Новогодишњи концерт бечке филхармоније је дугогодишња традиција, не само на нашим просторима. Програм Штраусових валцера и маршева емитује се публици од неких 80 милиона људи, у 50 земаља света.
Пре пар година је неки вешти шаљивџија чак монтирао тонски запис „Марша на Дрину“ на снимак „Марша Радецки“, који се традиционално изводи на крају концерта. Тај је снимак много људи, у незнању, потегло у одбрану „Марша на Дрину“ током медијског циркуса око јануарског концерта у УН.
Али да ли сте знали да је традицију бечког новогодишњег концерта установио лично Хитлеров министар пропаганде, др. Јозеф Гебелс, и то 1939. године?
Хитлерова Немачка је анектирала (аншлус) Аустрију 11. марта 1938. Три године касније, аустријски војници и официри биће најокрутнији окупатори рашчеречене Југославије. Многи од њих ће избећи казну; козарски касапин Курт Валдхајм је чак постао генерални секретар УН.
Тек данас, 75 година касније, Аустријанци се „суочавају са прошлошћу“ - иако већ две деценије они и Немци предводе ЕУропске напоре да ту исту прошлост понове на простору још једном раскомадане Југославије, а Србима упорно натурају наводну историјску кривицу за ратове и „национализам“.
По писању лондонског Дејли Мејла, Хитлеров министар пропаганде хтео је да створи нови имиџ некадашње престонице Аустрије. Беч треба да буде град „културе, музике, оптимизма и добре забаве“, писао је Гебелс у свом дневнику. Као део те пропагандне кампање, организован је концерт филхармоније на нову годину, на којем су изведени већ помало заборављени валцери и маршеви из доба аустријске царевине.
„Нацисти су измислили новогодишњи концерт“, категоричан је Фриц Тримпи (Fritz Trümpi), један од историчара задужених за испитивање мрачне прошлости Бечке филхармоније.
Иако је вредност музике која се изводи на овим концертима неоспорива, боли чињеница да већ деценијама уживамо у Гебелсовој ујдурми, опседнути наметнутом фантазијом о civiliziranom Zapadu наспрам наводно дивљих нас.
Пре пар година је неки вешти шаљивџија чак монтирао тонски запис „Марша на Дрину“ на снимак „Марша Радецки“, који се традиционално изводи на крају концерта. Тај је снимак много људи, у незнању, потегло у одбрану „Марша на Дрину“ током медијског циркуса око јануарског концерта у УН.
Али да ли сте знали да је традицију бечког новогодишњег концерта установио лично Хитлеров министар пропаганде, др. Јозеф Гебелс, и то 1939. године?
Хитлерова Немачка је анектирала (аншлус) Аустрију 11. марта 1938. Три године касније, аустријски војници и официри биће најокрутнији окупатори рашчеречене Југославије. Многи од њих ће избећи казну; козарски касапин Курт Валдхајм је чак постао генерални секретар УН.
Тек данас, 75 година касније, Аустријанци се „суочавају са прошлошћу“ - иако већ две деценије они и Немци предводе ЕУропске напоре да ту исту прошлост понове на простору још једном раскомадане Југославије, а Србима упорно натурају наводну историјску кривицу за ратове и „национализам“.
По писању лондонског Дејли Мејла, Хитлеров министар пропаганде хтео је да створи нови имиџ некадашње престонице Аустрије. Беч треба да буде град „културе, музике, оптимизма и добре забаве“, писао је Гебелс у свом дневнику. Као део те пропагандне кампање, организован је концерт филхармоније на нову годину, на којем су изведени већ помало заборављени валцери и маршеви из доба аустријске царевине.
„Нацисти су измислили новогодишњи концерт“, категоричан је Фриц Тримпи (Fritz Trümpi), један од историчара задужених за испитивање мрачне прошлости Бечке филхармоније.
Иако је вредност музике која се изводи на овим концертима неоспорива, боли чињеница да већ деценијама уживамо у Гебелсовој ујдурми, опседнути наметнутом фантазијом о civiliziranom Zapadu наспрам наводно дивљих нас.
1 коментар:
'Ајде што га је успоставио Гебелс, него што је пола филхармоније било у НСДАП још пре "аншлуса". А и после рата је главни од тих нациста у филхармонији постао директор, чак је и дао плакету бившем гаулајтеру Беча Балдур фон Шираху када је овај изашао из затвора 1966.
Док се о томе ћутало, створена је са друге стране читава индустрија литературе која је на основу полу- и четвртистина, па и чистих неистина покушавала да прикаже Вагнера као инспирацију за Хитлера.
Постави коментар