Око Соколово, бр. 82
Косово Шиптарима. Оранице и авио-компанију шеицима. Министарске фотеље странцима. Послушност Империји. Душу - ђаволу. Овако Државно Дно касапи Србију, почетком осмог месеца лета Господњег 2013.
Није им било доста што су бриселским пактом издали Косово и Србију; Државно Дно сад позива и народ да им се у тој издаји придружи, изласком на Тачијеве „изборе“ у новембру. Славка Којић објашњава зашто су и позив и избори издаја, док Јања Гаћеша описује како изгледа „интеграција“ у велику лаж пост-бриселског Тачистан.
Навршило се 18 година од прогона Срба из повампирене НДХ - сада чланице НАТО и ЕУ, али и пре тога империјалног „џукеле са ђубришта“ (како својевремено Холбруку рече амбасадор Фрејжер). Да сукоб није готов, и да Загреб још има претензија на српску земљу (мада не и становништво на њој), подсећа Драгомир Анђелковић.
То што у Хрватској кличу „за дом спремни“ на Томпсоновим концертима је очекивано. Али што Србима скоро потпуно недостаје међусобне солидарности - како Драгослав Павков илуструје на примеру Капетана Драгана - је просто поражавајуће. Али нажалост, није изненађење. Па и постојбина Немањића зарасла је у коров и заборав, подсећа Ратко Дмитровић.
Тако избезумљене Србе квислиншко-култистички управљачи утисцима онда убеђују како је емиратско преузимање ЈАТ-а и преименовање у „Ер Сeрбију“ (на којем то језику?) магија вредна духа из Аладинове лампе. Али ово није Шехерезадина прича. Шта се крије испод Етихадовог летећег ћилима, објашњава Бранко Жујовић.
Још није сасвим јасно ко ће кога у „реконструисаној“ влади. Али већ се говори о нуђењу министарских и саветничких места „проминентним“ странцима - попут, рецимо, енергетичног светског банкара Доминика Строс-Кана. Александар Павић има пар савета и речи упозорења за сваког странца који се полакоми на понуду Државног Дна.
Сасвим је природно искушење да се, гледајући борбу шкорпиона на коју подсећају односи унутар Државног Дна, свим актерима пожели пораз. Сигурно нема смисла навијање за једне или друге, кад сви нуде само отров и смрт. Али Жељко Цвијановић сматра да је ипак могуће извући неке конструктивне закључке из циркуса о „реконструкцији“, посебно о односу неких елемената Државног Дна и њихових страних господара.
Ништа што прочитате у новинама или видите на телевизији - органима манипулације у свесној служби окупатору - није ту случајно. Као ни онај амерички оркестар у Гучи пре четири године, о чему пише Фб Репортер (преко Викиликса).
Што пре почне буђење из кошмара, то ће пре она слика са почетка овог текста бити другачија. Али мора се почети од управљања утисцима.
 |
| (фото: Самсон Чернов) |
Није им било доста што су бриселским пактом издали Косово и Србију; Државно Дно сад позива и народ да им се у тој издаји придружи, изласком на Тачијеве „изборе“ у новембру. Славка Којић објашњава зашто су и позив и избори издаја, док Јања Гаћеша описује како изгледа „интеграција“ у велику лаж пост-бриселског Тачистан.
Навршило се 18 година од прогона Срба из повампирене НДХ - сада чланице НАТО и ЕУ, али и пре тога империјалног „џукеле са ђубришта“ (како својевремено Холбруку рече амбасадор Фрејжер). Да сукоб није готов, и да Загреб још има претензија на српску земљу (мада не и становништво на њој), подсећа Драгомир Анђелковић.
То што у Хрватској кличу „за дом спремни“ на Томпсоновим концертима је очекивано. Али што Србима скоро потпуно недостаје међусобне солидарности - како Драгослав Павков илуструје на примеру Капетана Драгана - је просто поражавајуће. Али нажалост, није изненађење. Па и постојбина Немањића зарасла је у коров и заборав, подсећа Ратко Дмитровић.
Тако избезумљене Србе квислиншко-култистички управљачи утисцима онда убеђују како је емиратско преузимање ЈАТ-а и преименовање у „Ер Сeрбију“ (на којем то језику?) магија вредна духа из Аладинове лампе. Али ово није Шехерезадина прича. Шта се крије испод Етихадовог летећег ћилима, објашњава Бранко Жујовић.
Још није сасвим јасно ко ће кога у „реконструисаној“ влади. Али већ се говори о нуђењу министарских и саветничких места „проминентним“ странцима - попут, рецимо, енергетичног светског банкара Доминика Строс-Кана. Александар Павић има пар савета и речи упозорења за сваког странца који се полакоми на понуду Државног Дна.
Сасвим је природно искушење да се, гледајући борбу шкорпиона на коју подсећају односи унутар Државног Дна, свим актерима пожели пораз. Сигурно нема смисла навијање за једне или друге, кад сви нуде само отров и смрт. Али Жељко Цвијановић сматра да је ипак могуће извући неке конструктивне закључке из циркуса о „реконструкцији“, посебно о односу неких елемената Државног Дна и њихових страних господара.
Ништа што прочитате у новинама или видите на телевизији - органима манипулације у свесној служби окупатору - није ту случајно. Као ни онај амерички оркестар у Гучи пре четири године, о чему пише Фб Репортер (преко Викиликса).
Што пре почне буђење из кошмара, то ће пре она слика са почетка овог текста бити другачија. Али мора се почети од управљања утисцима.
Нема коментара:
Постави коментар