„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

уторак, 22. април 2014.

Воскресења не бива без смрти

Око Соколово, бр. 115
српски извиђач Драгутин Матић, 1912
(Фото: Самсон Чернов, 1912)
Христос воскресе!

Да ли је случајно што у овим данима када се прославља највећи хришћански празник победе над смрћу и грехом, овоземаљски „поредак“ лажи и злобе страхује пред новим ветром који долази са Истока? Сви који су подлегли искушењу на високој гори и определили се за „сва царства овога света и славу њихову“ а презрели Господа и царство небеско, сада у страху или ћуте, или лају још јаче, како би убедили и себе и оне које угњетавају да ће њихова власт трајати довека.

НАТО, тај непокајани разбојник (како вели Александар Павић) од пре 15 година, сада звецка зубима (јер оружја нема) како би Русе утерао у Бандеровшчину. Али им нешто не иде, јер ето Путина пред Кијевом, вели Душан Пророковић. А освешћује се и Кина, подсећа Ненад Кецмановић, па не пада више на причу о „универзалним“ вредностима Атлантске Империје...

Србија је, нажалост, још увек окупирана земља, колонија ЕУропске уније која у јавности глуми некакву немогућу неутралност, како пише Бранко Жујовић. Њом владају издајници који се издају за родољубе, подсећа Миланко Шеклер, скупа са квислиншким култом који Жељко Цвијановић назива „Мајданском Србијом“. Та власт је пре тачно годину дана потписала срамотни „Бриселски споразум“ са убицама, кољачима и терористима из „независне државе косовије“, подсећа Ђорђе Вукадиновић. А Црна Гора је од некадашње „српске Спарте“ постала најпонизнији антируски чауш Атлантске Империје, о чему пише Владимир Димитријевић.

И онда све те њихове „велике победе“ и наприједак у свијетлу ЕУропску будућност поремети Владимир Путин, када у свом годишњем четворосатном разговору с народом (ТВ емисија „Директна линија“) да до знања да је итекако извукао наравоученије из убиства Југославије.

А Империја и њен квислиншки култ могу само да кипте од беса и увређености што се ето неко усудио да им се супротстави - њима, неприкосновеним владарима „свих царстава овога света“ која су им обећана на оној високој гори у замену за поклоњење.

Истина које се они боје, као ђаво крста, је да је Косовски завет јачи од квислиншког лавежа. Добро вели Драгана Трифковић: није ништа готово, тек почиње.

А онај ветар са истока упорно носи мирис слободе.

Нема коментара: