„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

четвртак, 17. септембар 2009.

"Нормални" Николић

Томислав Николић, некадашња радикална бабарога „демократских реформиста“ а данас послушна напредна овчица Бориса Лепог, вели за Време:
„Желим да одем тамо (у Вашингтон - прим С.С.) да се види да сам, прво, нормалан човек, а друго, да су односи те државе према Србији нормални и да могу да буду нормални без обзира на промену власти.“
Овим се отвара питање шта то „нормалност“ значи, по Николићу? Јер ако су „нормални“ односи две државе у којима једна опседа, сатанизује, бомбардује, убија, и окупира (са све осмехом) ову другу, а „нормалност“ неког политичара се доказује доласком у Вашингтон по памет, онда се то не поклапа ни са каквом дефиницијом нормалног за коју сам ја икада чуо.

И онда Војислав Коштуница са Николићем сања некакву коалицију. Не зна се ко је „нормалнији“, стварно...

1 коментар:

MikeVronsky је рекао...

Соколе, Тома (слажем се) није краљ реторичке бравуре, али не видим у овоме ништа спорно. Треба ли нам нека српска мејнстрим-опција која ће разговарати (и) са Вашингтоном? Наравно да треба. Знам (а ти знаш боље од мене) да је и данашња администрација препуна србофоба, али, сам Обама је ипак нешто ново. Дакле, карте су ту отворене, у питању је човек који не дели србофобну опсесију сипствених страначких колега.

Николића је управо "фактор Запад" до сада држао као вечитог другог. Плус радикалска спољнополитичка неписменост и непостојање селекције, па су радикали себи дозвољавали некорисне и суицидалне асоцијације са странкама и маргином са којом идеолошки ништа немају. Али је Шешељева самовоља и непристајање да око спољне политике консултује мало вештије људе, доводила до тога да невладници и србофоби гурају СРС са Лепенима, Грифинима и Жириновскима у исту причу. А ту је жртва била само СРС, Шешељ и неки српски дискурс.

Николић је човек који се бави политиком. Жели да дође на власт. Потпуно је природно да тежи за добрим односима (и) са Вашингтоном. Сети се да ни официјелна Москва (из наведених разлога) није НИКАД хтела да игра на карту СРС, која је носила терет антисистемске странке).

Не знам, ја у овоме не видим ништа лоше. Напротив.