„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

петак, 24. април 2009.

Непријатељ нашег непријатеља...

... је опет наш непријатељ. Макар у случају иранског председника Ахмадинаџада. Мислио сам већ да напишем нешто генерално, о дезоријентацији једног дела наше јавности, која - оправдано исфрустрирана садистичком политиком САД према Србима на Балкану - понекад изгуби компас и уђе у највећу од свих заблуда: уверење да нам је сваки противник Вашингтона по аутоматизму савезник.

Тако и Никола Танасић (чије анализе иначе радо читам и мислим да доста зна и уме да пружи квалитетан аргумент), у тексту посвећеном скандалу који је направио Махмуд Ахмадинеџад на конференцији о расизму у Женеви, ствар посматра кроз ону да, али-диоптрију, какву према Ахмадинаџаду испољава и (алтер)глобална левица. Ахмадинаџад је, том логиком, непријатељ Америке, и као такав, можда и није толико лош, каже поменута логика. Наш другар Вештац од Ангмара ову логику растура у парампарчад, и због тога нема шта да се дода ономе што је написао.

Нема коментара: