Као што сам најавио пре неки дан, ево првог издања колажа текстова који су ми запали за око. Текстови нису аранжирани никаквим посебним редоследом, а препорука текста не значи аутоматску препоруку свега што је аутор икада написао, или сајта где је текст објављен; увек и о свему одлучите сами.
Ана Радмиловић пише у Новом Стандарду о отуђењу власти од народа и мржњи која је попут бензина посута по Србији, и само чека шибицу.
Ана Радмиловић пише у Новом Стандарду о отуђењу власти од народа и мржњи која је попут бензина посута по Србији, и само чека шибицу.
Некадашњи фронтмен сарајевског „Забрањеног пушења”, Др. Неле Карајлић, говори за Печат о музици, филозофији, рату, Сарајеву, и Кустурици. Изабрани цитат: „Далеко смо од брзине свјетлости, док год не израчунамо колико су два плус два.”
Како бисмо имали будућност, морамо да смо начисто са прошлошћу. У времену када Брисел, Вашингтон и жутократе просто трче да обнове некакву „југосферу” на тзв. Западном Балкану, треба прочитати есеј Милована Балабана о југословенству као суштински антисрпској идеологији (Видовдан).
Ту чињеницу, дабоме, империјалисти и њихови домаћи колаборанти хоће пошто-пото да сакрију. Владимир Димитријевић описује „историју” која се данас намеће Србима - злонамерну фантазију по мери глобалистичког нихилизма (Печат).
Данило Тврдишић упућује на "једноставан одговор на компликована питања" (Двери).
Стефан Каргановић подсећа да се сада остварује предвиђање од пролетос да ће се сребреничка резолуција жутократа обити о главу Србији. (НСПМ)
Есеј Слободана Антонића „Крај косовске политике” освануо је на интернету дан пре објављивања на НСПМ. Уз обиље истраживачких фуснота, професор Антонић трасира путању политике пост-петооктобарског Београда према окупираној покрајини, од Ђинђића до Боте.
Имам три замерке на текст. Олако се одбацује могућност да је Ђинђић одстрељен због своје промене става према Империји. Неки елементи жутократске издаје су изостављени: од тајних преговора са Гузенбауером до прихватања провизорног устава, позивања Срба на изборе и признавања ЕУЛЕКСа, као и документи који потврђују Тадићево обећање да је процес пред МСП само мазање очију народу. На крају, помало очекивано, многи коментатори се баве успутном Антонићевом замерком „трибалним националистима, окупљеним по својим батинашко-аутистичким сајтовима” уместо садржајем есеја. А управо садржај је оно "два и два" које је спомињао Др. Неле, без чега не можемо ни до четири, а камоли даље.
Нема коментара:
Постави коментар