„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

петак, 25. јун 2010.

По заслузи

Иако се у једном тренутку чинило да ће „Бели орлови“ моћи да остваре одличан резултат на мундијалу упркос лошем старту против Гане, утакмица са Аустралијом је распршила те наде.

Таман сам се био спремио да кажем како је ово можда резултат захтева из Београда да се обезбеди пролаз Немачке и Гане - јер забога, у супротном би неко негде могао да Србију оптужи за „расизам“ и „национализам“ - али сам онда схватио да то не би било сасвим фер. Барем према фудбалерима и селектору Антићу; нисам први коме је пала на памет могућност да је победа над немачком могла да успаничи жутократе. (Успут, кад људи више не могу да разликују надреалистичку сатиру од стварности, крајње је време да се схвати да са стварношћу нешто озбиљно није у реду.)

Препоручујем, међутим, осврт Александра Павића на Видовдану данас, у којем се оправдано пита: „...с којим правом данашња Србија треба да очекује да јој фудбалери дају више од онога што је заслужила?

Дабоме да се могло боље - али зашто тако да се размишља само када је у питању фудбал, а у држави се толерише какистократија?

Уосталом, она победа над Немачком је можда слађа и од освојеног пехара. Бар мени.

1 коментар:

Witch-king of Angmar је рекао...

Можда смо мало и више заслужили, али није ишло. Ако ништа друго, бар се нисмо распали потпуно, по нашем старом лошем обичају, и то је неки напредак.

Горе од самог испадања је што су измилели из рупе разни „стручњаци“ који су кренули по свему да пљују, а који су толико „задужили“ наш фудбал да помињемо не само њих већ и њихове уже и шире породице.