Есеј „Непобедиви“ написан је као порука подршке „Ходу заветног сећања“ (24. март), али сматрам да је примерен сваком скупу, маршу, протесту, перформансу, или кампањи против квислиншког култа и политике издаје и предаје.
Када је пренесен на Новом Стандарду, један од (нажалост ретких) коментара је био: „Једино не знам, како да пређе границу статистичке грешке, и да постане познат широј публици“.
Како? Ево неких идеја. Ако сте на друштвеним мрежама (Фејсбук, Твитер), поделите текст са пријатељима и следбеницима. Ако нисте, ширите га електронском поштом. Довољно је кратак и да се одштампа као летак или плакат, за оне који више воле папир.
Ево, добри људи из иницијативе Никад Граница преточили су суштинску поруку есеја у графички формат:
А ево и компактније верзије:
Слободно преузимајте, штампајте, делите.
Нека „Нећу!“ буде онај врисак којим кидате окове.
Будите непобеђени. Будите непобедиви. Будите господари сопствене судбине.
Када је пренесен на Новом Стандарду, један од (нажалост ретких) коментара је био: „Једино не знам, како да пређе границу статистичке грешке, и да постане познат широј публици“.
Како? Ево неких идеја. Ако сте на друштвеним мрежама (Фејсбук, Твитер), поделите текст са пријатељима и следбеницима. Ако нисте, ширите га електронском поштом. Довољно је кратак и да се одштампа као летак или плакат, за оне који више воле папир.
Ево, добри људи из иницијативе Никад Граница преточили су суштинску поруку есеја у графички формат:
 |
| летак |
 |
| банер |
Нека „Нећу!“ буде онај врисак којим кидате окове.
Будите непобеђени. Будите непобедиви. Будите господари сопствене судбине.
Нема коментара:
Постави коментар