„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

петак, 11. фебруар 2011.

Око Соколово #6

Сретење Господње лета две хиљаде једанаестог обележава вест да је Хосни Мубарак, већ тридесет година „председник” Египта, коначно поднео оставку. А Срби, који су на овај датум 1804. покренули устанак који је довео до ослобађања балканских народа и пропасти Османског царства, и даље „сном мртвијем спавају”... Или можда не?

Напредњачки митинг 5. фебруара је био и прошао. Али греше они који мисле да онолики народ који се окупио значи подршку овој и оваквој опозицији. Никола Малбашки (НСПМ) с правом зове СНС „контролорима незадовољства”. Жарко Јанковић вели (Видовдан) да је данашња опозиција потрошена таман колико и жутократска власт. Без обзира ко био формално на власти, показује Миша Ђурковић, програм - онај империјални - остаје на снази. Ако у овим и оваквим околностима нема никога са довољно храбрости да устане не само против жутократа већ и њихових империјалних налогодаваца, онда побуна и нема суштинског смисла.

Немојте насести жутократској причи да је политика по дефиницији неморална. Тако само покушавају да оправдају своја непочинства. Бранко Радун објашњава зашто морала у политици треба и мора да буде, колико год жутократе за то нису способне (Фонд стратешке културе).

У одсуству храбрих, моралних и суштински другачијих, неки чекају Шешеља (видети коментар Ане Радмиловић о том феномену). За то време, Двери најављују излазак на изборе као народни покрет.

И саме жутократе су свесне да је њихов режим на издаху, што политички што финансијски. Да не би одговарали за своја недела, спремају инсајдерски „преокрет”, чији би носиоци требало да буду баш најгори међу њима: Млађа и Чеда! Одлична анализа Жељка Цвијановића.

Нешто сумњам, међутим, да ће народ још дуго да трпи њихове лажи. Миодраг Зарковић објашњава да Срби трпе много шта, али да су на лаж ипак алергични (Видовдан).

За крај, нешто за размишљање. Милован Данојлић пише за Печат о неким суштинским разликама у погледу на свет нас и Запада, односу према Исламу, лажима и самообманама на „широком пољу неразумевања”.

Мој скромни допринос разумевању Империје нашао је пут и до шире публике. Прошле суботе сам објавио један превод који је илустровао идеологију Империје из прве руке. Текст је у уторак пренео Нови Стандард, скупа са попратним коментаром.

Нема коментара: