Курте и Мурте

Састављена нова влада. Иста као стара.

Прејако? Можда. А онда погледам ко у њој седи: „Од 19 чланова нове владе, седморо су били министри у претходној влади, а укупно деветоро је раније обављало посао министра“, вели Blijesak а преноси НСПМ. Промене, бре, и то радикалне!

Српски ризлинг, берба 2000, америчко паковање 

Дачић ће сада да премијерише онако како је пендречио. Кркобабић ће наставити да вас усрећује својим иновативним размишљањем. Расим Љајић је толико добро водио социјалну политику претходне владе и бринуо се за раднике, сад има да препороди трговину, телекомуникације и „информационо друштво.“ Веља Илић ће да гради дупло више од Мрке и Ђиласа заједно (ко не верује, нека ми се јави - продајем плажу у Лесковцу).

На вашу превелику срећу и радост, Динкић ће опет да контролише финансије и привреду. А Верица Калановић - која га је заменила у претходној влади, када је ради прања биографије дао оставку - биће задужена за регионални развој и локалну самоуправу. Нешто ми се чини да ни једног ни другог неће бити ни у мисленим именицама...

Од угУРСуза је ту још и Сузана Грубјешић, „потпредседник владе за европске интеграције“. Заборавили су да додају „српске дезинтеграције“, не би ваљда стало на плочицу. 

Вучић додуше јесте неупоредиви напредак у односу на ШуНАТОвца... али то не мења чињеницу да је министар одбране физички и ментално окупиране земље, без војске. 

Гледам шта је све радио овај Мркић, што треба да буде нови министар иностраних послова. Амбасадор овде, онде, шеф кабинета тамо и овамо... најбоље што се за њега може рећи је да не таласа много. Сунђер-вук је поставио еталон за слаткоречиви утисак са нултим учинком, док су његови претходници покушали да издају редефинишу као патриотизам. Нешто сумњам да ће овај Мркић да води било какву политику, већ пре да извршава директиве. Премијерове, председникове, империјалне - дође на исто. Инострани министар српских послова, дакле.

У стабилним, уређеним, правним - штоно би се рекло, „нормалним“ државама - континуитет је позитивна ствар. Нема потребе да се после сваких избора измишља топла вода. Србија, међутим, није ни уређена, ни правна, ни стабилна - па чак ни држава, стриктно говорећи. Њој није потребан континуитет, било са жутократијом, било са претходним жутооктобарским режимом - али ни са оним претходним, социјалистичко-републичким. Корени проблема иду много дубље, и само враћањем у истинску (а не фиктивну) прошлост може поново да се пронађе пут у будућност. Али то је тема за неки други пут.

Блогер Стефан Душан вели:

„Стварање ториса је најбољи показатељ да се у вазалном положају Србије после ђурђевданских избора ништа битно није изменило... Предстојећи потпуни крах демократа... неће бити велика утеха, ако генетски материјал жутих, комбинован с напредњачким мутантима, настави свој живот у другим животним формама, од којих је она која се управо помаља иза мрачне копрене српске окупационе стварности – уистину чудовишна“.

Само, то онда није толико страшно. Јер увек лакше излазили на крај са разним монструмима у отвореном сукобу, него са подлацима и преварантима у привидном миру. Отуд ваљда и толика жеља да се Торис и ново-стара влада што пре истерају на чистину.

Па ето их. Ето и вас. Шта сад?