна линија да са Србима нема <i>никаквих </i>преговора ни о чему пре безусловног потпуног признања НДК - пристаје на тамо неке налепнице и преговоре око таблица! </div><div><br /></div><div>Ништа од права да једнострано тумачи и примењује споразуме, ништа од признања, ништа од таблица „косова репубљик“, ништа од осуде „великосрпске империјалистићке агресије“... Шта нам то говори? И шта нам говори чињеница да је српску војску обилазио руски амбасадор, док су шиптарима у походе ишли Американци и ЕУропљани, а да је Vuchych тријумфално прошетао Урсулу фон дер Лејен на де факто предизборни скуп у Доњем Међурову?<br /><br />Чињеница је да је Vuchych показао зубе том војском, као никад раније. И да је Курти први „трепнуо“ и прихватио преговоре и повлачење. И да су и ЕУ и САД пожуриле да смире ситуацију, уместо да притисну Београд као пре. Шта се променило? <br /></div><div><br /></div><div>Можда то да је Америка у тешкој кризи, да је предводи човек који је очигледно сенилан и марионета, да је њихова недавна панична бежанија из Кабула развејала мит о свемоћној империји. Да је потом проглашена некаква англо-алијанска АУКУС против Кине, отворивши раздор у НАТО са Франзуцима, док им Турци шурују са Русијом. Ово више није свет какав је био још прошле године, а камоли 2008. или 1999, колико се год то Куртију и разним <i>заменицима помоћника</i> у Стејт департменту привиђало. </div><div><br /></div><div>С обзиром шта сам све писао на <i>Соколу</i>, тешко ме је оптужити да сам љубитељ лика и дела господара Vuchycha, али ми се заиста чини да је у овом случају однео победу над Куртијем, макар и симболичну. Можда чак и први пут откад је доведен на власт да заврши посао за који Жутократија није имала снаге. Али ево, скоро десет година прође, а Срби још опстају. Биће да се ту неко прерачунао. </div><div><br />Неко ће рећи да превише учитавам у цео циркус. Да све више личи на прављење представе у медијима. И у великој мери неће погрешити. Само, <i>све</i> је данас у свету, поготово западном, управо производња медијских утисака који се проглашавају за стварност. Опет ми пада на памет Његош, оно кад Војвода Драшко прича о лажљивим Млечанима, па вели: „И посад му не бих вјеровао, млијеко је да рече бијело.“</div><div><br /></div><div>Све то стоји. Али стајали су и они тенкови на међи, мало <i>конкретније </i>од медијских утисака. Шта ће бити даље, заиста не знам. Живи били па видели.</div></div></div>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-88073499449957200472021-10-01T03:42:00.003+02:002021-10-01T03:42:37.937+02:00Бити Србин је ствар опредељења<p><i>(Ово је требало да објавим око Видовдана, али се изгубило у гужви око породичних и пословних обавеза. </i><i>Прилажем уз извињење и без сувишних коментара, одломак и спону на <a href="http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/krajnosti-razorene-nacionalne-svesti-srpsko-drustvo-izmedju-kompleksa-vise-i-nize-vrednosti.html" target="_blank">есеј</a> Николе Танасића који се само може описати као - антологијски)</i></p>„Бити Србин је - ствар опредељења. Оног, за које се монах Сава определио у манастиру Пантелејмон, оног за које се кнез Лазар определио на Косову пољу, Карађорђе у Орашцу, а Гаврило Принцип крај Латинске ћуприје у Сарајеву. Није то лако бреме, поготово за некога ко сматра да му је припало случајно, чином рођења на једној насумичној територији у једном насумичном времену. Али онај који га је добровољно и слободно прихватио зна зашто је то урадио - био он Топличанин који је са Гвозденим пуком за шест година препешачио пола Балкана и срушио три царевине, Црногорац који у Острогу чува мошти Светог Василија као сви његови преци пре њега, Словенац који је написао српску националну химну, или Француз који је узео Видовдан за своју кућну славу.“CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-40980597760789971592021-05-02T17:22:00.002+02:002021-05-02T17:22:20.145+02:00Христос воскресе! Хрїстосъ воскресе изъ мертвыхъ, смертїю смерть поправъ, и сущымъ во гробѣхъ животъ даровавъ!<div><br /></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhjBmR5qvbDVUs8l30S_vLk-e9SuO9XdWNOEgQKmJAyEpU93IaiZWW7CU3_DYYKtRW_XKQQc_2kyg7eNQGlLmL6IZJp-4CMEnLF9BLqTifQi2CrXqWI8WJG8g965ey-jB2IGI7c/s731/voskresenje.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="731" data-original-width="523" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhjBmR5qvbDVUs8l30S_vLk-e9SuO9XdWNOEgQKmJAyEpU93IaiZWW7CU3_DYYKtRW_XKQQc_2kyg7eNQGlLmL6IZJp-4CMEnLF9BLqTifQi2CrXqWI8WJG8g965ey-jB2IGI7c/s320/voskresenje.jpg" /></a></div><br />Христос воскресе, браћо и сестре. CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-75358607678942213462021-04-19T21:08:00.000+02:002021-04-19T21:08:25.335+02:00Поклон спамерима, или зашто Гугл укида уграђену доставу блогова електронском поштом Управо сам добио саопштење од Гугла - власника платформе Блогер - да се програм (FeedBurner) који омогућава дистрибуцију текстова електронском поштом „унапређује“ од јула, што ће рећи да се могућност праћења <i>Сокола </i>тим путем - укида.<br /><br />Ако сте већ престали да добијате аутоматске поруке од <i>Сокола</i>, онда је промена већ на снази. Ако нисте, очекујте да ће ступити на снагу почетком јула. Тек да знате зашто су поруке престале, или ће престати: није до мене, него до техно-феудалаца који би да контролишу шта читамо, говоримо и мислимо.<br /><br />Знам да није лако пратити блогове, поготово када објављују текстове нередовно (као што је случај са <i>Соколом </i>већ пет-шест година, откако сам прешао у професионалце). Можда је електронска пошта ту била од помоћи, можда није - стварно не знам. Лично добијам толико електронске поште, да је једва читам, али можда су ваша искуства другачија, и тако вам је најлакше да ме пратите. <br /><br />Засад немам информацију да ће Гугл да укида блогове (мада је изледа то само питање времена), тако да ће <i>Соко </i>остати доступан читаоцима до даљњег. Морам да признам да ми се нимало на отвара још један налог са неком фирмом из Силиконске долине, која за услугу слања <i>Сокола </i>на ЕП да вам побере адресе и онда их продаје спамерима.<br /><br />Али ако сте баш заинтересовани да вас спамујем поштом, оставите коментар, да знам на чему сам.<br /><br /><br />CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-11358938.post-84588595066642309452021-04-09T19:20:00.002+02:002021-04-09T20:31:20.703+02:00Зашто кажеш Сребреница, кад мислиш Олуја?<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">Зар и ти, брате Владимире? рећи ће сад Срби. Донекле, с правом.</div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">Јуче је шеф кабинета руског председника, Дмитри Козак, изјавио да Москва неће дозволити да се у Донбасу понови <span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">„</span>Сребреница.<span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">“</span> Јутрос је портпарол Кремља Дмири Песков <a href="https://russian.rt.com/ussr/news/851111-peskov-donbass-srebrenica" target="_blank">рекао исто</a>. Кад су га новинари питали на основу чега прави то поређење, Песков је објаснио:</div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">„</span>На основу неконтролисаног деловања разних јединица Оружаних снага Украије, на основу доминације националистичих осећања, на основу изазвања мржње према становништву самопроглашених републиика, које би могло да доведе то догађаја које смо споменули.<span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">“</span></div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">Не знам шта су мислили ни један ни други Димитрије, ни Путин кад је то први пут рекао <a href="https://russian.rt.com/ussr/news/696205-putin-risk-srebrenica-donbass" target="_blank">пре годину и по</a>. Можда су сматрали да туку Запад сопственим пропагандним оружјем, у смислу <span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">„</span>ви сте измислили хуманитарну интервенцију због Сребренице, значи сад можемо и ми тако.<span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">“</span></div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">Уз дужно поштовање, то је управо онај тип <span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">„</span>да, али<span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">“</span> аргументације који сам овде <a href="http://sivisoko.blogspot.com/2008/03/blog-post.html " target="_blank">давно напао</a> као кратковид и контрапродуктиван, јер унапред признаје победу противника. Или, како је својевремено писао сада покојни Жељко Цвијановић, тиме се усваја <span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">„</span>језик наших непријатеља.<span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">“<br /></span>А да је Запад сада непријатељ Русије колико је био и остао непријатељ Срба, ваљда више нема ни трунке сумње.</div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">Не кријем где радим, али то не значи да с Путином и Песковом пијем јутарњи чај и од њих добијам инструкције. Могу само да нагађам шта су хтели овим да постигну. Јасно ми је шта су постигли: да се Срби осећају издани и од традиционалних савезника, а не само од сопственог државног дна (на разне штифтунг-невладнике и теледириговане демократе да не трошим речи). </div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">Највећа иронија је што су Путин, Козак и Песков имали 100% кристално чисту ситуацију да пропагандно поентирају по питању Донбаса, коју су им пружили сами Украјинци. Већ 2014, после пуча у Кијеву и прве рунде сукоба у којима су симпатизери лика и дела Степана Бандере добили по [нечему], саветник тадашњег председника Јури Луценко (донедавно главни тужилац Украјине, по вољи САД) је на Фејсбуку поредио Донбас са Крајином, а сан свидомита са <span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">„</span>Олујом<span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">“</span>! </div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">„</span>Хрватска је добар пример. Толерисала је постојање Крајине три године, градила привреду и војску, а онда су за само пар сати њени тенкови збрисали сепаратисте с лица земље,<span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">“</span> написао је Луценко. </div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">Русија је реаговала тек две године касније, када су Кијев и Загреб основали радну групу за <span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">„</span>реинтеграцију окупираних територија.<span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">“</span> Министарство иностраних дела у Москви тада је <a href="https://sputniknews.com/europe/201708051056206421-croatia-ukraine-reintegration/ " target="_blank">изјавило</a>:</div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br /></div><span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">„</span>Добро су познате жртве обимих војних операција 1995. у Хрватској – Бљесак и Олуја – као и присилно протеривање око 250.000 Срба који су тамо живели. Имамо разлога за страх да препоруке страних консултаната, које би могле охрабрити опасне заблуде међу руководством у Кијеву да је за Донбас могуће војно решење, неће помоћи изградњи безбедности у југоисточној Украјини.<span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">“</span><div><br /></div>Оставите по страни диипломатски речник, поента је да је МИД и те како добро знао о чему говори Кијев. Ајде што Украјинци нису примили поруку, па је у јуну 2017. премијер Владимир Гројсман опет изјавио да би Украјина требала да следи пример Хрватске, која је <span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">„</span>после крвавог рата изазваног режимом Слободана Милошевића успела да врати изгубљене територије и успостави мир.<span style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 14px;">“</span><br /> <br /><div>Значи, не једном су Кијевске усташе (ако ћемо већ да правимо аналогије) узеле у уста Олују, а Руси су им бар једном одговорили да не чачкају мечку. И Путин, Песков и Козак <i>после свега тога </i>крену да причају о – Сребреници. Грешка ничим изазвана. </div>CubuCokohttp://www.blogger.com/profile/14128683147101484237noreply@blogger.com0