„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

четвртак, 09. јун 2005.

Манекенка злочина

Извучено из данашњег НИН-а (број 2841): „Узнемиравање истине“, аутор Радмила Станковић. РТС је измонтирао секвенцу од 20 секунди из сад већ по злу познатог филма о „Шкорпионима“ и приказао је у вечерњем дневнику. Б92 је емитовао осам минута, плус још 12 минута разговора са Наташом Кандић, која за РТС има само презир и већ виђени витриол:
„Зар није природније да будемо и те како узнемирени ако су то починили они који су у униформама полиције Републике Србије? Кога ми то штедимо? Зар није једино нормално да после те Сребренице погледамо оно што је урађено, а не да РТС брине о томе да ли ће можда ти снимци узнемирити некога у Србији. Мислим да је РТС у овом тренутку управо морао да узнемири целу Србију.“
(Али... Шкорпиони не носе униформе полиције Србије! Добро де, за Наташу Кандић је хистерична хипербола нормалан начин изражавања...)

На то уредник информативног програма, Ненад Љ. Стевановић, одговара:
„Имам утисак као да реакција људи који су заиста шокирани оним што су видели, некоме није довољна, као да неко стално подиже лествицу правила како би народ на то требало да реагује, како би медији требало да се понашају. Неки би стално да буду ти који прописују колика је мера српског покајања и српске кривице.“
А реакција Александра Тијанића, генералног директора РТС:
„Неко, изгледа, хоће да каже како 20 секунди приче није довољно, али је 40 у реду. Не пристајем на ту врсту дебате. Срби су са екрана националне телевизије видели шта се десило у Сребреници, исто бих толико и тако приказао да је српске младиће стрељала муслиманска или хрватска војска. Али, Наташа Кандић је постала манекен тог злочина и то је једино недостојно у целој ствари. И ми виђамо њен лик и чујемо њен глас у истој мери у којој гледамо сцене тог убиства.“
„Манекен тог злочина“ - добро речено. Као да се Кандић у ствари буни што није њу РТС довео у ударни дневник и препустио јој 20 минута да придикује народу Србије, који органски не подноси. Добијем утисак да својим причама о српским злочинима, стварним и фиктивним, хоће да постане „Дубоко грло“ Србије. Али опсесија порнографијом злочина чини је више Линдом Лавлејс, него Марком Фелтом...

Нема коментара: