С друге стране, лако је не бити усташа у земљи која је остварила Павелићев сан (и то како!). Ево како је Стипе зборио 1990, када је тај сан још био научна фантастика:
"U Drugom svjetskom ratu, vidite, Hrvati su dva puta pobijedili i mi nemamo razloga se nikom ispričavati. Ovo što skroz ... traže od Hrvata - ajde idite kleknuti u Jasenovac, kleknite ovdje... Mi nemamo pred kim šta klečati! Mi smo dva puta pobijedili, a svi drugi samo jednom. Mi smo pobijedili 10. travnja kad su nam Sile osovine priznale Hrvatsku državu i pobijedili smo jer smo se našli poslije rata, opet s pobjednicima, za pobjedničkim stolom."
(видео снимак)
Ово што Месић казује о побједи, то стоји. НДХ је послала цијелу легију на руски фронт и починила монструозне злочине против "народа и народности Југославије" (посебно Срба и Јевреја), али је послијератна Социјалистчка Република Хрватска била скоро исте величине као пријератна Бановина (и те границе су онда међународно признате 1991).
Штавише, могло би се рећи да су Хрвати трипут побиједили у свјетским ратовима 20. вијека, пошто су у Велики рат 1914. ушли као ентузијастични поданици Аустро-Угарске, а из њега изашли као дио побједничке Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Па пошто су тако увијек на побједничкој страни историје, иде "логика," немају се за шта извињавати. Па ни за Јасеновац.
Срби су се "о себи забавили" па им је изгледа свеједно. Сва срећа па Јеврејима није.
Фрањо Туђман је успио до те мјере да утка гнусно насљеђе НДХ у политичко, културно и национално биће данашње Хрватске, да се критика Усташа схвата као критика Хрвата. Стјепан Месић је у тим годинама био Туђманова десна рука, и учествовао је - па и овим говором, између осталог - у том Туђмановом пројекту. Па је побиједио и 1991. године, кад је "обавио задатак" и уништио Југославију, и 2000. године, када је наслиједио Туђмана као алтернатива "националистима."
Човјек, дакле, зна шта говори.
3 коментара:
A ko ce to u Srbiji da stane u odbranu Srba u Hrvatskoj (ili bilo gde)?!
Korumpirani "demokratski" DS, "patriotske" prostitutke is SRS-a (najzad nashle nove makroe), poniznichki DSS (nisam siguran pred kim su se vishe ponizhavali proteklih godina: da li pred "kolegama" is DS-a ili nashim "sjajnim" medijima), idiotski SPS (shto josh preti tenkovima), mozhda neko od mnogobrojnih politichkih diletanata i desperadosa ...; mozhda pak novinarske prostitutke (kada se umore od prostituisanja sa svetskim i nashim politicharima i "biznismenima" )?! Nema ko. A bolje je i niko, nego nego od gore nabrojanih.
Inache, redovno chitam tvoje chlanke na antiwar.com.
Kada smo vec kod antiwar.com-a, neki linkovi na Srebrenica "massacre" ne rade: Onaj prvi (shto pokazuje na Centre for Peace in the Balkans , gde bi trebalo da stoji: ovaj ) i onaj o Naseru Oricu (shto pokazuje na nationalism.org, a koga nisam uspeo da najdem na tom serveru.)
Pisao sam i antiwar-u na onaj e-mail u zagavlju, ali mi se pismo vratilo. Chak sam i slao link preko aniwar-ovog formulara za slanje, ali vidim da nisu izmenili.
Pozdrav.
Нажалост, проблем са интернетом је што није перманентан. Ја се трудим да сачувам што је више могуће информација прије него што заврше у црној рупи, али ми то некад не полази за руком. ЦПБ је преуредио свој сајт, па зато линк више не ради, а овај о Орићу постоји на другој локацији... Видјећу да са уредником на Antiwar-у то средим што прије.
Да, тако сам и претпоставио. Преуређење сајта често оставља "мртве линкове" иза себе.
Теби свака част за Сребреницу. Не само за линкове које си сакупио, већ и за увод, који је феноменалан. Текстови на антивор-овом сајту су такође одлични. Добро ми дођу да вежбам енглески, и прочитам нешто што чега нема у домаћим медијима. А обзиром да не живиш у Србији, можда ће ти доборо доћи моја лична презентација (на ћирилици :) ), барем што се тиче социо-економске ситуације. Ето да ти се бар мало одужим, док је не избришем са тог сервера (вероватно за пар дана).
Поздрав!
Постави коментар