„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

среда, 16. септембар 2009.

Алтернатива

У јучерашњем тексту споменуо сам "теретни култ" опонашања Америке (или ЕУропе), чији су поклоници многи источноевропски властодршци - између осталог, и наши. Иако тај култ агресивно режи да улазак у ЕУроатлантски обор ”нема алтернативу,” већ неко време на овом блогу покушавам да подстакнем размишљање да алтернативе итекако постоје и дискусију о томе шта би оне требало да буду.

Довољно је лоше што смо прихватили један наметнути систем државне и друштвене организације који нам је не само стран, већ је смишљено стваран како би нам чинио штету. Још горе је што у опсесији за некаквим ЕУропским идентитетом не само игноришемо већ и активно уништавамо све што је наше - аутентично, изворно, органско - под паролом "заосталости". А у тој хајци предњаче невладници бољшевичког морала и иностраних примања.

Али зашто да измишљамо топлу воду? Данас читам превод текста руског председника Димитрија Анатољевича Медведева, који се појавио 10. септембра у Газети (оригинал овде). Није то само председнички говор, већ манифест, визија будућности Русије.

Ово што Медведе пише је у ствари ”мапа пута” кроз тзв. транзицију. Притом вели да Русија мора да гради будућност на здравим темељима традиције и позитивним историјским тековинама (уз признање грешака и заблуда и напуштање лоших ”вредности” које су се наталожиле). Врло јасно одбацује имитацију Запада, али и квази-патриотизам олигарха чији интерес се састоји од контроле ресурса и пљачке земље и народа у сврху личног богаћења. У визији будућности Русије какву представља Медведев, нема места ни за њих ни за невладничке идолопоклонике Запада. Ово ће разбеснети Империју и њене вазале, али све нешто мислим да Медведева (и Владимира Путина) за то претерано и није брига.

Не бих сада и овде да препричавам шта је све Медведев рекао. Прочитајте текст и сами, па просудите. Али мишљења сам да овакав приступ друштву, држави, привреди и будућности нама далеко више одговара него постојећа квислиншка демократура ЕУроатлантског теретног култа. Овим нећу да кажем да би требало да имитирамо Русе уместо Запада - мада би то вероватно било мање штетно, будући да су нам они ближи и културно и историјски него тренутна "инспирација" - али свакако би требало да макар учимо на њиховом примеру. Кад већ нећемо на сопственом.

2 коментара:

MikeVronsky је рекао...
Аутор је уклонио коментар.
MikeVronsky је рекао...

Znaju da su Putin i Medvedev ruski Ruzvelt i Kenedi, stvaraoci moderne velesile, i - po prvi put u ruskoj istoriji - svesni toga da snaga drzave pociva i na stepenu materijalnog blagostanja i bezbednosti svakog njenog coveka.

Demokratura ce trajati jos koliko mora, i onda ovi iza sebe ostavljaju Rusiju koja ce biti Amerika na steroidima, moderna i brza velesila XXI veka.

I to zapad i boli i zato ih i mrze. Daleko vise bi (zapadnjaci) zeleli da Rusija bude pod sapom nekih mracnjaka iz XVII veka, ropsko-tiranskog odnosa izmedju naroda i drzave, nepostojece svesti indiidualne, i onog politbirovskog cvrstorukastva, te paklene kombinacije od koje je bezao ko god je imao gde.

Ali sad se ploca menja. Rusija je reaktivirala onaj set vrednosti koji je zapad ranije grabio za sebe.

I neka ih sad boli glava, dok gledaju kako Rusija raste i prestize ih