„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

субота, 07. јул 2012.

Две змије

па још под којом заставом...
Ајде што је Друг Бота, дојучерашњи Врховни Жутник а још увек капо Демо(н)кратске странке, отишао у Дубровник на „Кроација самит“ у наводно приватном капацитету. Воли да иде на море, навикао ваљда у братству и јединству. Свакако је својевремено изјавио да је хтео да постане јадрански светионичар (камо среће да је!), све време свог жутовања се понашао као да води хрватску државну политику - или аустроугарску, свеједно. Буђење са Северином да и не спомињемо.

Уосталом, Друг Бота са народом у који је покушао да претвори Србе дели једну суштинску карактерну особину: ама баш ничега се не стиди. Па ни срдачног руковања са Хашимом „Змијом“ Тачијем, самозваним премијером самозване независне државе Косово (НДК).

Све и да Тачи није осуђени терориста, да његова „функција“ није директно у супротности са Уставом Србије (какав је да је), да је у име протокола било могуће прећи преко скоро једногодишње опсаде преосталих Срба на северу окупиране покрајине коју Тачи сматра својом „државом“ - нико са трунком елементарног самопоштовања, а камоли националне свести, не би могао да му пружи руку после видовданског понижавања Срба и српских симбола током ходочашћа на Газиместан. А поготово не после зверског убиства двоје Срба-повратника, које показује тачно колико „мултиетничности“ и „толеранције“ има у Тачистану, и за кога.

Значи, дојучерашњи председник Србије одлази приватно на манифестацију земље која је утемељена на геноциду и протеривању Срба са сопствене земље (а још има образа да Србе оптужи за агресију и геноцид!), и тамо се рукује и грли са првим човеком друге „државе“ засноване на убијању и прогону Срба са сопствене земље. Па се у Жутограду још нађоше и „аналитичари“ да кажу како је то сасвим нормално, пожељно чак!

Друг Бота и квислиншки култ који је годинама предводио су до те мере извитоперили, искривили и пореметили како државу тако и друштво у Срба, да скоро нико више и не помишља да њихово деловање опише правим термином: издаја.

Јер ако ово није издаја, шта онда јесте?

А ако јесте, мора бити кажњена.

6 коментара:

Moj tzv. život је рекао...

ovo je nadrealno...dno dna...

David of Rascia је рекао...

У своје слободне време сам размишљао о карактеролошким и психичким разликама између Срба и Хрвата које помињеш на почетку чланка. Будући да су Хрвати антитеза Срба, јер су (већим делом) настали етничким инжињерингом од Срба римокатолика, то ме је подсетило на новелу Достојевског, "Двојник", у коме је главном јунаку Гољадкину његов двојник преузео друштвени положај, али сви испади двојника бивају приписани њему. Као што Хрвати испољавају многе особине које су супротне Србима, тако је и двојник Гољадкинов био његова сушта супротност: друштвено спретан, дрзак, храбар и бестидан.

Sasha је рекао...

Већ дуго ми се чини да су родољуби у Србији, заражени неком необјашњивом финоћом и толеранцијом.

Да, ово јесте издаја и она би морала бити кажњена. Али, ово је стота у низу, издаја!? И ниједна досада није повукла последице; штавише, ретко за коју је речено - ово је издаја!

Еулекс, ботини противуставни договори са Кетрин Ештон, боркови усмено-писмени преговори,... Па докле више? И на крају, на НСПМ-у нпр., имамо политичко-коректну критику о том поступку и о тој политици као да се ради о нечем суштински небитном, као да се тиче стања аутобуса у ГСБ-у?!

ИЗДАЈА! Тако мора бити обележена. Тако мора бити и кажњена!

Gray Falcon је рекао...

То је она тактика постепености, мало по мало, па редефинишу издају у нешто наизглед нормално. Док не дође пресек.

Бојан је рекао...

Овај гест у суштини говори о пар ствари. Прво, о највећем домету Тачија, који може да се сретне и рукује само са губитником избора који тиме покушава да се ухвати за сламку (кооперативног) спаса, како би га дојучерашњи послодавци поново размотрили за некакву функцију.
Тај гест истовремено тражи да психолог сам себи постави дијагнозу. Је ли Србија треба да пропадне или се деси крај свијета да би јадни мали Боро поново добио своју функцију и био у центру пажње и одлучивања?

Јуче сам гледао једну утакмицу, и видио сам да су на њој навијачи истакли руску царску заставу. Питао сам се, какве везе има застава државе која је уништена прије 100 година.. и пало ми је на памет да народ у ствари тражи правду и истину. Ни једно "царство" данас актуелно, конкретно ЕУ и САД, не могу да пруже правду, истину и достојанствен живот својим становницима. Дјелимично могу да пруже сурогате очекиваног, на сличан начин како их и Борис види и како организује државу.
Навијачи у ствари кажу како ми данас немамо државу Србију, како су је ликови попут Тадића, Триванке и већине посланика узурпирали за своје личне циљеве проистекле из психичких поремећаја који их муче.

Gray Falcon је рекао...

Врло добро запажање. Квислиншки култ је од 5. октобра радио све да од Србије не остане ништа, да би је током жутократије претворио у читлук феудалних жутих барона. Али оно једно зрно нису затрли, и оно ће им доћи главе.