„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

субота, 12. април 2014.

Руски поглед на 1914.

Са приближавањем стогодишњице сарајевског атентата и избијања 1. светског рата, на Западу се већ неко време води кампања ревизионизма, са циљем да се за тај сукоб оптуже Срби и Руси (!), а амнестирају како некадашње Централне силе, тако и западне државе Антанте. Пошто су данас, је ли, на истој страни.

Данашња Србија - скоро па сведена на предкумановске границе - „напредовала“ је право у ХIX век и доба Тајне конвенције о вазалству Аустроугарској, тј. њеном данашњем пандану, Атлантској Империји. Тако „председник“ Србије покорно дочекује Грађанина „фон“ Хапсбурга и куне се да Србија више никада неће ратовати. Скоро па истим речима као што се клео његов претходник, месец дана пре проглашења „независне државе Тачистан“.

„Има ли овде Срба?“ питао је пре мање од три године руски амбасадор Конузин на срамотном скупу квислинга у славу НАТО. Данас ти квислинзи владају Србијом неприкосновеније него тада, па у таквој држави нико нити сме, нити може, нити хоће да сними документарни филм попут „Балканске замке“ Алексеја Денисова, за који сам сазнао преко пожртвованих герилских новинара ФБ Репортера:


Денисов расветљава околности сарајевског атентата, аустријске и немачке агресивне планове за Балкан, њихове злочине над српским цивилима и улогу Русије у помоћи Србији 1914-15. А у финишу повезује аустроугарску политику од пре једног века са политиком НАТО данас. Русима је, дакле, све јасно. Можда ће ово помоћи окупираним Србима, подложним свакодневном медијском жућењу и вучењу, да и они схвате ко им је пријатељ, а ко им већ дуго ради о глави. Можда.

А ево и савршене прилике да измеримо има ли још Срба: гледајмо хоће ли се, и када, појавити српски превод овог изванредног документарца Алексеја Григорјевича - и да ли ће бити титлован на српском, или кусом латиницом

1 коментар:

Бојан је рекао...

Ишчекујући титловану верзију, захваљујем се на упутници.