Како нас заиста виде: Потребан даљи притисак

Лондонски Институт за извештавање о рату и миру (IWPR), који између осталих финансирају Стејте Департмент, Форин Офис и Сорош, већ годинама има програм посвећен хашкој Инквизицији. Њихова реакција на хапшење Радована Караџића била је предвидива: „Даљи притисак потребан да дође до Младићевог хапшења“.

Сајмон Џенингс у Хагу и Александар Рокнић у Београду пишу:

Београд инсистира да ће хапшење ратног лидера босанских Срба Радована Караџића убрзо бити попраћено и хапшењем његовог војног команданта, Ратка Младића. Посматрачи међутим упозоравају да међународна заједница мора да настави са притиском на Србију ако жели да то тога и дође....

Извор IWPR близак истрази каже да власти нису објавиле детаље о Караџићевом хапшењу како не би угрозили планове за хапшење Младића. Један извор додаје да је Караџићево хапшење увод у Младићево...

„Мислим да је потрага у току и не мислим да власти желе да открију на који су начин ушле у траг Караџићу,“ каже Иван Вејвода, директор Балканског фонда за демократију у Београду.

Као одлучујући фактор се такође види и одлазак Радета Булатовића са чела БИА, после формирања проевропске владе. „Јасно је да је хапшење преосталих ратних злочинаца постало могуће када је Коштуница сишао са власти а Булатовић напустио БИА,“ каже дејан Анастасијевић, београдски новинар и аналитичар. „Караџић никад не би био ухапшен да је Булатовић остао шеф БИА“.

„Закључак који се не може избећи је да је БИА је увек знала где се Караџић налази“, каже Џејмс Лајон из Међународне кризне групе. „У Србији све време знају где су ти људи“.

...Страхује се да војска Србије, за коју се зна да је помогла у хватању Караџића, не би била вољна да има исту улогу у Младићевом хапшењу, с обзиром на његову официрску прошлост.

„За Младића се говори да има много боље обезбеђење, много јачу заштиту, укључујући бивше припаднике оружаних снага који су му лично лојални,“ каже Лајон...

Међутим, војска је од маја 2007. под контролом председника Бориса Тадића и његове Демократске странке, која је помогла у војној реформи, кажу коментатори у Србији.

„На челу војне обавештајне службе и цивилне службе су људи који немају везе са ратовима из деведесетих и том политиком и Ратком Младићем“, каже Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права.

Мала пауза. Обратите пажњу ко су им извори и саговорници: Вејвода, Анастасијевић, један од поклисара Биљане Ковачевић-Вучо - и неизбежни Лајон из МКГ, који по обичају лупета глупости и прави се да нешто зна.

IWPR наводи да су Солана и Рен похвалили Београд, али да ће Холанђани бити задовољни тек када буде ухапшен и Младић. И ту онда опет улази Лајон:

Неки се брину да би похвале могле да ослабе напоре да се ухапси Младић, и да би власти у Србији могле да се успавају на ловорикама. „По понашању Рена и Солане, изгледа да ће притисак на Србију да ослаби,“ каже Лајон.

Шаргарепа чланства у ЕУ је била моћан фактор у хватању оптужених за ратне злочине, посебно у Хрватској али и Србији. „Видели смо у прошлости како би Србија извукла оптуженика из шешира како би задовољила ЕУ,“ каже Жералдин Матиоли из Хјуман рајтс воча за IWPR. Матиоли каже да ЕУ не би смела да ратификује Споразум о сарадњи и придруживању док се не ухапсе и остали оптуженици...

Антонијевић се слаже да међународна заједница има одлучујућу улогу и да мора да настави са притисцима: „Спомињање Ратка Младића у изјавама ЕУ је заиста потребно како би дошло до даљих хапшења“.

Гле чуда, људи који већ годинама живе од србождерства - IWPR и МКГ пре свега, али и остали „центри“ и „комитети“ наведени у овом тексту - тврде да политика притиска једино и функционише и да је неопходно да се с њом настави, док се новонастало послушништво злурадо тумачи као „доказ“ ранијег политикантског калкулисања.