Очекујте да убудуће ова рубрика излази суботом, јер изгледа да много више текстова излази петком него током седмице. Онда се деси да неки занимљиви текстови пропадну у „рупу” између једне рубрике и следеће.
Да ли вам нешто значи име Златоје Глигоријевић? Пантелија Дакић? Иван Јововић? Људи мучки убијени само због имена и презимена - не у рату, већ под будним оком „међународне заједнице”. Александар Ђикић подсећа на ове људе, које би Жута Србија најрадије да заборави. Па и нека се не бави њима; нека то ради народ, или нека нова, моралнија власт. У рукама жутократа, то би испало најприземније манипулисање, као што бива са свиме чега се дотакну.
Управо приземно манипулисање мртвима стоји иза најновијег скандала у Канади. Историчар и политолог Срђа Трифковић био је позван да 24. фебруара одржи предавање на универзитету УБЦ у Ванкуверу. Како би то спречио, тзв. Институт за геноцид, фронт Конгреса Бошњака Сјеверне Америке (CNAB), обрушио се на УБЦ да откаже Трифковићу гостопримство. Стефан Каргановић тај покушај наметања политичке коректности описује као аналогију Орвеловој дистопији у којој све више живимо. Али чак ни он није могао да предвиди да ће канадска влада у четвртак увече да забрани Трифковићу улазак у земљу, с образложењем да је био „службеник владе претходно оптужене за ратне злочине”. Дакле, када не могу да победе силом аргумента, чувари Службене Истине прибегавају аргументу силе.
Ово није ништа ново, ни под сунцем ни на нашим просторима. Али времена се мењају. Империја губи оно мало контроле што још има. Шта ће бити са свим послушницима, подрепашима и скутоношама, који су своја богатства и власт изградили као њене слуге? Почетак одговора на то можда ћемо сазнати 23. марта.
Нема коментара:
Постави коментар