„Uvek ćemo pamtiti tragična stradanja Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu, stratišta u Donjoj Gradini i žrtve logora Staro Sajmište u Beogradu. Upravo zbog svih žrtava holokausta i sećanja na njihove patnje ne smemo da dozvolimo da se revidira istorija.“
Стварно? Како то жутократија памти Јасеновац, када о њему уопште не прича? Чак се не буни ни против систематске дискриминације над Србима у данашњој Хрватској, да не би кварила „добросуседске односе“ (као некад „братство и јединство“) - са државом чији је председник саставио тужбу против Србије за геноцид! Која је, да подсетим, још увек актуелна. Загребу не пада на памет да је повлачи ни због каквих „добросуседских односа“.
Друга ствар која овде боде очи је спомињање Старог Сајмишта у истој реченици са Јасеновцем и Доњом Градином. Није, дакле, рекао ни реч о Јастребарском (логору за децу, што ни нацисти нису имали) или Старој Градишки (логору за жене), али је зато у истом даху споменуо немачки логор за Јевреје, и то не „у Београду“ како вели Друг Бота, већ преко Саве, на територији тадашње НДХ!
Годинама већ пропаганда којој је циљ релативизација НДХ и рехабилитација усташтва спомиње Сајмиште као „српски логор за Јевреје“ и износи сабласну оптужбу да је „Београд био први град у Европи очишћен од Јевреја“, кривећи за то Србе. Ту причу причају памфлети Љубице Штефан, књига „Тајни рат Србије“ која је отуд преписана (а потписао је амерички лекар Филип Коен), а пре годину-две је поновљена у пропаганди Хелсиншког одбора Соње Бисерко (на шта је љутито реаговао Јаша Алмули).
Познато је да Друг Бота много воли да се извињава за наводна злодела народа који он, милошћу Империје, тиранише већ годинама. Ономад је чак прогласио сву српску борбу за слободу „бесмисленом“. Зато је мало вероватно да је ово стављање Сајмишта у исти кош са Јасеновцем случајно, или тек пропуст.
Па онда још има образа да прича о недопуштању ревизије историје! Цело Ботино председниковање је један ужасни експеримент из ревизије историје, једно силовање памети и истине са циљем да се од слободољубивог народа „променом кода“ направе поданици и подрепаши. Скоро сваком својом реченицом Врховни Жутник скрнави земљу којом влада и народ који притом мучи. Убија Србима и Србији душу, горе од касетних и уранијумских бомби „ослободилачких“ НАТО бомбардера, који су - да подсетимо - ономад помагали Туђману и Готовини да остваре Павелићев сан о Хрватској без Срба.
Још само да каже да су јасеновачке жртве у ствари последица „великосрпског хегемонистичког буржоаског националистичког и клерофашистичког“ угњетавања Хрвата, који су се ето само бранили... Оно, да му Иво, Јадранка и ЕУропа не замере.
Фуј.
Нема коментара:
Постави коментар